Креола Кетрин Џонсон (рођена Колман; 26. август 191824. фебруар 2020) била је америчка математичарка, чији су прорачуни орбиталне механике, током запослења у Наси, били кључни за успех првих и наредних америчких свемирских летова са посадом.[1][2] Током своје 33-годишње каријере у Наси, стекла је репутацију за савладавање сложених прорачуна и помогла у пионирској употреби компјутера за обављање задатака. Свемирска агенција је истакла њену „историјску улогу једне од првих Афроамериканки која је радила као НАСА научник“.[3]

Кетрин Џонсон
Кетрин Џонсон 1983. године
Име по рођењуКреола Кетрин Колман
Друга именаКетрин Гобл
Датум рођења(1918-08-26)26. август 1918.
Место рођењаВајт Сулфер Спрингс, Западна Вирџинија
 САД
Датум смрти24. фебруар 2020.(2020-02-24) (101 год.)
Место смртиЊупорт Њуз, Вирџинија
 САД
ОбразовањеУниверзитет Западне Вирџиније
ЗанимањеМатематичар
ПослодавацНаса (1953–1986)
СупружнициЏејмс Гобл
(1939–1956)​
Џим Џонсон
(1959–2019)
Деца3
Веб-сајтhttps://katherinejohnson.net/

Њен рад је укључивао израчунавање правца, прозора за лансирање и повратних путања за хитне случајеве, за свемирске летове пројекта Меркур, укључујући оне за астронауте Алана Шепарда, првог Американца у свемиру, и Џона Глена, првог Американца у орбити, путање сусрета за програм Аполо и командни модул, на летовима на Месец.[4] Њени прорачуни су такође били од суштинског значаја за почетак програма спејс-шатл, а радила је на плановима за истраживање Марса. Била је позната као "људски компјутер" због својих огромних математичких способности и спремности да ради на свемирским путањама, са тако мало технологије и признања у то време.

2015. године, председник Барак Обама доделио је Кетрин Џонсон Председничку медаљу слободе. Године 2016. уручио јој је, Насин астронаут Лиланд Д. Мелвин, Сребрну Снупи награду и награду за достигнућа НАСА групе. Тумачила ју је Тараџи П. Хенсон у филму „Скривене бројке” из 2016. године. У 2019. години, Џонсонова је добила златну медаљу од стране Конгреса Сједињених Америчких Држава.[5] Године 2021. постхумно је примљена у Националну женску кућу славних.[6]

Младост уреди

Кетрин Џонсон рођена је као Креола Кетрин Колман, 26. августа 1918. године, у Вајт Сулфер Спрингсу, Западна Вирџинија. Родитељи су јој били Џојлет Роберта (рођена Лоу) и Џошуа Мекинли Колман.[2][7][8][9] Била је најмлађа од четворо деце.[10] Њена мајка је била учитељица, а отац дрвопрерађивач, фармер и мајстор. Такође је радио у хотелу Гринбрајер.[7][11]

Џонсон је од малих ногу показивала снажне математичке способности. Пошто округ Гринбрајер није нудио државно школовање за афроамеричке ученике, после осмог разреда, Колманови су организовали да њихова деца похађају средњу школу у Институту, Западна Вирџинија. Ова школа је била у кампусу Државног колеџа Западне Вирџиније.[12] Џонсонова је уписана када је имала десет година.[1] Породица је своје време делила између Института, током школске године и Вајт Сулфер Спрингса, током лета.[13]

Након што је завршила средњу школу са 14 година, Џонсонова је уписала историјски црначки колеџ.[12] Похађала је сваки курс математике који је колеџ нудио. Неколико професора су јој били ментори, укључујући хемичарку и математичарку Енџи Тарнер Кинг, која је саветовала Кетрин Колман кроз средњу школу, и Вилијама Клејтора, трећег Афроамериканца који је докторирао математику. Клејтор је додао нове курсеве математике само за Кетрин Џонсон.[14] Дипломирала је Summa cum laude 1937. године, са дипломама из математике и француског језика, са 18 година.[1][15][16] Џонсон је била члан сестринства Алфа Капа Алфа.[17] Прихватила је посао предавача у јавној школи за Афроамерикаце, у Мериону, Вирџинија.[12][18]

Године 1939, након што се удала за свог првог мужа, Џејмса Гобла, напустила је свој професорски посао и уписала дипломски програм математике. Исписала се на крају првог семестра и одлучила да се фокусира на свој породични живот.[12] Била је прва Афроамериканка која је похађала постдипломске студије на Универзитету Западне Вирџиније у Моргантауну, Западна Вирџинија.[12] Преко доктора Џона В. Дејвиса, постала је једна од три афроамеричка студента, и једина жена, изабрана да се придружи постдипломским студијама након пресуде Врховног суда Сједињених Америчких Држава, из Мисурија, из 1938. године. Гејнс против Канаде захтевало је од држава које су пружале јавно високо образовање белим студентима да га обезбеде и црним студентима, било оснивањем Афроамеричких колеџа и универзитета или примањем Афроамеричких студената на универзитете који су раније били само за белце.[12][19]

Каријера уреди

 
Кетрин Џонсон током рада у Наси, 1966. године

Кетрин Џонсон се одлучила за каријеру истраживачког математичара, иако је ово било тешко поље за Афроамериканце и жене. Први послови које је пронашла били су у настави. На породичном окупљању 1952. године, један рођак је споменуо да Национални саветодавни комитет за аеронаутику (НАСА) запошљава математичаре.[12] Наса је запошљавала афроамеричке математичаре за њихово одељење за навигацију. Џонсонова је прихватила понуду за посао од агенције у јуну 1953. године.[7][12]

Према усменој историји коју је архивирао Национални визионарски пројекат:[7]

У почетку је [Кетрин Јонсон] радила у групи жена које су изводиле математичке прорачуне. Кетрин је жене у базену називала виртуелним „компјутерима који су носили сукње“. Њихов главни посао је био да читају податке из црних кутија авиона и извршавају друге прецизне математичке задатке. Онда су једног дана Кетрин (и колегиница) привремено додељене да помогну мушком истраживачком тиму. Кетринино познавање аналитичке геометрије помогло је да брзо стекне савезнике мушких шефова и колега, до те мере да су „заборавили да ме врате у базен“. Док су расне и родне баријере увек биле ту, Кетрин их је игнорисала. Кетрин је била упорна, тражећи да буде укључена у уредничке састанке (где ниједна жена раније није била). Једноставно је рекла људима да је обавила посао и да припада међу њима.

Од 1953. до 1958. године, Кетрин Џонсон је радила као рачунар, анализирајући теме као што је ублажавање налета за авионе. Првобитно додељена одељењу за компјутере у западној области, под надзором математичарке Дороти Вон, Џонсонова је премештена у Одељење за навођење и контролу одељења за истраживање летова. У њему су радили само инжењери који су били мушкарци и белци. У складу са законима о расној сегрегацији државе Вирџиније и федералном сегрегацијом на радном месту, уведеном под председником Вудроом Вилсоном почетком 20. века, Кетрин Џонсон и друге Афроамериканке у рачунарском базену су морале да раде, једу и користе тоалете који су били одвојени. Њихова канцеларија била је означена као „Компјутери у боји“. У интервјуу, Џонсонова је изјавила да „није осећала сегрегацију у Наси, јер су сви тамо истраживали. Имали сте мисију и радили сте на њој, и било вам је важно да радите свој посао... и играте бриџ током ручкка“. Она је додала: „Нисам осећала никакву сегрегацију. Знала сам да постоји, али нисам је осећала.“[20]

Наса је распустила колектив „обојених ”1958. године, када су усвојили дигиталне рачунаре. Облици дискриминације су и даље били распрострањени.[21] Џонсонова се присетила тог доба:

 
Извештај Кетрин Џонсон

Требале смо да будемо асертивне као жене тог времена – асертивне и агресивне – а степен до којег смо морале да идемо, зависио је од тога где сте били. Ја сам морала бити. У раним данима Насе женама није било дозвољено да стављају своја имена у извештаје – ниједна жена у мом одељењу није имала своје име у извештају. Радила сам са Тедом Скопинским и он је желео да оде у Хјустон... али Хенри Пирсон, наш супервизор – није био љубитељ жена – стално га је терао да заврши извештај на којем смо радили. Коначно, Тед му је рекао: „Кетрин би требало да заврши извештај, она је ионако обавила већину посла“. Тед оставио Пирсона без избора. Завршила сам извештај и моје име је писало на њему. То је био први пут да је жена у нашој дивизији имала своје име на нечему.[22]

Од 1958. до њеног пензионисања 1986. године, Џонсонова је радила као ваздухопловни технолог, а током своје каријере прешла је у Огранак за контролу свемирских летелица. Израчунала је путању за свемирски лет Алана Шепарда 5. маја 1961. године, првог Американца у свемиру.[1] Такође је израчунала период лансирања за његову мисију Меркур из 1961. године.[23] Нацртала је резервне навигационе карте за астронауте у случају електронских кварова.[7] Када је Наса први пут употребила електронске рачунаре да израчуна орбиту Џона Глена око Земље, званичници су позвали Џонсонову да провери бројеве компјутера. Глен је посебно тражио њу и одбио је да лети осим ако Кетрин Џонсон не потврди прорачуне.[1][24][25] Biography.com наводи да су то били „далеко тежи прорачуни, да се објасни гравитационо привлачење небеских тела“.[12]

Ауторка Марго Ли Шетерли је изјавила: „Дакле, астронаут који је постао херој, гледао је на ову Афроамериканку, на још увек сегрегираном југу, као на један од кључних делова да се осигура да ће његова мисија бити успешна“. Она је додала да, у време када је рачунарство било „женски посао“ а инжењеринг препуштен мушкарцима, „то заиста показује да, током тог времена, посао који су радиле жене није био цењен, колико год то било неопходно, и колико год то ценимо данас. И била је потребна историја да бисмо стекли перспективу о томе."[26]

Као компјутер, израчунала је путању за Алана Шепарда, првог Американца у свемиру...Џон Глен је затражио да она лично поново провери прорачуне... пре његовог лета на Freedom 7, захваљујући коме је постао први Американац у орбити земље.

— Наса

Кетрин Џонсон је касније радила директно са дигиталним рачунарима. Њена способност и репутација за тачност помогли су да се успостави поверење у нову технологију. Године 1961. њен рад је помогао да се осигура да ће капсула Freedom 7 Алана Шепарда бити пронађена брзо након слетања, користећи тачну путању која је успостављена.[27]

Такође је помогла да се израчуна путања за лет Аполо 11 на Месец 1969. године.[1][12] Током слетања на Месец, Џонсонова је била на састанку у планинама Поконо. Она и још неколицина гурали су се око малог телевизијског екрана и гледали прве кораке на Месецу.[1] 1970. године, Кетрин Џонсон је радила на мисији Аполо 13 на Месец. Када је мисија прекинута, њен рад на резервним процедурама и картама помогао је да се постави сигуран пут за повратак посаде на Земљу, стварајући систем за посматрање путем једне звезде, који би омогућио астронаутима да прецизно одреде своју локацију. У интервјуу из 2010. године, Џонсонова се присетила: „Сви су били забринути како ће [астронаути] тамо стићи. Ми смо били забринути како ће се вратити.“[12][27] Касније у својој каријери, Кетрин Џонсон је радила на програму спејс-шатл, сателиту Земљиних ресурса, и на плановима за мисију на Марс.[1][12][28]

Џонсонова је своје касније године провела охрабрујући студенте да се придруже областима науке, технологије, инжењерства и математике (СТЕМ).[29]

Лични живот и смрт уреди

 
Кетрин Џонсон 1960. године

Кетрин и Џејмс Френсис Гобл су имали три ћерке. Породица је живела у Њупорт Њузу, Вирџинија, од 1953. године. Џејмс је умро од неоперабилног тумора на мозгу 1956,[30] а три године касније, Кетрин се удала за Џејмса А. „Џима“ Џонсона, официра војске Сједињених Америчких Држава и ветерана корејског рата. Пар је био у браку 60 година, до његове смрти у марту 2019. године, у 93. години.[2][31][32] Кетрин Џонсон, која је имала шесторо унучади и 11 праунучади, живела је у Хемптону, у Вирџинији.[33] Подстицала је своју унучад и студенте да се баве науком и технологијом.[34]

Била је члан презбитеријанске цркве у Њупорт Њузу 50 година, где је певала као део хора.[35] Такође је била члан сестринства Алфа Капа Алфа.

Кетрин Џонсон је умрла у дому за старе, у Њупорт Њузу 24. фебруара 2020. године, у 101. години.[2][36] Након њене смрти, Џим Бриденстин, Насин администратор, описао ју је као „америчког хероја“ и изјавио да „њено пионирско наслеђе никада неће бити заборављено“.

Наслеђе и почасти уреди

 
Кетрин Џонсон 2008. године

Кетрин Џонсон је коаутор 26 научних радова.[37] Њен друштвени утицај као пионир у свемирској науци и рачунарству, демонстриран је почастима које је добила и њеним статусом узора за живот у науци.[37][38][39] Џонсонова је 1999. године проглашена за студента године Државног колеџа Западне Вирџиније. Председник Барак Обама јој је уручио Председничку медаљу слободе, као једну од 17 Американаца који су тако одликовани 24. новембра 2015. године. Наведена је као пионирски пример Афроамериканке у СТЕМ-у.[40] Председник Обама је тада рекао: „Кетрин Г. Џонсон је одбила да буде ограничена очекивањима друштва о свом полу и раси, док је проширила границе домета човечанства.“[2] Наса је приметила њену „историјску улогу као једне од првих Афроамериканки која је радила као Наса научник.“[3]

Два Насина објекта су именована у њену част. Дана 5. маја 2016. године, нова зграда од 40.000 квадратних стопа (3.700 m²) названа је „Кетрин Г. Џонсон рачунарски истраживачки центар“. Објекат је званично отворио своја врата 22. септембра 2017. године.[41][42] Џонсонова је присуствовала овом догађају, којим је такође обележена 55. годишњица историјског лансирања и пада ракете астронаута Алана Шепарда.[43] На свечаности је заменик директора Левин рекао ово о Кетрин Џонсон: „Милиони људи широм света су гледали Шепардов лет, али оно што тада нису знали је да је прорачуне који су га одвели у свемир и безбедно кући урадио данашњи почасни гост, Кетрин Џонсон". Током догађаја, Џонсонова је такође добио награду Силвер Снупи; често називана астронаутском наградом, Наса је навела да се додељује онима „који су дали изузетан допринос безбедности летења и успеху мисије“.[44] Наса је 22. фебруара 2019. године преименовала Независну канцеларију за верификацију и валидацију у Фермонту, Западна Вирџинија, у Независну канцеларију за верификацију и валидацију Кетрин Џонсон.[45]

Џонсон је 2016. године укључена на Би-Би-Си-јеву листу 100 утицајних жена широм света.[46] У видео снимку из 2016. године, Наса је навела: „Њени прорачуни су се показали кључним за успех програма слетања Аполо 11 на Месец и почетак програма спејс-шатла, као и за оне прве кораке на путовању земље у свемир.“[1]

Научна списатељица Маја Вајнсток развила је прототип Лего, за жене Насе, 2016. године и укључила Кетрин Џонсон, кна је одбила да се њен лик одштампа на коначном производу.[47] 12. маја 2018. године добила је почасни докторат од стране Колеџа Вилијам и Мари[48] У августу 2018. године, Државни универзитет Западне Вирџиније успоставио је СТЕМ стипендију у част Џонсонове и подигао њену статуу у природној величини на кампусу. Mattel је 2018. године најавио Барби лутку налик Џонсоновој са Наса идентификационом значком. [49]

У јуну 2019. Универзитет Џорџ Мејсон је именовао најистакнутију зграду на њиховом научном кампусу, Кетрин Г. Џонсон.[50]

2020. године, школски округ Бетел, Вашингтон, назвао је своју најновију основну школу Кетрин Г. Џонсон.[51]

Дана 2. новембра 2020., јавне школе округа Ферфакс — највећа школска јединица у Комонвелту Вирџиније и 12. по величини школско одељење у Сједињеним Државама, и град Ферфакс, Вирџинија, објавили су да је школски одбор овог другог гласао за преименовање своје средње школе, која је раније названа по војнику, песнику и музичару Конфедерације Сиднију Ланиеру, у средњу школу Кетрин Џонсон, након што је 85 одсто њених становника изразило подршку.[52]

6. новембра 2020. године у свемир је лансиран сателит назван по њој. У фебруару 2021. године, Нортроп Груман је своју летелицу за снабдевање Међународне свемирске станице назвао СС Кетрин Џонсон, у њену част.[53]

 
Глобална академија Кетрин Џонсон

2021. године, школски дистрикт Сан Хуан, у Сакраменту, Калифорнија, назвао је своју најновију средњу школу у њену част.[54] Исте године јавне школе округа Балтимор су једну од своје три нове школе назвале Глобалном академијом Кетрин Џонсон.[55]

Приказ у медијима уреди

Филм „Скривене цифре”, објављен у децембру 2016. године, заснован на истоименој публицистичкој књизи Марго Ли Шетерли, која је објављена раније те године.[14] Прати Џонсонову и друге афроамеричке математичарке (Мери Џексон и Дороти Вон) које су радиле у Наси. Тараџи П. Хенсон игра Кетрин Џонсон.[25] Појављујући се заједно са Хенсоновом на 89. додели Оскара, Џонсонова је добио овације публике.[56] У ранијем интервјуу, Кетрин Џонсон је понудила следећи коментар о филму: „Био је добро урађен. Три главне даме су урадиле одличан посао да нас представе.“[57] У епизоди Ен-Би-Си-јеве серије Timeless из 2016. године, под називом „Свемирска трка“, математичарку тумачи Надин Елис.[58]

 
Барак Обама уручује Кетрин Џонсон Председничку медаљу слободе (2015. година)

Награде уреди

  • 1971, 1980, 1984, 1985, 1986. године: награда Наса Ланглеј истраживачког центра за посебна достигнућа[59]
  • 1977: награда Наса групе за достигнућа додељена Лунарном свемирском броду и тиму за операције, за пионирски рад у области навигације, који подржава свемирску летелицу која је орбитирала и мапирала Месец, у припреми за програм Аполо[60]
  • 1998: почасни доктор права[61]
  • 1999: Државни колеџ Западне Вирџиније, најбољи алумни године[61]
  • 2006: почасни доктор наука на Капитол колеџу, Лаурел, Мериленд[62]
  • 2010: почасни доктор наука са Универзитета Олд Доминион, Норфолк, Вирџинија[63]
  • 2014: De Pizan Honor од Националног женског историјског музеја[64]
  • 2015: награда НЦВИТ Пионир у техници[65]
  • 2015: Председничка медаља слободе[66]
  • 2016: Сребрна Снупи награда[67]
     
    Кетрин Џонсон испред истраживачког центра именованог у њену част
    2016, Астрономско друштво Пацифика- Награда Вокер II[68]
  • 2016: Председнички почасни докторат хуманих писама са Универзитета Западне Вирџиније, Моргантаун, Западна Вирџинија[16]
  • Кетерин Џонсон је 1. децембра 2016. године добила награду за достигнуће, на пријему у Ваздушно-свемирском центру Вирџиније. Међу осталим награђенима су биле њене колегинице, Дороти Вон и Мери Џексон.[69]
  • 2017: Медаља части кћери америчке револуције[70]
  • 2017: почасни докторат Спелман колеџа[71]
  • 12. мај 2018. године: почасни доктор наука са Колеџа Вилијам и Мери, Вилијамсбург, Вирџинија[72][73]
  • 29. априла 2019. године: Универзитет у Јоханесбургу и његов Природно-математички факултет доделили су Џонсоновој диплому за њену пионирску улогу у Наси.[74][75]
  • 8. новембар 2019: златна медаља Конгреса[76][77]
  • 2021, Увођење у Националну женску кућу славних, постхумно[6]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж з Smith, Yvette (24. 11. 2015). „Katherine Johnson: The Girl Who Loved to Count”. NASA. 
  2. ^ а б в г д „Katherine Johnson Dies at 101; Mathematician Broke Barriers at NASA”. The New York Times. 
  3. ^ а б Marshall Space Flight Center (24. 11. 2016). „Hidden Figures To Modern Figures: Students See SLS Rocket at Michoud”. YouTube. 
  4. ^ Edge, Laura B. (2020). Apollo 13: A Successful Failure. Millbrook Press. стр. 64—65. ISBN 9781541595781. 
  5. ^ Joseph, Natalie (10. 12. 2019). „'Hidden Figures' Honored at U.S. Capitol for Congressional Gold Medal”. NASA. 
  6. ^ а б „Michelle Obama, Mia Hamm chosen for Women's Hall of Fame”. 8. 3. 2021. 
  7. ^ а б в г д „Katherine Johnson: Visionary Videos: NVLP: African American History”. web.archive.org. 2016-02-23. Архивирано из оригинала 23. 02. 2016. г. Приступљено 2023-11-11. 
  8. ^ Wilkins, Ebony Joy (2019-01-08). DK Life Stories Katherine Johnson (на језику: енглески). Penguin. ISBN 978-1-4654-8595-3. 
  9. ^ Cook, Robert Cecil (1962). Who's who in American Education (на језику: енглески). Who's Who in American Education. 
  10. ^ Shetterly, Margot Lee (2016-11-28). „The Woman the Mercury Astronauts Couldn’t Do Without”. Nautilus (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  11. ^ Gutman, David (2015-12-26). „West Virginian of the Year: Katherine G. Johnson”. Charleston Gazette-Mail (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к „Katherine Johnson Biography - NASA” (на језику: енглески). 2016-11-22. Приступљено 2023-11-11. 
  13. ^ „Johnson”. National Space Grant Foundation (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  14. ^ а б Shetterly, Margot Lee (2016). Hidden Figures: The American Dream and the Untold Story of the Black Women Mathematicians Who Helped Win the Space Race. стр. 24. ISBN 978-0-06-236359-6. 
  15. ^ Gutman, David (2015-11-16). „WV native, NASA mathematician to receive Presidential Medal of Freedom”. Charleston Gazette-Mail (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  16. ^ а б „Katherine G. Johnson | Honorary Degrees | West Virginia University”. web.archive.org. 2017-03-02. Архивирано из оригинала 02. 03. 2017. г. Приступљено 2023-11-11. 
  17. ^ watchtheyard (2017-08-15). „These Two Famous Alpha Kappa Alpha Members Are Getting Their Own Legos”. Watch The Yard (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  18. ^ Staff, Stephanie Porter-Nichols | (2017-01-24). „Council honors one-time Marion teacher Katherine Johnson of 'Hidden Figures'. SWVA Today (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  19. ^ „Missouri ex rel. Gaines v. Canada, 305 U.S. 337 (1938)”. Justia Law (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-11. 
  20. ^ „Katherine Johnson Interview: NASA's Human Computer”. HistoryvsHollywood.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  21. ^ Buckley, Cara. „On Being a Black Female Math Whiz During the Space Race”. The New York Times. ISSN 0362-4331. 
  22. ^ Warren, Wini (1999). Black women scientists in the United States. Bloomington, Ind.: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-33603-3. 
  23. ^ „The Black Female Mathematicians Who Sent Astronauts to Space”. Mental Floss (на језику: енглески). 2016-02-01. Приступљено 2023-11-13. 
  24. ^ „Katherine G. Johnson | MAKERS”. web.archive.org. 2018-01-05. Архивирано из оригинала 05. 01. 2018. г. Приступљено 2023-11-13. 
  25. ^ а б „Five Reasons Why Katherine Johnson, Subject of 'Hidden Figures', Is GOAT”. Inverse (на језику: енглески). 2016-08-15. Приступљено 2023-11-13. 
  26. ^ „'Hidden Figures': How Black Women Did The Math That Put Men On The Moon : NPR”. web.archive.org. 2017-03-01. Архивирано из оригинала 01. 03. 2017. г. Приступљено 2023-11-13. 
  27. ^ а б Cachero, Meghan Bartels, Paulina. „Katherine Johnson, the NASA mathematician who helped put a man on the moon, died at 101. Here's a look back at the hidden figure's remarkable life.”. Business Insider (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  28. ^ „Katherine Johnson Turns 98”. web.archive.org. 2017-01-16. Архивирано из оригинала 16. 01. 2017. г. Приступљено 2023-11-13. 
  29. ^ „Mathematics pioneer Katherine Johnson, portrayed in ‘Hidden Figures,’ dies at 101 - oregonlive.com”. web.archive.org. 2020-02-25. Архивирано из оригинала 25. 02. 2020. г. Приступљено 2023-11-13. 
  30. ^ „How a Pioneering Mathematician Held Her Family Together in the Wake of Her Husband’s Medical Emergency”. Literary Hub (на језику: енглески). 2021-05-26. Приступљено 2023-11-13. 
  31. ^ „Johnson_Katherine biography”. web.archive.org. 2018-06-22. Архивирано из оригинала 22. 06. 2018. г. Приступљено 2023-11-13. 
  32. ^ „Obituary for James A. Johnson at O. H. Smith & Son Funeral Home”. www.ohsmithandsonfuneralhome.com (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  33. ^ „Katherine Johnson obituary | Science | The Guardian”. web.archive.org. 2020-02-26. Архивирано из оригинала 26. 02. 2020. г. Приступљено 2023-11-13. 
  34. ^ „The Untold History of Women in Science and Technology | The White House”. web.archive.org. 2017-02-20. Архивирано из оригинала 20. 02. 2017. г. Приступљено 2023-11-13. 
  35. ^ „Real life ‘Hidden Figures’ mathematician is longtime Presbyterian - The Presbyterian Outlook”. web.archive.org. 2020-02-24. Архивирано из оригинала 24. 02. 2020. г. Приступљено 2023-11-13. 
  36. ^ „Local hero, NASA mathematician Katherine Johnson dies at 101”. News 3 WTKR Norfolk (на језику: енглески). 2020-02-24. Приступљено 2023-11-13. 
  37. ^ а б „Katherine Johnson - NasaCRgis”. web.archive.org. 2015-07-19. Архивирано из оригинала 03. 05. 2016. г. Приступљено 2023-11-13. 
  38. ^ „Text Site | Out There | Black History | Katherine G Johnson”. web.archive.org. 2006-10-21. Архивирано из оригинала 21. 10. 2006. г. Приступљено 2023-11-13. 
  39. ^ „Katherine G. Johnson: Physicist”. web.archive.org. 2009-03-04. Архивирано из оригинала 04. 03. 2009. г. Приступљено 2023-11-13. 
  40. ^ „Article clipped from Daily Press”. Daily Press. 2015-11-17. стр. A1. Приступљено 2023-11-13. 
  41. ^ „Katherine G. Johnson Computational Research Facility Ribbon Cutting - YouTube”. web.archive.org. 2017-10-03. Архивирано из оригинала 03. 10. 2017. г. Приступљено 2023-11-13. 
  42. ^ „NASA Dedicates Building to Hidden Figures Heroine Katherine Johnson”. The Root (на језику: енглески). 2017-09-24. Приступљено 2023-11-13. 
  43. ^ „NASA Dedicates Facility to Mathematician, Presidential Medal Winner | NASA”. web.archive.org. 2016-07-30. Архивирано из оригинала 30. 07. 2016. г. Приступљено 2023-11-13. 
  44. ^ „Katherine Johnson at NASA Langley Research Center - NASA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  45. ^ „NASA Renames Facility to Honor ‘Hidden Figure’ Katherine Johnson - NBC4 Washington”. web.archive.org. 2019-02-24. Архивирано из оригинала 24. 02. 2019. г. Приступљено 2023-11-13. 
  46. ^ „BBC 100 Women 2016: Who is on the list? - BBC News”. web.archive.org. 2016-12-23. Архивирано из оригинала 23. 12. 2016. г. Приступљено 2023-11-13. 
  47. ^ „"Women of NASA" LEGO Prototype Joins Collection | National Air and Space Museum”. web.archive.org. 2018-10-09. Архивирано из оригинала 09. 10. 2018. г. Приступљено 2023-11-13. 
  48. ^ „West Virginia State University - West Virginia State University to Honor Katherine Johnson with Statue, Scholarship”. www.wvstateu.edu. Приступљено 2023-11-13. 
  49. ^ „Katherine Johnson to be included in Barbie ‘Inspiring Women’ series”. Daily Press (на језику: енглески). 2018-03-08. Приступљено 2023-11-13. 
  50. ^ „Katherine G. Johnson Hall will be a beacon for Mason students”. George Mason University (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  51. ^ „Bethel School District names new school after pioneering black NASA mathematician Katherine Johnson”. Q13 FOX (на језику: енглески). 2020-08-04. Приступљено 2023-11-13. 
  52. ^ „City of Fairfax School Board Renames Lanier Middle School to Katherine Johnson Middle School”. www.cityoffairfaxschools.org (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  53. ^ Slotkin, Jason (20. 2. 2021). „Spacecraft Named For 'Hidden Figures' Mathematician Launches From Virginia”. NPR. 
  54. ^ „Home - Katherine Johnson Middle School”. johnson.sanjuan.edu (на језику: енглески). 2023-11-20. Приступљено 2023-11-13. 
  55. ^ „Ribbon cutting ceremonies held for new schools”. WMAR 2 News Baltimore (на језику: енглески). 2021-08-24. Приступљено 2023-11-13. 
  56. ^ News, A. B. C. „Katherine Johnson, real-life subject of 'Hidden Figures' receives standing ovation at Oscars”. ABC News (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  57. ^ „Oscars 2017 updates: What really happened backstage at the Academy Awards”. Los Angeles Times (на језику: енглески). 2017-03-02. Приступљено 2023-11-13. 
  58. ^ „Timeless needs to ditch the formula”. The A.V. Club (на језику: енглески). 2016-11-29. Приступљено 2023-11-13. 
  59. ^ „Katherine G. Johnson | The HistoryMakers”. web.archive.org. 2017-01-08. Архивирано из оригинала 08. 01. 2017. г. Приступљено 2023-11-13. 
  60. ^ Davis, Marianna W. (1982). Contributions of Black Women to America: Civil rights, politics and government, education, medicine, sciences (на језику: енглески). Kenday Press. 
  61. ^ а б „Kathrine G. Johnson, a value to NASA | African American Registry”. web.archive.org. 2017-10-01. Архивирано из оригинала 01. 10. 2017. г. Приступљено 2023-11-13. 
  62. ^ „Live, Learn, Pursue Passion – NASA Mathematician preps Class of 2006 to find its mission” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 24. 06. 2010. г. Приступљено 2023-11-13. 
  63. ^ „MLK Event to Feature ‘Hidden Figures’ Author Margot Lee Shetterly”. Old Dominion University (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  64. ^ Outlook, D. C. „National Women's History Museum Presents de Pizan Honors Gala”. Приступљено 2023-11-13. 
  65. ^ „Katherine Johnson | National Center for Women & Information Technology”. web.archive.org. 2016-12-20. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 2023-11-13. 
  66. ^ „Obama honoring Spielberg, Streisand and more with medal of freedom - AOL”. web.archive.org. 2015-11-25. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 2023-11-13. 
  67. ^ „Katherine Johnson at NASA Langley Research Center | NASA”. web.archive.org. 2016-11-07. Архивирано из оригинала 07. 11. 2016. г. Приступљено 2023-11-13. 
  68. ^ „Katherine Johnson to receive the ASP’s new Arthur B.C. Walker II Award « Astronomical Society”. web.archive.org. 2016-10-28. Архивирано из оригинала 28. 10. 2016. г. Приступљено 2023-11-13. 
  69. ^ „Hidden Figures Premiere and Award Ceremony - NASA” (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  70. ^ „126th Continental Congress Daughters of the American Revolution Convene in Washington, D.C. | Daughters of the American Revolution”. web.archive.org. 2019-07-18. Архивирано из оригинала 18. 07. 2019. г. Приступљено 2023-11-13. 
  71. ^ „Honorary Degree Recipients” (PDF). web.archive.org. Архивирано из оригинала 12. 04. 2019. г. Приступљено 2023-11-13. 
  72. ^ „Trailblazing African-American women to be honored at William & Mary Commencement”. William & Mary (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  73. ^ 2018 Honorary Degree: Katherine Johnson (на језику: српски), Приступљено 2023-11-13 
  74. ^ Malinga, Sibahle (2019-04-29). „UJ honours 'human computer' Katherine Johnson”. ITWeb (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  75. ^ „UJ honours NASA pioneer and African-American icon Katherine Johnson”. University of Johannesburg News (на језику: енглески). Приступљено 2023-11-13. 
  76. ^ „H.R.1396 - 116th Congress (2019-2020): Hidden Figures Congressional Gold Medal Act | Congress.gov | Library of Congress”. web.archive.org. 2019-11-09. Архивирано из оригинала 09. 11. 2019. г. Приступљено 2023-11-13. 
  77. ^ „NASA's 'hidden figures' to be awarded Congressional Gold Medals | collectSPACE”. collectSPACE.com. Приступљено 2023-11-13. 

Литература уреди

  • Beverly Golemba, Human Computers: The Women in Aeronautical Research, unpublished manuscript 1994, NASA Langley Archives.
  • Brigham Narins, Notable Scientists: From 1900 to the Present, Gale Group, (2001) ISBN 9780787617547.
  • Zierdt-Warshaw, Linda; Winkler, Alan; Bernstein, Leonard (2000). American Women in Technology: an encyclopedia. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 1576070727. OCLC 48139041.
  • Johnson, Katherine (September 1960). "Determination of Azimuth Angle at Burnout for Placing a Satellite Over a Selected Earth Position". NTRS-NASA Technical Reports Server. NASA. Retrieved October 23, 2020.
  • Malcom, Shirley M. (2020). „Katherine Johnson (1918–2020)”. Science. 368 (6491): 591. Bibcode:2020Sci...368..591M. PMID 32381711. S2CID 218552025. doi:10.1126/science.abc1546. 
  • Shetterly, Margot Lee (2020). „Katherine Johnson (1918–2020)”. Nature. 579 (7799): 341. Bibcode:2020Natur.579..341S. S2CID 212681354. doi:10.1038/d41586-020-00749-3. .

Спољашње везе уреди