Кокошиње
Кокошиње (мкд. Кокошиње) је насеље у Северној Македонији, у северном делу државе. Кокошиње припада општини Куманово.
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Северна Македонија |
| Општина | Куманово |
| Становништво | |
| — 2002. | 45 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42° 00′ 45″ С; 21° 57′ 57″ И / 42.0124° С; 21.9658° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 630 m |
  Кокошиње Кокошиње на карти Северне Македоније | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 1309 |
| Позивни број | 031 |
| Регистарска ознака | KU |
Географија
уредиКокошиње је смештено у северном делу Северне Македоније. Од најближег града, Куманова, село је удаљено 28 km југоисточно.
Насеље Кокошиње се налази у историјској области Средорек. Село је смештено на западним падинама планине Манговице, на приближно 630 метара надморске висине. Западно од насеља пружа се поље.
Месна клима је континентална.
Историја
уредиСрпска народна школа је отворена у Кокошињу још 1867. године[1], да би после кратког прекида, наставила рад почетком 1890. године. Њен рад се усталио од 1893. године, а школска зграда се налазила у црквеној порти. Школске књиге писане на старосрпским наречјем донете су из Цариграда.[2]
Пописано је у селу фебруара 1896. године 90 српских кућа.[3]
Прослављен је 1904. године Савиндан у Кокошињу. У храму су служили браћа свештеници Алексићи - поп Петруш и протојереј поп Јован. Црквени тутор је био тада старац Арса Бошковић. Заузимањем Црквено-школског одбора основан је школски фонд, од скупљених прилога.[1]. После Илинданског устанка 1904. године цело село прешло је под владавину бугарског егзархата.[4]
У месту је крајем 1903. године постављен за учитеља Јован Цветковић из Куманова. Дошао је 1904. године пред то село бугарски околијски војвода комита Бабата, са својом групом и убио младог учитеља, са још неколико сељана.[5]
У августу 1904. године чета ВМРО је извршила покољ над мештанима Кокошиња, при чему је убијено 53 мештана.[6] Средином септембра исте године у село је ушла чета на челу са командантом Мишом Развигоровим и убила 8 мештана Кокошиња.[7]
Становништво
уредиКокошиње је према последњем попису из 2002. године имало 45 становника.
Већинско становништво у насељу су етнички Македонци (98%), а остало су махом Срби.
Претежна вероисповест месног становништва је православље.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Цариградски гласник", Цариград 1904. године
- ^ "Доситије", Београд 1890. године
- ^ "Дело", Београд 1. јануар 1899. године
- ^ Христо Силянов. Освободителните борби на Македония, том II, София, 1943, стр. 126.
- ^ "Политика", Београд 1925. године
- ^ Влатко Билески, „Војводата Кочо Куршумот“, „Македонска нација“
- ^ Христо Силјанов, “Ослободителните борби на Македонија”, том 2, Софија, 1993, 309 стр.
Извори
уредиСпољашње везе
уреди- www.kumanovo.gov.mk Званична страница општине Куманово Архивирано на сајту Wayback Machine (31. децембар 2007)