Википедија

Кејти Китамура

Кејти Китамура (енгл. Katie Kitamura, Сакраменто, Калифорнија, 1979) је америчка књижевница, новинарка и ликовна критичарка. Тренутно је почасни истраживач у Лондонском конзорцијуму.[1]

Кејти Китамура
Лични подаци
Датум рођења(1979-00-00)1979. (44/45 год.)
Место рођењаСакраменто, Калифорнија, САД
Књижевни рад
Најважнија делаThe Longshot: A Novel, Gone to the Forest, A Separation (Раздвојеност), Intimacies (Интимности)

Рани живот и образовање уреди

Кејти Китамура је рођена у Сакраменту, Калифорнија[2] 1979. године у породици јапанског порекла, [3] а одрасла је у Дејвису, где је њен отац Ryuichi био професор на Одсеку за грађевинарство и инжењерство заштите животне средине на University of California, Davis.[1] [4] [5]

Китамура је дипломирала на Универзитету Принстон у Њу Џерсију 1999. Докторирала је америчку књижевност на Лондонском конзорцијуму. [6] Њена теза носила је наслов Естетика вулгарности и савремени амерички роман (2005). [7]

Раније у свом животу, Китамура је обучавана за балерину.[8][9]

Каријера уреди

Китамура је написала Japanese for Travellers: A Journey, описујући своја путовања по Јапану и испитујући дихотомије његовог друштва и своје место у њему као Јапанке-Американке. [10]

Китамуру се у Јапану упознала са мешовитим борилачким вештинама од стране њеног брата. [11] Њен први роман, The Longshot, објављен 2009. године, говори о припремама борца и његовог тренера уочи првенствене борбе против познатог противника. Насловна страна америчког издања њене књиге садржи наслов истетовиран на зглобовима; а зглобови су њеног брата.[8] Китамурин други роман, 'Gone to the Forest, објављен 2013, смештен је у неименовану колонијалну земљу и описује живот и патњу једне земљопоседничке породице у позадини грађанских сукоба и политичких промена.[12]

Китамурин роман A Separation (Раздвојеност) из 2017. биће адаптиран за филм са Кетрин Вотерстон у главној улози. [13] Њен роман Intimacies (Интимности) појавио се 2021.

Китамура пише за The Guardian, The New York Times и Wired.[1] Написала је чланке о мешовитим борилачким вештинама,[14] филмској критици и анализи, [15] и уметности. [16] [17]

Награде и признања уреди

Године 2010. Китамурин The Longshot ушао је у ужи избор за Young Lions Fiction Award Њујоршке јавне библиотеке.[18] Године 2013, њенаGone to the Forest такође је ушла у ужи избор за Young Lions Fiction Award. Године 2021. Китамурине Intimacies су биле на листи за Националну књижевну награду за фикцију. [19]

Изабрана библиографија уреди

Аутобиографије уреди

  • Japanese for Travellers: A Journey, (2006) (isbn=978-0241142899)

Новеле уреди

  • The Longshot: A Novel, (2009) (isbn=978-1439117606)
  • Gone to the Forest, (2013) (isbn=978-1847659071)
  • A Separation (Раздвојеност), (2017) (isbn=978-0399576126)
  • Intimacies (Интимности), (2021) (isbn=978-0399576164)

Новинарство уреди

  • Ликовна критика у часопису frieze.[20]
  • Ликовна критика у часопису Contemporary. [21]

Лични живот уреди

Китамура је удата за писца Харија Кунзруа.[22]

Референце уреди

  1. ^ а б в „Katie Kitamura”. Conville & Walsh literary agency. Архивирано из оригинала 06. 12. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2013. 
  2. ^ Yu, Brandon (12. 7. 2021). „Katie Kitamura and the Cognitive Dissonance of Being Alive Right Now”. New York Times (на језику: енглески). стр. C1. ISSN 0362-4331. Приступљено 2021-10-25. 
  3. ^ Philip Womack (11. 1. 2013). „Five young novelists for 2013”. The Daily Telegraph. Приступљено 8. 12. 2013. 
  4. ^ „Katie Kitamura: Japanese for Travellers - Hamish Hamilton books”. Архивирано из оригинала 2014-01-07. г. Приступљено 2014-01-06. 
  5. ^ „Tributes & Biography: The Life and Contributions of Ryuichi Kitamura”. ITS (на језику: енглески). Приступљено 25. 10. 2021. 
  6. ^ Samantha Kuok Leese (10. 8. 2012). „Katie Kitamura interview”. Spectator. Архивирано из оригинала 19. 12. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2013. 
  7. ^ „PhD Titles”. The London Consortium. Архивирано из оригинала 4. 3. 2016. г. Приступљено 8. 12. 2013. 
  8. ^ а б Will Doig (19. 8. 2009). „How to Fight Like a Girl”. The Daily Beast. Приступљено 8. 12. 2013. 
  9. ^ „Katie Kitamura interviews at Simon & Schuster”. Приступљено 8. 12. 2013. 
  10. ^ Sophie Campbell (30. 8. 2006). „Japan through American eyes”. The Daily Telegraph. Приступљено 8. 12. 2013. 
  11. ^ Katherine Federici Greenwood (18. 11. 2009). „In the ring”. Princeton Alumni Weekly. 111. Приступљено 8. 12. 2013. 
  12. ^ Sarah Hall (6. 2. 2013). „Gone to the Forest by Katie Kitamura – review”. The Guardian. Приступљено 8. 12. 2013. 
  13. ^ Hipes, Patrick (1. 2. 2017). „Katherine Waterston To Star In Movie Adaptation Of Upcoming Novel 'A Separation'”. Deadline. Приступљено 1. 2. 2017. 
  14. ^ Katie Kitamura (29. 4. 2006). „The harder they come”. The Guardian. Приступљено 8. 12. 2013. 
  15. ^ Katie Kitamura (15. 6. 2012). „With Grain: A Q&A with Apichatpong Weerasethakul”. Asian American Writers' Workshop. Приступљено 8. 12. 2013. 
  16. ^ Katie Kitamura (19. 1. 2009). „Little London Prop Shop Turns Ideas Into Art”. Wired. Приступљено 8. 12. 2013. 
  17. ^ Katie Kitamura (август 2008). „Liam Gillick”. Frieze Magazine (114). Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2013. 
  18. ^ „Provocateurs, Mind Bogglers, and Tragedians: Five Young Literary Talents Chosen as Finalists for The New York Public Library's 2010 Young Lions Fiction Award” (Саопштење). New York Public Library. Приступљено 8. 12. 2013. 
  19. ^ „The 2021 National Book Awards Longlist: Fiction”. The New Yorker. 2021-09-17. 
  20. ^ „Articles by Katie Kitamura”. Frieze Magazine. Архивирано из оригинала 15. 12. 2013. г. Приступљено 8. 12. 2013. 
  21. ^ „Contemporary magazine”. Contemporary Magazine. Архивирано из оригинала 11. 03. 2014. г. Приступљено 12. 5. 2014. 
  22. ^ Jonathan Lee (3. 9. 2013). „Bare-Knuckle Writing”. Guernica. Приступљено 8. 12. 2013. 

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кејти_Китамура&oldid=26538977”