Љубомир Трипковић (1881–1971) био је драгачевски каменорезац из Церове. Надгробне споменике и крајпуташе израђивао је по драгачевским, ариљским, пожешким и ивањичким селима.[1]

Љубомир Трипковић
Лични подаци
НадимакЉубо, Цврцин
Датум рођења1881.
Место рођењаБогојевићи, Кнежевина Србија
Датум смрти1971.(1971-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (89/90 год.)
Место смртиЦерова, Југославија
Уметнички рад
Пољеклесарство
ПравацКаменорезаштво западне Србије
Утицаји одМлађен Раковић

Живот

уреди

Иако по рођењу није из Драгачева, припада овој стилској групи, јер је као домазет живео и радио у драгачевском селу Церова код Ариља.[1] Доживео је дубоку старост, а каменорезом се бавио пуних 70 година.

Каменорезачком занату обучавао се код гласовитог мајстора Млађена Раковића из Горачића, за кога је касније тврдио да „највећи сеоски клесар западне Србије”.[2]

Имао је три помоћника које је обучио изради надгробника: Милојка Ненадића и Васа Јевтовића из Вигошта и Радивоја Топаловића из Богојевића.[2]

Дело

уреди

Споменике је израђивао од различитих врста пешчара, али и нешто тврђег камена из благајско-клокочких мајдана.[2] Мајсторски је клесао крстове, симболе и биљну орнаментику.

Тананим потезима на споменицима је реалистично приказивао целе фигуре, користећи се фотографијама покојника као предлошком.[1]

Бранко В. Радичевић у Плавој линији живота записао је да је лик Цветка Новитовића на гробљу у Добрачи „тако уверљиво израђен да се мати покојникова „обезнанила” кад је видела свог окамењеног сина”.[3][2]

Епитафи

уреди

Дуге епитафе исписивао је ситним, дубоко урезаним словима.[1] Често их је започињао стихованим опроштајем:

Збогом свету, моје росно цвеће,
данас, сутра, мене бити неће.
Већ се спремам на далеке путе,
одакле се никад повратити нећу.[2]


Споменик Крстини Цибуревић (†1908) (Церовa, горње гробље)

Овде почива,
дична младос[т],
упокоена КРСТИНА,
Драгомира Цибуревића
из Церове,
која часно поживе 25 г,
а као Жена, у другом стању,
са своим се бременом раста,
и живо чедо, као леп цвет,
а она премину,
10 марта 1908. год.
Бог да јој душу прости
у вечном дому.
Овај спомен подиже јој
муж Драгомир
и свекар Глиша Цибуровић
са својим породицама.
Усечега Љубомир Трипковић
чикириз.[1][2]

Извори

уреди
  1. ^ а б в г д Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  2. ^ а б в г д ђ Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  3. ^ Радичевић, Бранко В. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola. 

Литература

уреди
  • Радичевић, Бранко В. (1961). Plava linija života : srpski seoski spomenici i krajputaši. Beograd: Savremena škola. 
  • Маринковић, Радован М (1985). Драгачевски занати и занимања. Чачак: Литопапир. 
  • Дудић, Никола (1995). Стара гробља и надгробни белези у Србији. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе; Просвета. ISBN 978-86-80879-07-9. 
  • Николић, Радојко (1998). Каменоресци народног образа: каменорезаштво и каменоресци западне Србије. Чачак: „Литопапир”. 
  • Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3. 
  • Маринковић, Радован М.; Маринковић, Зоран (2010). Писци из Драгачева : [лексикон]. Гуча: Библиотека Општине Лучани. ISBN 978-86-88197-01-4. 
  • Николић, Радојко (2018). Камена књига предака : о натписима са надгробних споменика западне Србије (2, допуњено изд.). Чачак: Народни музеј. ISBN 978-86-84067-63-2.