Кичица
Кичица (црвени кантарион, грозничавче) је назив рода скривеносеменица из фамилије линцура (Gentianaceae), као и најпознатије и најраширеније врсте овог рода на територији Србије - Centaurium erythraea[1].
| Кичица | |
|---|---|
.jpg)
| |
| цела биљка | |
| |
| цветови кичице | |
| Научна класификација | |
| Царство: | |
| Дивизија: | |
| Класа: | |
| Ред: | |
| Породица: | |
| Племе: | Chironieae
|
| Потплеме: | Chironiinae
|
| Род: | Centaurium Hill.
|
| Биномно име | |
| Centaurium erythraea Rafn
| |
| Синоними | |
|
C. umbellatum Gilib. | |
Centaurium erythraea - лековита кичица уреди
Једногодишња или двогодишња зељаста биљка са ружичастим цветовима сакупљеним на врху стабљике у штитасте цвасти (у ранијем стручном називу биљке фигурише опис - лат. umbellatus = штитаст). Из природе се сакупљају, а затим користе управо ти вршни делови у време цветања.
Стабло јој је глатко, четвороугласто, висине до 40 cm. Цвета у периоду од јуна до августа. Цветови су најчешће у нијансама од јарко до тамноцрвене боје. Може се наћи по шумским ливадама или пропланцима, као и на песковитим местима.[2]
Кичица је биљка широког лековитог спектра деловања (лат. centum = стотина; aureum = златник). Садржи еритроцентаурин, етерско уље, шећер, восак и друго.[2] Њено најпознатије дејство је као амаро ароматик (горка дрога) за стимулисање апетита, лучење желудачних и цревних сокова. Сличног је, мада слабијег дејства као линцура. Заједно са пеленом користи се за снижење нивоа шећера у крви код старијих особа, затим код малокрвности, жутице, крварења при јаким упалама испирањем. Поред чаја, ова биљка се може користити и у виду тинктуре и лековитог вина.
Референце уреди
- ^ род Centaurium у Флори Европе (Flora Europaea)[1] Архивирано на сајту Wayback Machine (30. септембар 2007), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ а б Фонда 1942, стр. 25.
Литература уреди
- Фонда, Драгутин (1942). Домаће лековито биље и његова употреба. Београд: Фармафлора.
