Караконџула

митолошко биће Јужних Словена

Караконџула је биће из митологије Јужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба[1][2]. Вјеровање о постојању овог бића је раширено међу становницима у Бугарској, Македонији и на југу Србије. Иако нема доказа о постојању караконџули, постоји одређен број људи који и даље вјерују у постојање овог митолошког бића.

Етимологија називаУреди

Име овог бића је позајмљеница из грчког језика и долази од ријечи каликанзарос (грч. καλλικάντζαρος), остварену преко турског облика караконколос (тур. karakoncolos). На словенском ова позајмица je преосмишљавана и везивана за ријеч кон или крак што значи нога.

Ријеч каликанзарос [множина: каликанзари (грч. καλλικάντζαροι)] је назив за мушке демоне из народних вјеровања Грка. У преводу на српски језик она значи гоблини.

У неким крајевима се могу пронаћи и други називи за караконџулу, као што су:

Опис караконџуле у митологији и народним предањимаУреди

У народним предањима караконџула се описује као женско демонско биће са ликом старице са наказним лицем, светлим очима, великим и оштрим ноктима, гвозденим зубима и (веома често) са роговима. Караконџуле се једино може сусрести ноћу, најчешће у току "некрштени дана"[1][2] (тј. у дане од православног Божића до Богојављења) када су најопасније по људе.

Према предањима караконџуле нападају људе, који се касно у ноћи затекну изван своје куће[1]. Уколико се ради о мушкарцима, караконџула их напада тако што им скочи на леђа и тјера их да ју носе на леђима и ходају по цјелу ноћ свуда унаоколо све док се први пјетлови неогласе[3]. Ако се жртва не покори њеним захтевима, караконџула је изгребе и почупа својим ноктима. Кад се огласе први пјетлови, караконџула своју уморну и збуњену жртву одгурне у канал поред пута или шуме и оставије да тамо лежи (сам опис овог напада караконџуле на људе је сличнан нападу дрекавца). Уколико се ради о женама караконџула их напада тако што их изгребе (најчешће по лицу) и почупа својим ноктима, или их баци са брда, или их покуша удавити у води. И старији људи плашили су се караконџуле, па ноћу "Некрштених дана" нису излазили. Противу караконџула употребљавају се вратило, со и хлеб.

У Алексиначком крају се вјерује да караконџуле најчешће нападају пијане мушкарце. На Косову се казује да караконџула сједи на стрехи изнад улазних врата и увече, чим неко изиђе из куће, баци му сач на главу, узјаше га, гони по ријеци, па чим пјетао запјева или магаре стане да њаче, пусти га.

Поријекло вјеровања у караконџулеУреди

 
илустрација наводног изгледа каликанзароса

Вјеровање у караконџуле Срби су примили од данашњих Грка. Код њих у народним вјеровањима постоје мушка демонска бића знана као каликанзари (грч. καλλικάντζαροι), који су код Срба знани под називом ноћни коболди. Ова бића су безусловно зла и у поворкама долазе међу људе у божићној сезони. Њима се о "Некрштеним данима" приносе жртве у облику колача.

Караконџулама се називају и учесници драматизоване и маскиране поворке у "Некрштене дане". Поворке сличне овима воде своје поријекло још од римског празновања Конзуалија у мјесецу јануару, и тај назив је пренесен на црног демона каликанзароса у вјеровања Грка и Турака ушло, и на крају у вјеровање српског народа гдје су настале караконџуле.

Занимљива је чињеница и то да у околини Ђевђелије постоји божићни колач чији назив караконџул потиче од ријечи караконџула.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. 1,0 1,1 1,2 Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). „Караконџула”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 176. 
  2. 2,0 2,1 Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић (2001). „Караконџула”. Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. стр. 259. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  3. ^ Vuković, Milan T. (2004). „Божићни празници”. Народни обичаји, веровања и пословице код Срба (12 изд.). Belgrade: Sazvežđa. стр. 94. ISBN 978-86-83699-08-7. 

ЛитератураУреди

  • Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). „Караконџула”. Српски митолошки речник. Београд: Нолит. стр. 176. 
  • Светлана M. Толстој, Љубинко Раденковић (2001). „Караконџула”. Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. стр. 259. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  • Шпиро Кулишић, Петар Ж. Петровић, Никола Пантелић (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит. 
  • Растко Ћирић (1986). Приручник за одбрану и заштиту од ала и баука. Београд: MAH. 
  • Светлана М. Толстој, Љубинко Раденковић (2001). Словенска митологија: енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World. ISBN 978-86-7494-025-9. 
  • Милан Т. Вуковић (2004). Божићни празници - Народни обичаји, веровања и пословице код Срба (12 изд.). Београд: Sazvežđa. стр. 94. ISBN 978-86-83699-08-7. 

Спољашње везеУреди