Исак Контостефан

Исак Контостефан (познат између 1080—1108. године) из породице Контостефана био је велики византијски војвода (адмирал) за време владавине Алексија I Комнина и учествовао је у операцијама против Нормана, али без успеха.

Исак Контостефан

Биографија

уреди

Први пут се у изворима појављује 1080. године, током царевог похода против побуњеника Никифора Мелиса. Током похода пао је са коња и био би заробљен од стране Мелисових турских савезника да га није спасио Георгије Палеолог.[1] Следећи пут се помиње 1094. године, где са титулом протоновелисимус учествује у синоду у Влахерни.[1]

Године 1105, Исак је постао велики војвода (адмирал) византијске флоте: Алексије I, очекујући инвазију Нормана под Боемундом, принцом од Таранта, именовао га је за великог војводу, наследника Ландулфа и послао га у Драч да пресретне Нормане.[2][3] Међутим, самоиницијативно је напао Отранто (Хидрунда), који је бранила Боемундова сестра, Ема од Отвила. Иако је имао снаге да јуришом заузме град, упустио се у преговоре са Емом, која их је наставила све док није стигла норманска појачања. У борби са придошлицама је поражен и приморан да се повуче на супротну обалу,[4] где је Авлону направио својом базом и почео да патролира Отрантским вратима. Када су његови војници сазнали да се Боемундова војска спрема да пређе мореуз, успаничени су побегли у Химару, а Исак није могао да успостави ред.[5]

После Боемундовог искрцавања, Алексије | је задужио Исака да спречи снабдевање Нормана, али и томе није успео. Ландулф је послао писма цару, описујући Исакову немоћ. Затим га је Алексије | отпустио у лето 1108. и заменио га са Маријаном Маврокатакалоном.[3][6]

Породица

уреди

Исак је родоначелник најважније гране Контостефана,[7] који су се истакли у 12. веку, кроз мешовите браковиме са Комнинима, војводама, Анђелима, и другим аристократским породицама. Они су првенствено служили као војни команданти.[8] Исак је имао децу:[9]

Референце

уреди
  1. ^ а б Skoulatos 1980, стр. 131.
  2. ^ Skoulatos 1980, стр. 131, 171.
  3. ^ а б Guilland 1967, стр. 543.
  4. ^ Skoulatos 1980, стр. 131–132.
  5. ^ Skoulatos 1980, стр. 132.
  6. ^ Skoulatos 1980, стр. 132, 171.
  7. ^ Varzos 1984, стр. 295–299.
  8. ^ ODB, "Kontostephanos" (A. Kazhdan), pp. 1148–49.
  9. ^ а б в Varzos 1984, стр. 295.
  10. ^ Varzos 1984, стр. 295, 380–388.
  11. ^ Βαρζός 1984, стр. 162–163, 291.
  12. ^ Gautier 1971, стр. 222, footnote 10.

Литература

уреди
  • Gautier, Paul (1971). „Le synode des Blachernes (fin 1094). Etude prosopographique”. Revue des études byzantines, tome 29 (на језику: француски). 29: 213—284. doi:10.3406/rebyz.1971.1445. 
  • Guilland, Rodolphe (1967). Recherches sur les institutions byzantines, Tome I (in French). Berlin: Akademie-Verlag.
  • Kazhdan, Alexander, ур. (1991). The Oxford Dictionary of Byzantium. Oxford and New York: Oxford University Press. ISBN 0-19-504652-8. 
  • Skoulatos, Basile (1980). Les Personnages Byzantins de I'Alexiade: Analyse Prosopographique et Synthese (на језику: French). Louvain-la-Neuve, Belgium: Nauwelaerts. OCLC 8468871. 
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (in Greek). A. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki.