Ивон Картије
Ивон Картије (Окланд, Нови Зеланд, 27. фебруар 1928 — Париз, Француска, 11. мај 2014) балетска је плесачица, инструктор и пантомимичарка. Њена уметничка биографија поклапа се са препородом позоришног плеса у Енглеској после Другог светског рата.
Ивон Картије | |
|---|---|
| Датум рођења | 27. фебруар 1928. |
| Место рођења | Окланд Нови Зеланд |
| Датум смрти | 11. мај 2014. (86 год.) |
| Место смрти | Париз Француска |
Балетска каријера уреди
Рођена је у предграђу Окланда Санкт-Heliers 27. фебруара 1928. године.[1][2][3] Картије је почела да плеше на сцени са четири године. Касније, учећи балет са Валери Валеском и Бетином Едвардс, под утиском Борованског балета. којег је гледала на њиховој турнеји, одлучила је да плес буде њено занимање и каријера. По узору на студента Бетине Едвардс, Ровену Џексон, 1946. године, одселила ее у Енглеску на студије у Ројал балетску школу, радећи са Винифред Едвардс, Џорџом Гончаровим, Вером Волковом и Одри де Вос.
У Лондону се придружила Сент Џејмс Балету, који је водио Алан Картер. Са Мишел де Лутри (балетмастер пројекта), његовом супругом Домини Калахан, и Соњом Хана, учествовала је у једном од најранијих телевизијских програма Би-би-сија Балет за почетнике. Када је трупа „Балета за почетнике” пошло на турнеју, њему су се придружио Кен Расел (касније режисер), који је плесао Копелиуса у делу Ивон Картије Swanhilda.
Она се затим прихватила чудних ангажмана у ревијалном позоришту у Лондону, као што је био „Тартар сос” са Одри Хепберн. Док је плесала у кабареу, упознала је Ларису Арлен, балетску љубавницу, супругу генералног директора Садлерс Велс опере.
Лариса Арлен подстакла је Картије на поновну аудицију за Садлер Велс позориште балета, коме се она придружила, и тамо креирали балете за Џон Кранко, Андре Хауард, Валтер Гор и Нинет де Валоа. На захтев Нинет де Валоа, онда се она прикључила главној трупи у Ковент Гардену. Тамо је, такође, плесала све класике.
Инструктор плеса и мимике уреди
После озбиљне повреде скочног зглоба, неоперабилном у то време, Картије је напустила Енглеску и отишла у Француску 1957. и радила 20 година као пантомимичарка са славним трупама Жака Лекока и Марсеј Марсо, као кореограф и техничар покрета позоришних трупа. У школи Чарлс Дулин, учила изразе лица и покрета, а затим је наступала као асистент Михаила Какојаниса у Ле Тројен у Народном позоришту, коју је она продуцирала за Фестивал Авињон. Такође, помогла Џорџу Вилсону за његове поставке Грандер и Декаденс де ла Вил де Махагони.
Након тога, вратила се на класичан плес, предајући у неколико Париских Конзерваторијума, посебно Надија Буланже конзерваторијуму. Картије је обучавала неколико истакнутих уметника на високом нивоу, укључујући и Мјуријел Валтат и Бетину Марколин. Била је саветник у Берил Моринином ауторитативном Пантомимичном балету (2000). Картије је била фото-модел за Гордон Антонија у Фелисити Греј балету за почетнике (1952), с тим да је наставила да подучава у Паризу све до смрти, 11. маја 2014. године.
Референце уреди
- ^ „RAD NZ overseas scholarship winners”. Royal Academy of Dance New Zealand. Архивирано из оригинала 09. 04. 2017. г. Приступљено 21. 1. 2017.
- ^ „Births”. Auckland Star. 29. 2. 1928. стр. 1. Приступљено 29. 1. 2017.
- ^ „The life of Yvonne Cartier (1928–2014)”. In the name of Auguste Vestris. 10. 8. 2014. Архивирано из оригинала 11. 01. 2017. г. Приступљено 29. 1. 2017.
