Кихреј је у грчкој митологији био владар острва Саламина, које се по њему још звало и Кихреја.[1]

Митологија

уреди

Према предању, он је био син Посејдона и Асопове кћерке Саламине. Због тога што је убио огромну змију која је пустошила Саламину, становници острва су га изабрали за краља. Према другом предању, он је заправо однеговао ту змију, а њу је отерао Еурилох. Змија је доспела у Елеусину где је чувала Деметрино светилиште. Имао је кћерку Хариклу или Глауку која је родила будуће владаре Саламине. У време поморске битке између Грка и Персијанаца 480. п. н. е., крај бродова се појавила велика змија, што је пророчиште у Делфима протумачило као знак победе Грцима, јер је змија наводно била сам Кихреј.[2] Наиме, неки су сматрали да је Кихреј симболизовао змију коју је Еурилох отерао, пошто је био чувен по својој свирепости. Он је у Елеусини добио службу у Деметрином светилишту. Сахрањен је лицем окренут западу, а када су се градови Атина и Мегара спорили око тога коме припада острво, Солон је дошао на његов гроб и умилостивио га.[3]

Извори

уреди
  1. ^ Greek Myth Index: Cychreus Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2010), Приступљено 9. 4. 2013.
  2. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  3. ^ Роберт Гревс. 1995. Грчки митови. 6. издање. Нолит. Београд.