Кокошиње (мкд. Кокошиње) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Кокошиње припада општини Куманово.

Кокошиње
мкд. Кокошиње
Административни подаци
Држава Северна Македонија
ОпштинаКуманово
Становништво
 — (2002)45
Географске карактеристике
Координате42°00′45″ СГШ; 21°57′57″ ИГД / 42.0124° СГШ; 21.9658° ИГД / 42.0124; 21.9658Координате: 42°00′45″ СГШ; 21°57′57″ ИГД / 42.0124° СГШ; 21.9658° ИГД / 42.0124; 21.9658
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина630 м
Кокошиње на мапи Северне Македоније
Кокошиње
Кокошиње
Кокошиње на мапи Северне Македоније
Остали подаци
Поштански број1309
Позивни број031
Регистарска ознакаKU

ГеографијаУреди

Кокошиње је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 28 km југоисточно.

Насеље Кокошиње се налази у историјској области Средорек. Село је смештено на западним падинама планине Манговице, на приближно 630 метара надморске висине. Западно од насеља пружа се поље.

Месна клима је континентална.

ИсторијаУреди

Српска народна школа је отворена у Кокошињу још 1867. године[1], да би после кратког прекида, наставила рад почетком 1890. године. Њен рад се усталио од 1893. године, а школска зграда се налазила у црквеној порти. Школске књиге писане на старосрпским наречјем донете су из Цариграда.[2]

Пописано је у селу фебруара 1896. године 90 српских кућа.[3]

Прослављен је 1904. године Савиндан у Кокошињу. У храму су служили браћа свештеници Алексићи - поп Петруш и протојереј поп Јован. Црквени тутор је био тада старац Арса Бошковић. Заузимањем Црквено-школског одбора основан је школски фонд, од скупљених прилога.[4]. После Илинданског устанка 1904. године цело село прешло је под владавину бугарског егзархата.[5]

У месту је крајем 1903. године постављен за учитеља Јован Цветковић из Куманова. Дошао је 1904. године пред то село бугарски околијски војвода комита Бабата, са својом групом и убио младог учитеља, са још неколико сељана.[6]

У августу 1904. године чета ВМРО је извршила покољ над мештанима Кокошиња, при чему је убијено 53 мештана.[7] Средином септембра исте године у село је ушла чета на челу са командантом Мишом Развигоровим и убила 8 мештана Кокошиња.[8]

СтановништвоУреди

Кокошиње је према последњем попису из 2002. године имало 45 становника.

Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (98%), а остало су махом Срби.

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  2. ^ "Доситије", Београд 1890. године
  3. ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
  4. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
  5. ^ Христо Силянов. Освободителните борби на Македония, том II, София, 1943, стр. 126.
  6. ^ "Политика", Београд 1925. године
  7. ^ Влатко Билески, „Војводата Кочо Куршумот“, „Македонска нација“
  8. ^ Христо Силјанов, “Ослободителните борби на Македонија”, том 2, Софија, 1993, 309 стр.

ИзвориУреди

Спољашње везеУреди