Константин Бранковић
Овај чланак садржи списак литературе, сродне писане изворе или спољашње везе, али његови извори остају нејасни, јер нису унети у сам текст. |
Константин Коста Бранковић (Нови Сад, 25. мај 1814 — Београд, 22. новембар 1865) био је српски педагог и публицист.
| Константин Бранковић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 25. мај 1814. |
| Место рођења | Нови Сад, Аустријско царство |
| Датум смрти | 22. новембар 1865. (51 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Биографија
уредиРођен је маја 1814. године у Новом Саду, од родитеља Петра ћурчије и мајке Катарине. У родном граду је похађао основну школу. Средњу школу завршио је у Новом Саду, филозофију у Сегедину, а право у Пешти. Након прве године студија права затражио је од новосадског Магистрата, путни лист на годину дана за Србију.[1] Прешао је у Кнежевину Србију у пролеће 1837. године да био се бавио просветним радом. Године 1838. као гимназијски професор[2] реторике у Крагујевцу, послат је да обилази српске школе ради испита. Исте године запошљава се у новоотвореном крагујевачком Лицеју, где ће радити прво као професор математике, до 1841. године.[3] Крајем 1841. године постављен за професора филозофије[4] на (премештеном) Лицеју у Београду, где је био ректор четири пута (1841/42, 1846/47, 1851—1853 и 1859—1863)[5]. Касније постаје ванредни професор физике и немачког језика. Писао је уџбенике за високошколце.
Један је од првих чланова оснивача Друштва српске словесности и у више наврата његов секретар и потпредседник. Он је "први библиограф" при друштвеном Гласник-у.
Године 1848. као члан Главног одбора у Сремским Карловцима, слао је дописе Српским новинама.
Од 1854. године до смрти предавао је на Великој школи у Београду логику, психологију и педагогију.
Године 1856. је био уредник Шумадинке, а од 1859. године вршио дужност цензора књига и новина.
У филозофији припадао је кантовском правцу. Своје главне радове из филозофије Основно мудрословље и Мислословље или логика написао је према одговарајућим делима Вилхема Круга.
Дела
уреди- Природословље или физика за младеж, Београд 1842 и 1850:
- Мислословље или логика за младеж, Београд 1849;
- Писмена сочиненија I и II, Београд 1850 и 1860;
- Основно мудрословље за слушатеље Велике школе, Београд 1851;
- Мислословље или логика за првогодишње слушатеље мудрословља у Лицеуму Књажества Србског, Београд 1851.
Референце
уреди- ^ Васа Стајић: "Грађа за политичку историју Новог Сада", Нови Сад 1951.
- ^ "Просветни гласник", Београд 15. октобар 1881.
- ^ Бориша Радовановић, Предраг Илић: "Крагујевац престолница Србије 1818-1841. године", Крагујевац 2006.
- ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", трећа књига, Беч 1846.
- ^ Никола Тасић, Здравко Антонић: "Историја Београда", Београд 1995.
Литература
уреди- Бранковић Коста, Гласник Србског ученог друштва, 1866, XI.
- Жана Янева. Учебникът по логика на Константин Бранкович (първа част). - Философски алтернативи, 2009, № 4; (втора част). - Философски алтернативи, 2009, № 6,
