Кисиљево

Кисиљево
Кисиљево;
	Црква Светог Николе у Кисиљеву
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Браничевски
Општина	Велико Градиште
Становништво
— 2011.	552
Географске карактеристике
Координате	44° 44′ 06″ С; 21° 25′ 11″ И / 44.735° С; 21.419666° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	66 m
	Кисиљево Кисиљево на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	012
Регистарска ознака	PO

Кисиљево је насеље у Србији у општини Велико Градиште у Браничевском округу. Према попису из 2011. било је 552 становника. Налази се на обали Сребрног језера, a кроз село протиче Кисиљевачка река, једина притока Сребрног језера.

У селу се налази православни храм посвећен преносу моштију Светог оца Николаја (Свети Никола летњи) из 1825. године који је иконописао Живко Павловић. Занимљиво је и то да је храм један од најстаријих парохијских храмова у Србији. Зидан је од набијане земље (набијаче), те је из наведених разлога, а има их још неколико, стављен под заштиту републике Србије као споменика културе.

Историја уреди

Током средњег века, овде се налазио трг (Трг Кисељево), који је после доласка Османлија, премештен у Тополовник^[1].

Кисиљево је у средњем веку било метох манастира Тисман и Водица. Село је, заједно са тргом и виноградима, манастирима даровао кнез Лазар Хребељановић^[2].

Сматра се да је овде живео први забележени вампир Петар Благојевић.

Демографија уреди

У насељу Кисиљево живи 595 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,2 година (42,9 код мушкараца и 47,4 код жена). У насељу има 174 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 4,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	1.124
1953.	1.110
1961.	1.124
1971.	1.086
1981.	1.009
1991.	945	861
2002.	718	869
2011.	552

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	696	96,93%
Македонци	4	0,55%
Румуни	3	0,41%
Хрвати	1	0,13%
Муслимани	1	0,13%
Југословени	1	0,13%
непознато	12	1,67%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	13	13
80+	13	19
75—79	18	22
70—74	25	33
65—69	20	22
60—64	16	26
55—59	21	30
50—54	31	29
45—49	20	25
40—44	20	9
35—39	20	16
30—34	25	33
25—29	25	18
20—24	10	16
15—19	13	13
10—14	26	16
5—9	19	17
0—4	17	9
Просек :	42,9	47,4

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	223	215	234	217	202	188	174

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	23	25	28	22	23	25	17	10	1	0	4,13

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	290	58	198	27	4	3
Женски	324	43	205	70	6	0
УКУПНО	614	101	403	97	10	3

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	183	137	0	0	22
Женски	136	107	0	0	8
УКУПНО	319	244	0	0	30
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	0	2	6	0	2
Женски	0	0	3	1	1
УКУПНО	0	2	9	1	3
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	1	1	1	5	3
Женски	0	0	1	8	4
УКУПНО	1	1	2	13	7
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	1	0	0	2
Женски	0	0	0	3
УКУПНО	1	0	0	5