Отворите главни мени

Имела (лат. Viscum album) је мали округли зимзелени грм, који као полупаразит расте на дрвећу. Гране су раздељене на чланке са наспрамним дугуљастим листовима. Цветови су једнополни, ситни, жућкасти а биљке дводоме. Плодови су беле бобице, које садрже лепљиви сок. Имела је способна за процес фотосинтезе, из дрвета-домаћина црпе воду. Птице (дрозд имелаш) помажу њеном распростирању тако што кљун улепљен бобицама чисте о кору дрвећа.

Имела
MistletoeInSilverBirch.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Viscum album

Имела се још и назива мела, бела имела, омеље, лијепак.

Имела садржи алкалоиде, слуз, танине и смолу.

ЛековитостУреди

Имела је од давнина сматрана лековитом биљком. У медицини се користи за снижавање крвног притиска, против закрчења крвних судова, вртоглавице и грчева.Користе се листови и танке дршке и то у периоду од октобра до децембра и од марта до априла, јер у другим месецима нема лековита својства. Плод имеле је отрован.

Митологија и симболично значењеУреди

Келтски свештеници, друиди, поштовали су имелу као биљку којој су придаване магичне моћи, ритуално су је секли златним српом и касније користили као лек. Викинзи су сматрали да може пробудити мртве. А строгрчки јунак Енеја је гранчицом имеле отворио врата подземног света. У старим текстовима наводи се као лек против епилепсије.

У неким земљама имела има значајну симболику током прославе Божиће. Качи се изнад улазниг врата да би призвала госте. Када се двоје сретну испод имеле обичај је да се пољубе, јер овакви пољубци доносе срећу, а веровање је и да се из овог пољупца може родити вечна љубав.

СликеУреди

Спољашње везеУреди