Игриш (рум. Igriș) је насељено место у општине Велики Семпетар, округ Тимиш у Румунији.[1][2] Налази се на надморској висини од 87 м.

Игриш
Igriș
Административни подаци
Држава Румунија
ОкругТимиш
ОпштинаВелики Семпетар
Становништво
 — (2011)1.115
Географске карактеристике
Координате46° 06′ 47″ СГШ; 20° 47′ 05″ ИГД / 46.113056° СГШ; 20.784722° ИГД / 46.113056; 20.784722
Временска зонаUTC+2 (EET), лети UTC+3 (EEST)
Апс. висина87 м
Игриш на мапи Румуније
Игриш
Игриш
Игриш на мапи Румуније
Остали подаци
Поштански број307386
Позивни број0256
Регистарска ознакаTM

ПрошлостУреди

Ту је постојао цистерински манастир који су уништили Татари током најезде 1241. године. Исти је основала супруга угарског краља Беле III, а у њега су дошли монаси из Француске. Игриш је 1541. године постао власништво тамишког префекта Петра Петровића, који је ту поставио српску војну посаду. Турци су већ 1551. године место уништили и оно је запустело.

По "Румунској енциклопедији" у 17. веку обнављају га насељеници, бројни Срби; помиње се као насељено место (1647). У следећем 18. веку више нема много Срба, а доминирају Румуни који се насељавају у два таласа (1715. и након 1750). Срби граничари су масовно отишли у Русији 1751. године.

Јегриш је 1764. године православна парохија у Чанадском протопрезвирату.[3] По аустријском царском ревизору Ерлеру место "Егриш" је 1774. године било у Модошком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било претежно влашко.[4] Када је 1797. године пописан православни клир у месту "Јегриш" су била четири свештеника. Пароси, поп Јован Георгијевић (рукоп. 1784), поп Живан Николајевић (1787), поп Гаврил Георгијевић (1796) и ђакон Василије Путић служили су се сви српским и румунским језиком.[5]

СтановништвоУреди

Према попису из 2002. године у насељу је живело 1.202 становника.[6]

Попис 2002.Уреди

Етнички састав према попису из 2002. године[6]
Румуни
  
960 80,1%
Роми
  
232 19,4%
Мађари
  
6 0,5%

РеференцеУреди

  1. ^ „The GeoNames geographical database”. 2012. 
  2. ^ „Communes of Romania”. Statoids. Gwillim Law. 2010-07-27. Приступљено 4. 7. 2015. 
  3. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
  4. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  5. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
  6. ^ а б „Recensământul Populaţiei şi al Locuinţelor”. Архивирано из оригинала на датум 2012-09-18. Приступљено 2011-12-08. 

Спољашње везеУреди