Википедија

Константин Комнин

Константин Комнин (грч. Κωνσταντινος Κομνηνος; око 1085 – после 1147) је био византијски аристократа, нећак цара Алексија I Комнина. Носио је титуле севаста и пансеваста. Око 1107. године био је гувернер (дукс) Верије (Бер), а касније је постао велики друнгарије.

Константин Комнин је био трећи син севастократора Исака Комнина, који је био старији брат цара Алексија I Комнина. Његова мајка, Ирина, била је аланска принцеза, рођака царице Марије Аланске. Његова браћа су војвода Јован Комнин од Драча и архиепископ Јован (Хадријан) Комнин Охридски.

Подаци о Константиновом животу и каријери су оскудни. Из писма охридског архиепископа Теофилакта Константину јасно се види да је Константин био војвода Верије (данас Бер) и да је носио титулу севаст.[1] Оскудни подаци у писму Теофилакта Охридског и недостатак довољно хронолошких података у њему не дозвољавају да се утврди време током којег је Константин вршио свој положај војводе од Верије. Васил Златарски сматра да је у ствари Константин био гувернер Бугарске, на том је положају заменио Јована Таронита крајем 1105. или почетком 1106. године, и да је на том положају остао и током рата са Норманима 1107-1108[2] Златарски претпоставља да је Теофилакт ословљавао Константина као војводу од Верије највероватније због чињенице да је Константинова резиденција као намесника Бугарске у то време била у Верији, пошто Златарски није свестан да је град икада био центар самосталне административне јединице.[2] Међутим, тезу Златарског не прихватају други научници, међу којима је и Иван Божилов, који истиче да је крајем 11. и почетком 12. века заиста постојала тема Верије са центром у Беру и прихвата да је Константин био намесника са титулом војводе.[3] Према другим мишљењима, Константин је постављен за војводу од Верије у периоду 1091–1092 или 1107.[4]

Године 1043. Константин Комнин и његов брат Хадријан су као цивили учествовали на синоду одржаном 20. августа, 1. октобра и 30. октобра, на коме су двојица епископа осуђена као следбеници богумилства. У регистрима догађаја, Константин је наведен као велики друнгарије и носилац почасног звања пансеваста.

Његово присуство у својству пансеваста и великог друнгарија је било посведочено и на синоду од 26. фебруара 1147. године, којим је уклоњен цариградски патријарх Козма II Атик.[5]

Претпоставља се да је Константин Комнин умро убрзо после сабора од 26. фебруара 1147. године, пошто је у синодском акту из периода 1147–1154, као и у регистрима синода од 26. јануара 1156. године, помиње се као велики друнгарије, Стефан Комнин.[6]

Породица уреди

Из песме Теодора Продрома, датоване у другу половину XII века, јасно се види да је Константин Комнин био ожењен неименованом женом од антиохијског и еуфорвинијског рода.[7] Од своје жене Константин Комнин је имао три сина:

  • Јован Комнин, севаст, замонашио се;
  • Стефан Комнин, Пансеваст и Велики Друнгарије, члан синода од 26. јануара 1156. године.
  • Исак Комнин.

Референце уреди

  1. ^ ГИБИ IX (2) 1994, стр. 219–220.
  2. ^ а б Златарски 1972, стр. 261–262; ГИБИ IX (1) 1974, стр. 49–50.
  3. ^ ГИБИ IX (1) 1974, стр. 49–50.
  4. ^ ГИБИ IX (1) 1974, стр. 58–59.
  5. ^ Stiernon 1963, стр. 193–194.
  6. ^ Stiernon 1963, стр. 198.
  7. ^ Varzos 1984, стр. 158.

Литература уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Константин_Комнин&oldid=26903292”