Отворите главни мени

Илија Поп Тоне Илић

Илија Поп Тоне Илић, познат и као Други Обилић (Боровац, 1893Приштина, 1938) био је подофицир војске Краљевине Србије и прослављени херој из Првог светског рата и Солунског фронта.[2]

Илија Поп Тоне Илић
Ilija-price-iz-velikog-rata.jpg
Илија Поп Тоне Илић
Надимак„Други Обилић”
Датум рођења(1893-01-10)10. јануар 1893.
Место рођењаБоровац, Сијаринска Бања
 Кнежевина Србија
Датум смрти1938.(1938-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (44/45 год.)
Место смртиПриштина
 Краљевина Југославија
ВојскаВојска Краљевине Србије
Родпешадија
Године службе1912.—1918.
Чинподнаредник
Јединица16. пешадијски пук
Одликовањадва Ордена Карађорђеве звезде са мачевима
три Златне Обилићеве звезде
Орден Легије части
руски Крст Светог Ђорђа
италијанска Златна медаља[1]

БиографијаУреди

Илија Поп Тоне Илић рођен је 10. јануара 1893. године у Боровцу код Сијаринске Бање, од оца Тона и мајке Вучице, рођене Мазић. Његова породица води порекло из села Чобића са Косова. Отац поп Тоне Илић био је српски комита и борио се против арбанашког и турског ропства. Пошто је откривен, са женом Вучицом бежи у Србију, у село Боровац. Илија се оженио Дивном, рођеном Спалевић, са којом је изродио осморо деце: Милована, Радована, Милоја, Милоша, Даринку, Петру, Лепосаву и Радојку.

Ратови 1912—1918.Уреди

У ратовима од 1912. до 1918. године учествовао је као добровољац. На Солунском фронту поднаредник Илија Илић био је најхрабрији борац 16. пешадијског пука. Дуго војевање завршио је 1918. године са осам рана и десетак крстова, ордена и медаља.[3]

Послератни периодУреди

После рата када је демобилисан, вратио се у родно село и до краја живота живео је у крајњем сиромаштву. Разболео се, 1938. године, од стомачних болести, па су га синови воловским колима одвезли у приштинску болницу, где је умро.

Уз војничке почасти сахрањен је на гробљу у Сијаринској Бањи.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди