Издајник (драма)

Издајник је историјска драма српског књижевника Миладина Шеварлића.

Косово
Миладин Шеварлић
Настанак
Ориг. наслов	Косово
Аутор	Миладин Шеварлић
Земља	Србија
Језик	српски језик
Садржај
Жанр / врста дела	историјска драма, политичка сатира, друштвена комедија,
Теме	распад Српског царства, бој на Косову
Место и време радње	Моравска Србија; јун 1389. године
Издавање
Датум	2010.
Хронологија
Претходник	Косово (драма)
Наследник	Змај од Србије

Ликови

• Вук Бранковић, у драми приказан као поносан, принципијелан човек и родољуб, који једини одбија да се покори Турцима, али је од стране режима Лазаревића оглашен као издајник како би се пред народом оправдала косовска трагедија.
• Кнегиња Милица, приказана као сурова жена спремна на све како би сачувала власт.
• Патријарх Данило, њен саветник, приказан као лицемер и макијавелистички политичар. Проглашавање Вука за издајника је његова идеја.
• Стефан Лазаревић, приказан као макијавелистички политичар у формирању.
• Марко Краљевић, приказан као бестидна турска улизица и издајник, пропагатор реалне политике, који испод привидне доброћудности крије своје праве намере. Такође, врстан спортиста.
• Оливера, Миличина кћи, и даље у жалости за Витомиром и гневна на оца, чак и после смрти.
• Учитељ мачевања, тајанствена личност која истовремено служи кнегињу Милицу, Марка Краљевића и султана Бајазита. На крају сазнајемо да му је право име Адем Краснићи.

Одступања од историје

У циљу сажимања драмске радње, смрт Вука Бранковића премештена је из 1397. у 1390. годину, у време када су Стефан Лазаревић и кнегиња Милица постали Бајазитови вазали, а Вук одбио то да учини. Уз то, ликови у драми говоре модерним језиком и користе модерне појмове (Марко Краљевић приказан је како ради склекове и прескаче вијачу, учитеља мачевања понављано називају тренером, итд).

Анализа

Драма Издајник припада циклусу Шеварлићевих драма са тематиком из српске средњовековне историје, које критичари сврставају у такозвану Српску трилогију, заједно са драмама Пропаст царства српскога (из 1980), Косово (из 1988) и Змај од Србије (из 1994). По речима самог писца, овом циклусу припадају и касније написане драме Издајник (из 2010) и Балкански гамбит (из 2013), пошто се у њима јављају исти ликови, а драмска радња се континуирано надовезује - Балкански гамбит представља пролог за Пропаст царства српскога, а Издајник се непосредно надовезује на Косово. Хронолошки, драме иду следећим редом и заједно чине тематску целину која се бави пропадањем старе српске државе:

• Балкански гамбит (2013),
• Пропаст царства српскога (1980),
• Косово (1988),
• Издајник (2010),
• Змај од Србије (1994).

Иако се бави историјским личностима и догађајима, Издајник ипак није класична историјска драма: полазећи од историјских чињеница и народног предања, ова драма успоставља симболичку везу и аналогију српске националне историје са модерном српском и југословенском политичком ситуацијом.

Жанр ове драме најбоље је дефинисао сам аутор, који све драме Српске трилогије описује као фарсичне параболе, у којима се истражују законитости и константе српске историје - пре свега циклуси пропадања и уништења српске државе, питања односа стварности и званичне српске историје, као и питања ирационалног, митоманског односа српског народа и његових вођа према властитој прошлости и садашњости.