Епископ шабачко-ваљевски Гаврило
Епископ Гаврило (световно Ђорђе Поповић; Баја, 23. октобар 1811 – Београд, 19. фебруар 1871) је био епископ, епископ шабачки, ректор Лицеја и катихета београдски.
| Гаврило Поповић | |
|---|---|
 Епископ шабачки Гаврило (Поповић) | |
| Основни подаци | |
| Помесна црква | Српска православна црква |
| Епархија | шабачка |
| Чин | епископ |
| Титула | епископ шабачки |
| Седиште | Шабац |
| Године службе | од 1860. до 1866. |
| Претходник | Михаило Јовановић |
| Наследник | Мојсије Вересић |
| Лични подаци | |
| Световно име | Ђорђе |
| Датум рођења | 23. октобар 1811. |
| Место рођења | Баја, Аустријско царство |
| Датум смрти | 19. фебруар 1871. (59 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
Биографија
уредиОсновну школу и шест разреда гимназије завршио је у Баји.[1][2] У Сегедину и Ђуру завршио је филозофију, тј. седми и осми разред гимназије[2]. Започео је студиј права у Пешти, али након једне године студирања прешао је на богословију у Сремске Карловце[2]. Богословију је завршио у Сремским Карловцима, а онда је на позив београдског митрополита Петра прешао 1834. у Србију[2]. Исте године рукоположен је за ђакона и радио је као чиновник у митрополији.[1] Подигнут је 1835. за протођакона[2].
У Београду је 1836. основана богословија и Гаврило је постао професор Београдске богословије.[1] У тој служби остао је до 1839[2]. Од 1839. постао је вероучитељ у Лицеју у Крагујевцу.[1] Лицеј је 1841. премештен из Крагујевца у Београд, па се и Гаврило са службом преселио у Београд.[1] Остао је на месту вероучитеља до маја 1844.[1]
Од 11. VI 1842 је Редовни члан Друштва српске словесности. Потпредседник ДСС 1848, 1855 и 1856, секретар ДСС 1850[3].
Маја 1844. разрешен је дужности професора у Лицеју и постављен је за архимандрита и члана конзисторије[2].
25. новембра 1860 је постављен за шабачкога владику.[1]
27. новембра 1866 је пензионисан[4] и након тога једно време је живео у манастиру Раваници и у манастиру Букову.[1]
Од 6. II 1869 је почасни члан Српског ученог друштва наименован 29. VI 1864. Редовни је члан (Одсека филолошког и философског)[3].
Када је тешко оболио дошао је 1870. у Београд, где је живео код свога пријатеља и рођака Теодосија Мраовића.[1] Умро је 7/19. фебруара 1871. у Београду.[1]
Референце
уредиЛитература
уреди- Вуковић, Сава (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Београд: Евро.
- Православна Српска црква у Краљевини. Србији. Београд 1895. Стр. 222–223: Гаврил.
- Поменик, 557–560 (М. Ђ. Милићевић).
- Народна енциклопедија српско – хрватско – словеначка, Београд, 1924.3 (Р. Грујић).
- В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/10
