Копитарево четворојеванђеље

Копитарево четворојеванђеље је средњовековно српско јеванђеље са подручја Босне. Јеванђеље је датовано у крај 14. и почетак 15. вијека. Писано је на пергаменту димензија 13,5x19 центиметара, уставним типом ћирилице. Има 225 листова којима је накнадно додат Месецослов исписан на папиру.

Копитарево четворојеванђеље, 14. вијек

Текст јеванђеља је подјељен на Амонијеве и опширне главе које су у цјелини сачуване пред Лукиним и Јовановим јеванђељем, код Марковог јеванђеља недостају наслови посљедних шеснаест глава, а недостаје и почетак Матејевог јеванђеља који је изгубљен. На хоризонталним маргинама писане су напомене када се који дјелови јеванђеља читају. Ознаке за литургију су написане са стране мада их има и унутар јеванђеља. Литургијске биљешке и накнадне измјене текста настале су накнадно у неком од српских манастира, јер се у Месецослову спомиње „нови архиепископ српски“ на листу 230 и „српски нови миротворци“ на листу 230.

Копитарево четворојеванђеље је украшено минијатурама апостола Луке и Јована, симболима јеванђелиста, крилатим волом као симболом Луке, те орлом као симболом Јована; те заставицама изнад садржаја јеванђеља и њихових почетака, те иницијалима на почетку појединих поглавља јеванђеља.

По стилу украса овог рукописа, јеванђеље се повезује са грчким рукописима насталим у јужној Италији током 10. или 11. вијека, а посебно са Athens grec 149 као и са осталим босанским јеванђељима.

Види још

уреди

Литература

уреди

Спољашње везе

уреди