Отворите главни мени
Пруски краљ Фридрих II Велики држи концерт у свом дворцу Сансуси. Званицама свира концерт за флауту. На чембалу га прати Бахов син, Карл Филип Емануел Бах, који је радио је као музичар на краљевом двору.
Барокни музичари свирају трио сонату, 18. век, непознати сликар.
Јозеф Хајдн свира гудачки квартет.
Јавни наступ гудачког квартета.
Проба камерног оркестра.

Камерна музика (франц. musique de chambre, енгл. chamber music, итал. musica da camera, нем. Kammermusik).[1] је област класичне музике. То је уметничка музика коју изводи група музичара (било вокално или инструментално) која би могла да стане у мањи простор, у „собу“ (итал. camera = соба). Другим речима, то је собна музика, тј. музика са мањим бројем инструмената (од 2-20 извођача), која је намењена за мањи простор и ужи круг слушалаца са интимном атмосфером дома.[2] Камерна музика је уједно и музички предмет који се изучава у музичким школама и музичким факултетима (академијама).

Због њене интимне природе, камерна музика је била описана као „музика пријатеља”.[3] Током више од 100 година су коморну музику углавном свирали у својим домовима аматерски музичари. И у данашње време, када је извођење коморне музике прешло из домова у концертне дворане, многи музичари, аматери и професионалци, и даље свирају коморну музику ради личног задовољства. Извођење камерне музике захтева посебне вештине, музичке и друштвене, које се разликују од вештина потребних за свирање соло или симфонијских дела.[4]

Јохан Волфганг Гете је описао камерну музику (а посебно музику гудачког квартета) као „разговор четири рационална човека”.[5] Ова конверзациона парадигма – која одражава начин на који један инструмент уводи мелодију или мотив, и затим други инструменти накнадно „одговарају” са сличним мотивом – је била нит уткана током целокупне историје композиција камерне музике од краја 18. века до данашње доба. Аналогија са конверзацијом се често среће у описима и анализама композиција камерне музике.

Садржај

Врсте камерне музикеУреди

Камерна музика може бити:

  1. Вокална
  2. Инструментална и
  3. Вокално-инструментална
Напомена. У камерну музику не потпада солистичка музика.

Основне карактеристике камерне музикеУреди

Због своје интимне природе, камерна музика је описана као „музика пријатеља.” За више од 200 година, камерну музику су првенствено изводили музичари аматери у својим домовима, што је случај и данас, јер многи музичари (аматери и професионалци) и даље свирају камерну музику за сопствено задовољство. Ипак, камерна музике је премештена из куће у концертне дворане.

Чувени Јохан Волфганг фон Гете камерну музику (конкретно, гудачки квартет) описао је као „Разговор четворо разумних људи." Овај конверзациони образац је био нит ткан кроз историју композиције камерне музике с краја 18. века до данас. Аналогија са конверзацијом понавља се у описима и анализама композиција камерне музике.

Камерно музицирање захтева посебне вештине и знања, која се разликују од вештина потребних за соло извођење или за свирање симфонијских дела.[6]

Основне карактеристике камерне музике су:

  1. Равноправност свих извођача и њихових деоница. Свако истицање појединог учесника нарушава камерну атмосферу, доминација једне деонице је одлика солистичке музике.
  2. Самосталност деоница. Ова карактеристика не искључује могућност повременог унисона деонице са неком другом деоницом.
  3. Камерни стил музицирања - интиман, топао и мек звук, без претензија за ефектом, са много изражајности, уздржаности музицирања и лирике; богатство артикулација.

ИсторијаУреди

Од својих најранијих почетака у средњовековном периоду до данас, камерна музика је била одраз промена у технологији и друштву која ју је произвела.

Рани почециУреди

Током средњег века и ране ренесансе, инструменти су првенствено кориштени као пратња за певаче. Гудачи су свиралии заједно са мелодијском линијом певача. Неки аналитичари сматрају да је извор класичног инструменталног ансамбла sonata da camera (камерна соната) и sonata da chiesa (црквена соната).

То су биле композиције за један до пет или више инструмената. Камерна соната је била свита састављена од спорог и брзог става, прошарана са плесним нумерама. Црквена соната је била исто то, али без игре.

Од куће до салеУреди

Драматичне промене у друштву и у музичкој технологији у 19. веку имале су далекосежне последице на камерну музику, њено извођаштво и компоновање.

АнсамблиУреди

Стандардни репертоар за камерне ансамбале је веома богат, а целокупност камерне музике у штампаном - нотном облику је скоро неограничен. Прикажимо само делимичну листу постојећих врста музичких ансамбала које налазимо у камерној музици.

  • Према броју извођача камерни ансамбли могу бити:

Дуо, трио, квартет, квинтет, октет, секстет, септет, октет итд.

  • Ако желимо нагласити који инструменти учествију, онда се каже гудачки дуо, гудачки трио, гудачки квартет итд. Ако учествују дувачки инструменти, каже се дувачки трио, дувачки квартет, дувачки квинтет итд.
  • Ако поред гудачких инструмената учествује и клавир, за такав ансамбл се каже клавирски трио, клавирски квартет, клавирски квинтет итд.
  • Ако у ансамблу свирају само гудачи, то је гудачки оркестар.
  • Ако у ансамблу са гудачима свира и мањи бој дувача, по 1-2 из неке групе (обоа, флаута, хорна), то је онда камерни оркестар.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Властимир Перичић, Вишејезични речник музичких термина
  2. ^ Радивој Лазић, Школа за кларинет: Учим кларинет IV, Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]
  3. ^ Christina Bashford, "The String Quartet and Society", in Stowell (2003), p 4. The expression "music of friends" was first used by Richard Walthew in a lecture published in South Place Institute, London, in 1909.
  4. ^ Estelle Ruth Jorgensen, The Art of Teaching Music (Bloomington: Indiana University Press, 2008): 153–54. ISBN 978-0-253-35078-7. (cloth). ISBN 978-0-253-21963-3. (pbk).
  5. ^ Christina Bashford, "The string quartet and society" in Stowell (2003), p 4. The quote was from a letter to C.F. Zelter, November 9, 1829.
  6. ^ Кларинет у оркестру и камерној музици, Приступљено 8. 4. 2013.[непоуздан извор?]

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди