Калињинскаја
Калињинскаја (рус. Калининская) насељено је место руралног типа (станица) на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Калињинском рејону чији је уједно и административни центар.
Калињинскаја Калининская | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Калињински рејон |
Основан | 1794. |
Стара имена | до 1957 — Поповичевскаја |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 13.885 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 29′ 09″ С; 38° 39′ 36″ И / 45.485930° С; 38.659940° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 6 m |
Остали подаци | |
Поштански број | 353780 |
Позивни број | +7 86163 |
ОКАТО код | 03 219 820 001 |
ОКТМО код | 03 619 420 101 |
Веб-сајт | |
http://kuban-stan.ucoz.ru/ |
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, станица је имала 13.885 становника.
Географија
уредиСтаница Калињинскаја се налази у централном делу Краснодарске покрајине на неких 58 километара северозападно од покрајинског центра Краснодара. Село лежи у западном делу Кубањско-приазовске степе, на десној обали реке Понуре, на надморској висини од око 6 m.
Историја
уредиСавремено насеље Калињинкају основали су 1794. потомци Запорошких Козака досељених на подручје Кубања два века раније. Ново насеље носило је назив Поповичевско и у периоду оснивања у њему је живело 497 становника. Насеље је 1842. добило статус козачке станице, а исте године у њему је регистровано 2.099 житеља.
Године 1957. станица добија ново име, Калињинскаја, у помен на совјетског револуционара Михаила Калињина.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 13.391 становника, док је према процени за 2017. број становника благо порастао на 13.885 житеља.[1]
1959. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|
6.200 | 11.263[2] | 13.192[3] | 13.391[4] | 13.885 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 28. 12. 2017.
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.