Константин I Ростовски

(преусмерено са Константин Ростовски)

Константин Всеволодович (1185—1218) био је кнез Ростова и велики кнез Владимира (1216—18).

Константин Всеволодович
Константин Всеволодович
Лични подаци
Пуно имеКонстантин Всеволодович Добри
Датум рођења(1185-05-18)18. мај 1185.
Место рођењаРостов,
Датум смрти2. фебруар 1218.(1218-02-02) (32 год.)
Место смртиВладимир, Владимир-Суздаљ
Породица
СупружникМарија Мстиславна
ПотомствоВасиљко, Всеволод, Владимир
РодитељиВсеволд III
ДинастијаРјуриковичи
Велики кнез Владмира
Период12161218.
ПретходникЈуриј II од Владимира
НаследникЈуриј II од Владимира

Биографија уреди

Константин Всеволодович био је најстарији син Всеволода Великог Гнезда и Марије Шваровне.[1] Са 10 година оженио се кћерком галичког кнеза Мстислава Храброг (који ће водити Русе у битки на Калки). Био је кнез Новгорода (1205-08.) и Ростова (1208—16.). Мада је као најстарији син имао право да наследи титулу великог кнеза, отац га је прескочио у корист млађег брата Јурија, "након саветовања са духовништвом и »свима људима« ".[2]

Борба за власт уреди

Након смрти Всеволода III 1212, Константин је остао у Ростову, док су млађа браћа, нови велики кнез Јуриј и Јарослав добили Владимир и Новгород. Спор око титуле великог кнеза решен је 1216. на бојном пољу код Липеца (близу Переславља-Залеског), где су се сукобиле војске три брата.[2]Кнежеви су заповедили да се заробљеници не узимају: било је само 60 заробљеника и око 9.000 мртвих. Константин је победио уз помоћ Мстислава Храброг и постао велики кнез Владимира, али је указао милост Јурију и Јарославу, доделивши им кнежевине Суздаљ и Переслављ[1].

Смрт уреди

Велики кнез Константин умро је 1218, помиривши се са браћом и оставивши велико-кнежевски престо Јурију.

Његови синови Васиљко Ростовски и Всеволод Јарославски страдали су заједно са великим кнезом Јуријем у борби са Монголима на реци Сити.

Референце уреди

  1. ^ а б Fajfrić 5678, стр. 83
  2. ^ а б „Историја Русије (А. Јелачић) 5 — Викизворник, слободна библиотека”. sr.wikisource.org (на језику: српски). Приступљено 17. 4. 2018. 

Литература уреди