Копајкошара
Копајкошара је насеље у Србији у општини Сврљиг у Нишавском округу. Удаљено је 10-ак km западно од седишта општине.[1] Према попису из 2011. било је 68 становника (према попису из 2002. било је 112 становника).
Копајкошара | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Сврљиг |
| Становништво | |
| — 2022. |  31 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 26′ 28″ С; 21° 58′ 28″ И / 43.441166° С; 21.974333° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 503 m |
.svg)  Копајкошара Копајкошара на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | NI |
У атару села налазе се Самар пећина, водопад и извор пијаће воде поред излаза из ове пећине, камена композиција лучних облика налик прерасти на улазу у њу, пећински систем Језава, поток и још неколико мањих пећинских отвора.
Самар пећина, позната и под називом Милутинова пећина, уписана је у књизи „Гинисови рекорди” захваљујући спелеологу Милутину Вељковићу, по коме и носи ово друго име. Он је у њој провео 463 дана и тако поставио светски рекорд по времену боравка човека под земљом. Ова пећина је интересантна јер у њу пониру две реке. Тунелског је карактера са око 3 km дугим пећинским ходницима. У њој је пронађена до сада најбоље очувана лобања пећинског лава, али и остаци пећинског медведа и кабалоидног коња.[2] Код излазног дела пећине Самар, који је приступачнији за туристе, уређено је излетиште са платоом, летњиковцем, бетонским степеницама са рукохватима, постављене су туристичке табле и друга обележја која су од значаја туристима. Излазни део је сипарни теснац, а десно од њега је велика пећинска поткапина за коју је везана легенда о сватовима на које се обрушио камен. Поменута камена композиција лучних облика настала је обрушавањем улазног дела пећине Самар.[3] Од 1955. године пећински систем Самар заштићен је Решењем Завода за заштиту природе.[4]
Пећински систем Језава налази се на обронцима планине Калафат, удаљен 5 km од пећине Самар. Овај систем није довољно испитан. У селу постоји музеј у коме су на површини од 70 m2 изложени старински предмети, експонати, ношње итд.[5]
Демографија
уредиУ насељу Копајкошара живи 31 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 73,2 година (71,8 код мушкараца и 75,0 код жена). У насељу има 22 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 1,41.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 1 | 5 | ||
| 80+ | 2 | 7 | ||
| 75—79 | 7 | 7 | ||
| 70—74 | 9 | 11 | ||
| 65—69 | 10 | 12 | ||
| 60—64 | 12 | 10 | ||
| 55—59 | 2 | 4 | ||
| 50—54 | 2 | 2 | ||
| 45—49 | 0 | 0 | ||
| 40—44 | 2 | 0 | ||
| 35—39 | 2 | 1 | ||
| 30—34 | 1 | 0 | ||
| 25—29 | 0 | 0 | ||
| 20—24 | 0 | 0 | ||
| 15—19 | 2 | 1 | ||
| 10—14 | 0 | 0 | ||
| 5—9 | 0 | 0 | ||
| 0—4 | 0 | 0 | ||
| Просек : | 63,6 | 68,3 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 52 | 7 | 33 | 11 | 1 | 0 |
| Женски | 60 | 4 | 34 | 21 | 1 | 0 |
| УКУПНО | 112 | 11 | 67 | 32 | 2 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 40 | 36 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 27 | 27 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 67 | 63 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 0 | 0 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 0 | 0 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Галерија
уреди-
Табла код једног од улаза у пећину Самар. -
Кратка дворана поред једног од улаза у пећину Самар. -
Улаз у кратку дворану поред једног од улаза у пећину Самар. -
Прераст у Копајкошари. -
Прераст у Копајкошари. -
Други улаз у пећину Самар, код прерасти.
Референце
уреди- ^ „Kopajkošara (Svrljig)”.[мртва веза]
- ^ „Калафат”.[мртва веза]
- ^ „Kopajkošara i gostoljubiva priroda okoline Svrljiga”.
- ^ „Kopajkošara – turistički dragulj Svrljga”. Архивирано из оригинала 18. 10. 2018. г. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ) - ^ „Naše prirodne lepote: U selu Kopajkošara otvoren Etno muzej”.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
