Константин Бранковић

Константин (Коста) Бранковић (Нови Сад, 25. мај 1814Београд, 22. новембар 1865) је био српски педагог и публицист.

Константин Бранковић
Датум рођења(1814-05-25)25. мај 1814.
Место рођењаНови Сад
 Аустријско царство
Датум смрти22. новембар 1865.(1865-11-22) (51 год.)
Место смртиБеоград
 Кнежевина Србија

БиографијаУреди

Рођен је маја 1814. године у Новом Саду, од родитеља Петра ћурчије и мајке Катарине. У родном граду је похађао основну школу. Средњу школу завршио је у Новом Саду, филозофију у Сегедину, а право у Пешти. Након прве године студија права затражио је од новосадског Магистрата, путни лист на годину дана за Србију.[1] Прешао је у Кнежевину Србију у пролеће 1837. године да био се бавио просветним радом. Године 1838. као гимназијски професор[2] реторике у Крагујевцу, послат је да обилази српске школе ради испита. Исте године запошљава се у новоотвореном крагујевачком Лицеју, где ће радити прво као професор математике, до 1841. године.[3] Крајем 1841. године постављен за професора филозофије[4] на (премештеном) Лицеју у Београду, где је био ректор четири пута (1841/42, 1846/47, 1851—1853 и 1859—1863)[5]. Касније постаје ванредни професор физике и немачког језика. Писао је уџбенике за високошколце.

Један је од првих чланова оснивача Друштва српске словесности и у више наврата његов секретар и потпредседник. Он је "први библиограф" при друштвеном Гласник-у.

Године 1848. као члан Главног одбора у Сремским Карловцима, слао је дописе Српским новинама.

Од 1854. године до смрти предавао је на Великој школи у Београду логику, психологију и педагогију.

Године 1856. је био уредник Шумадинке, а од 1859. године вршио дужност цензора књига и новина.

У филозофији припадао је кантовском правцу. Своје главне радове из филозофије Основно мудрословље и Мислословље или логика написао је према одговарајућим делима Вилхема Круга.

БиблиографијаУреди

  • Природословље или физика за младеж, Београд 1842 и 1850:
  • Мислословље или логика за младеж, Београд 1849;
  • Писмена сочиненија I и II, Београд 1850 и 1860;
  • Основно мудрословље за слушатеље Велике школе, Београд 1851;
  • Мислословље или логика за првогодишње слушатеље мудрословља у Лицеуму Књажества Србског, Београд 1851.

РеференцеУреди

  1. ^ Васа Стајић: "Грађа за политичку историју Новог Сада", Нови Сад 1951.
  2. ^ "Просветни гласник", Београд 15. октобар 1881.
  3. ^ Бориша Радовановић, Предраг Илић: "Крагујевац престолница Србије 1818-1841. године", Крагујевац 2006.
  4. ^ Вук Ст. Караџић: "Српске народне пјесме", трећа књига, Беч 1846.
  5. ^ Никола Тасић, Здравко Антонић: "Историја Београда", Београд 1995.

ЛитератураУреди

  • Бранковић Коста, Гласник Србског ученог друштва, 1866, XI.
  • Жана Янева. Учебникът по логика на Константин Бранкович (първа част). - Философски алтернативи, 2009, № 4; (втора част). - Философски алтернативи, 2009, № 6,

Спољашње везеУреди


Претходник:
Исидор Стојановић
ректор Лицеја
18411842.

Наследник:
Гаврило Поповић
Претходник:
Исидор Стојановић
ректор Лицеја
18461847.
Наследник:
Јанко Шафарик
Претходник:
Коста Цукић
ректор Лицеја
18511853.
Наследник:
Рајко Лешјанин
Претходник:
Вук Маринковић
ректор Лицеја
18591863.
Наследник:
Претходник:

ректор Велике школе
18631865.

Наследник:
Сергије Николић