Источник (часопис)
Источник је први световни часопис посвећен превасходно хришћанским теолошким темама, византијском културном кругу, српској средњовековној уметности, књижевности и духовној култури. Први број часописа изашао је марта месеца 1992. године, под покровитељством Књижевног друштва „Писмо” из Земуна. Излази тромесечно.[1] Часопис је покренут на иницијативу српских књижевника Раше Ливаде и Милутина Петровића.
 Насловна страна броја 84/85 из 2006. године | |
| Тип | часопис за веру и културу |
|---|---|
| Формат | 24 cm |
| Издавач | Књижевно друштво Писмо, Друштво Источник |
| Главни уредник | Милутин Петровић |
| Оснивање | 1992. |
| Језик | српски |
| Седиште | Француска 7, Београд |
| Град | Земун |
| Земља | Србија |
| ISSN | 0354-2114 |
| Веб-сајт | Источник |
Штампање "Источника" помажу Министарство културе и информација као и Министарство вера и дијаспоре Републике Србије.[2]
Историја
уредиЧасопис Источник злази од 1992. године, прво под покровитељством Књижевног друштва „Писмо” из Земуна, а од 1993. под покровитељством Удружења књижевника Србије и Српског ПЕН-центра.[3]
Редакција и уредништво
уредиОснивач и главни уредник Источника је књижевник Милутин Петровић. Међу члановима уређивачког одбора и савета часописа су још владика бачки Иринеј, професор старе српске књижевности на Филолошком факултету у Београду Ђорђе Трифуновић, песници Миодраг Павловић, Љубомир Симовић и Раша Ливада, психијатар и професор Богословског факултета др Владета Јеротић, антрополог Бојан Јовановић и преводиоци Божидар Зец и Петар Јевремовић.[3]
Садржај часописа
уредиЧасопис Источник објављује студије и расправе савремених домаћих и страних аутора, есеје, дневничке записе, путописе, поезију и преводе. Из броја у број објављује преводе (са [[грчког]], старословенског, латинског) важнијих, досад непреведених списа ранохришћанских светих отаца или српских светитеља, дела грчких, бугарских, руских или српских богослова, писаца или хроничара из круга византијске историографије и књижевности. Пружа увид у ризницу жанрова византијске и старе српске књижевности (похвале, беседе, слова, посланице, епистоле, молитве, канони, химне и др). У сваком број објављују се биографије и белешке о ауторима прилога.[3]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Источник : часопис за веру и културу”. COBISS. Народна библиотека Србије. Приступљено 16. 11. 2020.[мртва веза]
- ^ „ČASOPIS "ISTOČNIK" OBELEŽIO DVE DECENIJE IZLAŽENJA”. Vesti.rs. 6. 10. 2011. Приступљено 16. 11. 2020.
- ^ а б в „Источник - информације”. Источник. Yurope. Приступљено 16. 11. 2020.