Истражитељ

(преусмерено са Инспектор)

Истражитељ, иследник, инспектор или детектив је службеник који истражује и открива злочине и њихове починиоце. Своју дужност може обављати као члан полиције или у приватном аранжману, као приватни детектив. Приватни детектив ради по поруџбини и за награду[1] и мора да има дозволу за рад како би обављао свој посао.[2] Реч детектив потиче од латинске речи detegere, што значи открити.

Детектив на задатку
Портрет Еугена Франсиса Видока, првог приватног детектива. Рад француског сликара и литографа Ахила Деверие

У многим европским полицијским системима, већина детектива су факултетски образоване особе које се укључују у детективски рад у оквиру полиције одмах након завршеног факултета, без потребе да проведу одређено време у служби као униформисани полицајци, за разлику од полицијског система САД, где је период службе у униформи неопходан услов да би неко постао детектив. С једне стране, тврди се да детективски посао има мало сличности са послом који обавља униформисани полицајац, и да је зато за обављање овог посла потребна поптпуно другачија обука, квалификације, квалитети и способности. Други, пак тврде да је неопходно да детектив поседује познавање полцијске процедуре коју стиче управо служећи у униформи, и да ако је не познаје, то може сметати неометаној сарадњи са униформисаним полицајцима.

У Србији је приватна детективска делатност правно регулисана Законом о детективској делатности, који је ступио на снагу 5. децембра 2013. године, а надзор обавља Министарство унутрашњих послова Републике Србије. Да би детективска агенција добила лиценцу, одговорно лице у агенцији мора имати високу школску спрему, држављанство Србије, да нема безбедносне сметње, а агенција мора имати има најмање два запослена детектива. Да би појединац добио детективску лиценцу мора бити држављанин Србије, имати завршену најмање вишу школу, лекарско уверење о психофизичкој способности, завршену обуку, положен стручни испит, као и да нема безбедносне сметње. Обуку, не морају да похађају бивши полицајци са најмање пет година радног стажа, судије, тужиоци и обавештајци, нити оперативци који су до дана ступања на снагу закона имали пет година радног искуства на детективским пословима.[2]

Приватни детектив или истражитељ уреди

 
Чарлс Сиринго, један од Пинкертонових детектива
 
Фредерик Аберлајн, један од главних истражитеља убистава која се приписују Џеку Трбосеку

Приватни детектив је професионалац који је ангажован од стране различитих фирми, компанија, корпорација, приватних лица или других субјеката у циљу прибављања обавештајних података и потврђивана или оповргавања информација. Професионални приватни детектив обично има искуство рада у полицији или другим безбедносним службама, као и тренинг којим је припремљен за професионалну истрагу. Главна делатност приватног детектива је истрага. Он истражује, прикупља и анализира доказе. Детективске услуге модерног доба подразумевају обавештајни рад у привреди, заштиту породице, случајеве малолетнчке деликвенције, случајеве брачних проблема и др. Приватни детектив је често ангажован од стране адвоката ради прибављања доказа који могу имати значајан утицај на судске пресуде.[3]

Опасност представља саставни део детективског посла. Приватни детектив је цивилно лице са додатним овлашћењима, као и лице који је физички припремљено да брани себе, своје клијенте или њихову имовину. Добра интуиција и способност трансформације су једне од главних одлика сваког доброг приватног детектива. Уз помоћ ових одлика приватни детектив је способан да остане неприметан.[3]

Неки од метода којима се служе приватни детективи уреди

  • Истрага између осталог подразумева: преглед правних записа, породичне историје, компјутерску истрагу или било коју другу врсту прикупљања података. Након истраге следи анализа чињеница, процена информација и одабир најбоље методологије која има најбољи потенцијал да доведе до ефикасног решавања случаја.
  • Испитивање представља метод којим до неопходних информација долази путем разговора са рођацима несталих лица, сведоцима злочина и сл. Кроз испитивање, у комбинацији са сопственом истрагом, приватни детектив скупља доказе којима решава случај или представља доказе суду.
  • Надзор представља праћење особе без њеног знања и подношење извештаја о надзору клијенту који је ангажовао приватног детектива. Приватни детектив је упознат са свим техникама модерног и ефекасног надзора.[3]

Историја приватних детектива уреди

Приватно обезбеђење као нека врста институције први пут се јавља почетком 13. века у Енглеској, када се у Лондону и другим градовима, ради заштите грађана, организују Црквене Парохијске патроле.[4]

Прва права детективска агенција основана је 1833. године. Основао ју је француз Еуген Франсис Видок, који се сматра првим приватним детективом. Његова детективска агенција звала се „Фирма за универзалне информације у вези трговине и привреде” и сматра се првом приватном детективском агенцијом.[а][3]

Најпознатији приватни детектив свих времена свакако је Алан Пинкертон. Он је 1850 године у Чикагу основао Пинкертонову детективску агенцију, која још увек постоји.[3] Данас делује под именом Пинкертон, као подружница Секуритас службе безбедности.[5]

Други чувени детектив, кога треба поменути, свакао је Фредерик Аберлајн, британски полицијски, а касније и приватни детектив. Најпознатији је по томе што је 1888, као главни инспектор лондонске Метрополитанске полиције, био један од главних истражитеља убистава која се приписују Џеку Трбосеку.[6]

Детективи као инспирација уреди

 
Детаљ поставке у Музеју Шерлока Холмса у Лондону
 
Скулптура Херкула Поароа у граду Илзел у Белгији

Детективски случајеви одувек су изазивали интересовање јавности и често били инспирација многим ауторима различитих литерарних и других уметничких дела. Тако су о авантурама славних детектива написани бројни романи, снимани филмови и ТВ серије, а такође су били и инспирација бројним стрип-цртачима, било да се радило о стварним ликовима (какви су Пинкертон или Аберлајн), или оним измишљеним. Чак је и сам Алан Пинкертон о својим авантурама написао бројне детективске романе.[7] Неки од најпознатијих књижевних детектива свакако су:

Напомене уреди

  1. ^ Француска полиција је много пута покушавала да затвори ову агенцију, али је она упркос томе опстала. Сам Видок је, након једног успешно решеног случаја проневере новца, чак био и ухапшен и осуђен на пет година затвора и казну од 3.000 франака, али је убрзо ослобођен. Овај приватни детектив је први увео вођење досијеа и балистику као значајне факторе у истражним радњама. Неке његове детективске методе се и дан данас користе у истрагама француске полиције.

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Вујаклија, Милан (1986). Лексикон страних речи и израза. Београд: Просвета. COBISS.SR 29017095
  2. ^ а б Đorelijevski, Miloš (29. 01. 2016). „Ko će biti novi srpski Šerlok Holms?”. mondo. Приступљено 13. 3. 2017. 
  3. ^ а б в г д „Ko je privatni detektiv?”. Detektivska agencija Anonimus. Приступљено 13. 3. 2017. 
  4. ^ „DETEKTIVSKA DJELATNOST NEKAD I DANAS”. CDS-BOND. Архивирано из оригинала 06. 03. 2017. г. Приступљено 3. 3. 2017. 
  5. ^ „Company Overview of Pinkerton Government Services, Inc.”. Bloomberg. Приступљено 13. 3. 2017. 
  6. ^ „Je li poznati privatni detektiv zaista bio na tragu pravom Trbosjeku?”. Privatna detektivska agencija Shark. Архивирано из оригинала 13. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017. 
  7. ^ „Allan Pinkerton - American detective”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 13. 3. 2017. 
  8. ^ „Knjige - Artur Konan Dojl”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  9. ^ „Agata Kristi”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017. 
  10. ^ Димитријевић, Владимир. „ГИЛБЕРТ К. ЧЕСТЕРТОН - ЕНГЛЕСКИ ЗАТОЧНИК ПРЕСЛАВНОГ ЧУДА”. Борба за веру. Приступљено 8. 4. 2017. 
  11. ^ „Žorž Simenon”. Laguna. Приступљено 13. 3. 2017. 
  12. ^ „Knjige - Ju Nesbe”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  13. ^ „Knjige - Boris Akunjin”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  14. ^ „Knjige - Mirjana Đurđević”. Delfi knjižare. Приступљено 13. 3. 2017. 
  15. ^ „Rip Kirbi”. Čarobna knjiga. Архивирано из оригинала 14. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017. 
  16. ^ „Dylan Dog biblioteka - Veseli četvrtak”. Alan Ford knjižara. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 13. 3. 2017. 

Литература уреди