Израел наш дом (ישראל ביתנו, Yisra'el Beytenu) је израелска националистичка политичка странка основана 1999.

Израел наш дом
ישראל ביתנו
Yisra'el Beytenu
ВођаАвигдор Либерман
ОснивачАвигдор Либерман
Основана1999.
СедиштеЈерусалим
 Израел
Идеологијанационализам,
Ционизам,
Секуларизам,
Економски либерализам.
Политичка позицијаДесни центар[1] до Десница[2][3][4][5][6]
Кнесет
7 / 120
Веб-сајт
beytenu.org.il/,%20ndi.org.il/

Лидер Беитену је Авигдор Либерман (иначе имигрант из СССР-а). Странка се залаже највише за права и интеграцију Јевреја русофона дошљака из бившег СССР-а деведесетих година.

Израел наш дом је основан 1999. од бивших чланова Ликуд-а (главна странка израелске деснице), који су били у сукобу с лидерством те организације. Беитену се карактерише као националистичка и крајње ционистичка али се противи једнако сефардском и ашкенаском ортодоксном клерикализму и заговара секуларизам.

Ова партија и њен лидер су више пута нападани као расисти и као поборници етничког чишћења Арапа из Израела. Заправо Беитену се залаже за размену популације јеврејске националности која живи у Западном Јордану за арапску популацију која борави у Израелу. Званично се не противи ни стварању независне палестинске државе, али под условом да границе тог ентитета одлучи Израел.

Од 2009. Беитену је члан владе Бенјамина Нетанјахуа а Либерман је био министар иностраних послова до децемебра 2012. На изборе 2013. ова партија и Нетанјухуов Ликуд су створили заједничку листу која је освојила 23,3% и 31 посланика у Кнесет од којих 11 је припало Беитену-у.

Референце уреди

  1. ^ „Lieberman: We Will Aim for Government With Gantz and Likud, Exclude the ultra-Orthodox”. Haaretz. Приступљено 15. 6. 2019. 
  2. ^ Khanin, Vladimir (Ze'ev) (2008). „Israel's "Russian" Parties”. Ур.: Robert O. Freedman. Contemporary Israel: Domestic Politics, Foreign Policy and Security Challenges. Westview Press. стр. 165. ISBN 978-0813343853. 
  3. ^ Arieff, Irwin (2011). „Middle East Peace Prospects: Is There Any Hope for Long-Term Peace”. Issues in Peace and Conflict Studies: Selections From CQ Researcher. Thousand Oaks, Calif.: Sage Publications. стр. 217. ISBN 9781412992916. doi:10.4135/9781483349244.n8. 
  4. ^ Ulutaş, Ufuk (фебруар 2009). „The 2009 Israeli Elections and Turkish-Israeli Relations” (PDF). SETA Policy Brief. SETA — Foundation for Political Economic and Social Research (31): 5. Архивирано из оригинала (PDF) 9. 11. 2013. г. Приступљено 26. 1. 2013. 
  5. ^ Aikman, David (2009). The Mirage of Peace: Understanding the Never-Ending Conflict in the Middle East. Regal. стр. 30. ISBN 978-0830746057. 
  6. ^ Malcolm B. Russell (2012). The Middle East and South Asia 2012 . Stryker-Post Publications. стр. 104. ISBN 978-1610488891. 

Спољашње везе уреди