Миладин Шеварлић

Миладин Шеварлић (Београд, 26. фебруар 1943) је српски драмски писац. Сем драмских дела, писао и филмска и телевизијска сценарија, прозу, песме, есеје и позоришне критике.

Миладин Шеварлић
Miladin Ševarlić.PNG
Датум рођења(1943-02-26)26. фебруар 1943.(77 год.)
Место рођењаБеоград
 Србија

БиографијаУреди

Рођен је и школовао се у Београду.[1]. Године 1967. дипломирао је светску књижевност на Филолошком факултету, а 1968. године завршава драматургију на Факултету драмских уметности у Београду[1] у класи професора Јосипа Кулунџића.

Радни век провео, углавном, у позориштима као драматург, уметнички директор и управник. Био је, такође, одговорни уредник у Уметничком програму Телевизије Београд и главни уредник издавачког предузећа Просвета. Главни је и одговорни уредник часописа Драма.[2] Удружења драмских писаца Србије, чији је председник био у два мандата, први пут 1984. године[1][3] Трећи пут изабран је за председника 2010. Члан је Удружења књижевника Србије по позиву.

Аутор је више од тридесет драмских дела која су (почев од 1968) играна у позориштима у земљи и иностранству, емитована на радију и телевизији, те штампана у периодици, збиркама, антологијама и посебним издањима. Објавио је пет књига Изабраних драма. Режирао је и два своја позоришна комада: Господин министар и Заводник.

ДелаУреди

Позоришне драмеУреди

  • У рукама отаџбине
  • Сведок из Мртвог дома
  • Одлазак Дамјана Радовановића
  • Оптимист
  • Смрт пуковника Кузмановића
  • Пропаст царства српскога
  • Душевна болница
  • Кум
  • Небеска војска
  • Косово
  • Код Златног вола
  • Змај од Србије
  • Карађорђе
  • Господин министар
  • Црни Петар
  • Љубав побеђује
  • Вуци и овце или Србија на Истоку
  • Заводник
  • Дивљач је пала
  • Нови живот
  • Мала српска комедија
  • Византијски аметист
  • Скерцо
  • Балканска рапсодија
  • Апсолутни слух
  • Издајник
  • Смрт на излету
  • Мерлинкина исповест
  • Антиквар

ТВ, радио-драме и сценаријаУреди

  • Одлазак Дамјана Радовановића, тв драма
  • Смрт пуковника Кузмановића, тв драма
  • Повратак Вука Алимпића, тв драма
  • Пролеће у Лимасолу, тв филм
  • Недељни ручак, играни филм
  • Пад Бастиље, радио-драма
  • Коперник, радио-драма
  • Купићемо виноград, радио-драма

ОсталоУреди

Објављивао песме и есеје у књижевним часописима, шездесетих и седамдесетих (Савременик, Књижевност, Дело...), позоришне критике у Политици експрес, седамдесетих и есеје из области друштвене и културне проблематике у листу Борба, деведесетих година; касније у часопису Драма и другим публикацијама.

Есеј (предавање) Србија на стрмој равни, видео снимак предавања у Центру за неговање традиционалне културе у Крагујевцу.

Сценска адаптација Горског вијенца, П. П. Његоша, изведена му је 1973. у Црногорском народном позоришту, а драматизација (са Ј. Павићем) романа Трен 2, А. Исаковића, 1985. у Културном центру у Београду. Роман Смрт пуковника Кузмановића објавила му је Српска књижевна задруга (1986), а Енциклопедију веровања и обичаја (са М. Зупанцом)[1], Сфаирос (1989) и Плато (2001). Код Платоа му је изашла и књига есеја Српска Атлантида, 2002. године. Сећања на време проведено у Нишу на месту управника и уметничког директора Народног позоришта објавио је у форми дневничких бележака обогаћених документарним материјалом у књизи Виски и трубачи (Београд, Културно просветна заједница Србије, 2014).[4]

НаградеУреди

  • Награда на првом (анонимном) конкурсу Удружења драмских писаца Србије (1980) за драму Пропаст царства српскога.
  • Три награде Бранислав Нушић за драме Небеска војска (1986), Змај од Србије (1990) и Заводник (2000)[1].
  • Стеријина награда на 29. Стеријином позорју (1994), за драму Змај од Србије[1].
  • Награда за текст на Фестивалу праизведби у Параћину (1994), за драму Змај од Србије.
  • Награда Јоаким Вујић (1995) за драму Карађорђе[1].
  • Награда Златни беочуг „за трајни допринос култури Београда“ (1999).
  • Признање Владе Републике Србије за врхунски допринос националној култури (2011).
  • Високо међународно признање за животно дело Академије Иво Андрић (2014).
  • Вукову награду Културно-просветне заједнице Србије за нарочите резултате у стваралачком раду на ширењу образовања, културе и науке у Републици Србији и свесрпском културном простору (2016).

Литература (избор)Уреди

  • Борка Павићевић: Политика је судбина - разговор са Миладином Шеварлићем поводом премијере Пропасти царства српскога у Атељеу 212 (Програм Атељеа 212 бр. 75, 21. април 1983)
  • Александар Милосављевић, Псеудоисторијска (српска) трилогија (М. Шеварлић, Српска трилогија, Бата, Ниш 1995).
  • др Марта Фрајнд, Типови измене историјске истине у историјској драми и политичком позоришту. (Књижевност и историја - зборник реферата са научног скупа у Нишкој Бањи 1995)[5]
  • др Марта Фрајнд, Косовска трилогија Миладина Шеварлића (Театрон бр. 96, 1996.)[6]
  • Милош Јевтић, Портрет драмског писца (Театрон бр. 113, зима 2000).
  • др Рашко В. Јовановић - Предговор Изабраним драмама Миладина Шеварлића (Плато, Београд 2001).[7]
  • Милосав Буца Мирковић, 40 година уметничког рада Миладина Шеварлића (Драма бр. 3, пролеће 2003)
  • Милисав Миленковић: Срби славе победе унапред, а поразе уназад - разговор са драмским писцем Миладином Шеварлићем. (Драма бр. 10, 2005; Изабране драме 4[8] (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2010)).
  • Оклопници, песме (Песничке новине бр. 1, 2006).[9]
  • др Бошко Сувајџић, Чудотворни прстен драмске ковине - предговор Изабраним драмама 2 Миладина Шеварлића (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2006)[10]
  • Олга Стојановић, Апис, Принцип и лађа француска… - разговор са Миладином Шеварлићем (Драма бр. 18, 2007; Изабране драме 3, Удружење драмских писаца Србије, Београд 2008).
  • Доминација свеопштег привида - интервју листу Печат (бр. 13, 2008)[11]
  • Радомир Путник - Поговор 36. књизи едиције Савремена српска драма (Удружење драмских писаца Србије, Београд 2008)[12]
  • мр Снежана Кутрички, Династија Немањића у савременој српској драми (Магистарски рад на новосадском Универзитету, 2010)

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Белешка Радослава Лазића о Миладину Шеварлићу. Пројекат Растко. Приступљено 16. 1. 2012. 
  2. ^ Удружење драмских писаца Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (24. март 2018), Приступљено 12. 4. 2013.
  3. ^ Управа удружења драмских писаца Србије Архивирано на сајту Wayback Machine (6. април 2012), Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ Виски и трубачи - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 30. 5. 2015.
  5. ^ Књижевност и историја - зборник реферата са научног скупа у Нишкој Бањи 1995, Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Театрон бр. 96, 1996. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Приступљено 12. 4. 2013.
  7. ^ Изабране драме 1 - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
  8. ^ Изабране драме 4 - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
  9. ^ Песничке новине бр. 1, 2006 Архивирано на сајту Wayback Machine (10. март 2016), Приступљено 12. 4. 2013.
  10. ^ Изабране драме 2 - Миладин Шеварлић[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
  11. ^ Интервју листу Печат (бр. 13, 2008)[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.
  12. ^ Поговор 36. књизи едиције Савремена српска драма[мртва веза], Приступљено 12. 4. 2013.

Види јошУреди