Какањска група
Какањска група је археолошка културна група млађег каменог доба (неолита), која се развила на подручју данашње Босне и Херцеговине.[1]
| Какањска културна група | |||
|---|---|---|---|
| Географија | |||
| Регија | Западни Балкан | ||
| Главни локалитет | Какањ | ||
| Друштво | |||
| Друштвено уређење | сточарско-земљорадничко | ||
| Период | |||
| Историјско доба | неолит | ||
| Настанак | c. 5500. п. н. е. | ||
| Престанак | c. 5000. п. н. е. | ||
| Претходници и наследници | |||
| Претходиле су: | Наследиле су: | ||
| ← Импресо култура | Бутмирска култура → | ||
| Портал Археологија | |||
.gif)
Централна Босна, подручје сарајевске, височке и зеничке котлине, од праисторије до данашњих дана било је једно од главних подручја насељавања, због повољног географског положаја и долине реке Босне и њених притока. Какањска култура је у првој фази настанка наследила облике и украсе Старчево–Импресо комплекса, најстарије неолитске културе у централној Босни.[2]
Распрострањеност
уредиПознато је укупно шест локалитета:
- Пландиште, Какањ
- Обре[2]
- Околиште код Високог
- Арнаутовићи[3]
- Папратница–Загребница и Тук код Завидовића.
Насеља
уредиУ насељима нема униформности, у Какњу су откривене земунице, у Обрима куће су надземне, правоугаоне са 1 или 2 просторије. Под је од набијене земље, а темељи од камена. Зидови су од облица облепљених иловачом.
У Арнаутовићима откривене су надземне зграде, са стубовима укопаним у земљу, без камене градње.
Покретни инвентар
уредиОткривеноје камено оруђе, а глачано се ретко јавља. Преовлађују калупасте секире.
Од коштаног оруђа јављају се шила, глачла и спатуле.
Керамика је разноврсна, груба, монохромна, која са ритонима чини основну карактеристику ове групе. Површина монохромне керамике је добро углачана, као код бутмирске културе. Од облика се јављају полулоптасте шоље са равним дном, високе шоље благе профилације, тањири и купе, ритони на 4 ноге.
Орнамент је барботин, а јављају се и пластични и урезани мотиви.
Пластика је слабо заступљена.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Praistorija Јugoslаvenskih zemalja, II, Sarajevo 1979, p. 393
- ^ а б Alojz Benac, Đuro Basler, Borivoj Ćović, Esad Pašalić, Nada Miletić, Pavao Anđelić (1966). „Kulturna istorija Bosne i Hercegovine”. Veselin Masleša, Sarajevo.[мртва веза]
- ^ Edina Kadić (2012): Analiza prahistorijskih keramičkih ulomaka sa lokaliteta Donje Papratnice–Zagrebnice kod Kaknja. Filozofski fakultet Sarajevo