Игуманија Варвара (Миленовић)
Варвара (световно Даница Миленовић; Радовци код Алексинца, 30. август 1910 — Манастир Љубостиња, 21. мај 1995) била је истакнута игуманија Српске православне цркве и старешина Манастира Љубостиња.[1][2]
| Варвара (Миленовић) | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Световно име | Даница Миленовић |
| Датум рођења | 30. август 1910. |
| Место рођења | Радовци код Алексинца, Краљевина Србија |
| Датум смрти | 21. мај 1995. (84 год.) |
| Место смрти | Манастир Љубостиња код Трстеника, СР Југославија |
| Гроб | Манастир Љубостиња код Трстеника |
| игуманија Манастира Љубостиње | |
| Године | 1943—1995 |
| Претходник | Сара Ђукетић |
| Наследник | Христина Обрадовић |
Биографија уреди
Игуманија Варвара световно Даница Миленовић рођена је 30. августа 1910. године у селу Радовци код Алексинца. Отац Благоје, ковач, погинуо је у Првом светском рату 1915. године, а мајка Јелена, шнајдерка остала је сама са двоје мале деце старијом Даницом и њеним млађим братом. Основно школу завршила је у свом родном месту. Као девојка од 18 година, Даница је 1928. године ступила у Богомољачки покрет, којим је руководио владика жички, тада административно охридско-битољски, Николај Велимировић.[3]
Године 1930. добија од Владике благослов и долази као искушеница у Македонију, у манастир Рождества Пресвете Богородице у Калишту. За духовника у Калиштанском манастиру додељен им је архимандрит отац Рафаило. На Лазареву суботу 1934. године, владика Николај даје благослов оцу Рафаилу да Даница може да се замонаши и добила је име Варвара.[4]
Оне ће толико узнапредовати да ће брзо ући у историју монаштва као изузетно вредне и способне како у организацији тако и у духовном животу и биће познате игуманије у српском женском монаштву. У манастир Јовање у Овчарско-кабларској клисури одлази 1935. године.
По благослову владике Николаја, 1938. године, одлази у Чачак у дечје хранилиште, где као јовањска сестра води бригу и старање о сиромашној деци, храни их, учи и васпитава. Почетком рата 1941. године прешла је у Манастир Љубостиња.
За настојатељицу манастира Љубостиње постављена је 1943. године, а 1949. године произведена је у игуманију од митрополита Јосифа.[3] Као добар организатор, она је више од пола века руководила сестринством манастира Љубостиње.
Референце уреди
- ^ „Манастир Љубостиња”. Живе Речи Утехе (на језику: српски). Архивирано из оригинала 28. 08. 2020. г. Приступљено 2020-05-04.
- ^ „Untitled Document”. www.manastir-lepavina.htnet.hr. Приступљено 2020-05-13.
- ^ а б в „Биографије познатих јовањских сестара”. Манастир Лепавина. Приступљено 30. 1. 2020.
- ^ „Српски православни манастир Вазнесење”. Vaznesenje ovcar banja. Приступљено 30. 1. 2020.
