Коређо

Италијански сликар школе из Парме из доба ренесансе

Коређо (итал. Correggio), право име Антонио Алегри (итал. Antonio Allegri) (рођен у августу 1489. године, Коређо – умро 5. марта 1534. године, Коређо), најзначајнији ренесансни сликар школе из Парме[1], чија су касна дјела утицала на многе умјетнике барока и рококоа.[1] Коређо припада посебном правцу маниризма у ком су примењене одређене одлике барока, тако да би се могао назвати стилом протобарока.[1] Његова прва важна дјела су за таванице манастира св. Павла у Парми (око 1519), алегорије хуманистичке тематике; фреске у цркви св. Јована Крститеља, такође у Парми (1520–23); и дјела за катедралу Парме (1526–30). Мистично вјенчање св. Катарине из око 1526. године је његово најистанчајније позно поетско дјело. Коређево најзначајније дјело је Успење Богородице у куполи катедрале у Парми, ремек-дјело илузионистичке перспективе, широк, освјетљен простор испуњен ликовима који лебде.[1]

Антонио Алегри да Коређо
Антонио Алегри да Коређо
Лични подаци
Датум рођењаоко 1489.
Место рођењаКоређо, Ређо Емилија, Моденско војводство
Датум смрти3. мај 1534.(1534-05-03) (44/45 год.)
Место смртиКоређо, Ређо Емилија, Моденско војводство
Уметнички рад
ПравацВисока ренесанса у Италији
маниризам
Епохаренесанса
Утицаји одАндрее Мантење
Леонарда
Микеланђела
Рафаела
Утицао насликарство барока и рококоа
Најважнија дела

Детињство, младост и дјело

уреди
 
Јупитер и Јо (око. 1531) слика митолошке тематике снажног еротизма, рађена хладним сребрнастим тоналитетом боје карактеристичним за Коређа.

Антонијев отац је био Пелегрино Алегри, трговац из Коређа, малог градића чије име је преузео као свој надимак. Није био самоуки умјетник како се некада тврдило. Његово рано дјело побија сличне теорије пошто је у њему видљиво да је био упознат са оптиком, перспективом, архитектуром, скулптуром и људском анатомијом. Његов први учитељ је вјероватно био његов стриц Лоренцо Алегри, сликар скромних способности. Око 1503. године учио је сликарство у Модени, а касније у Мантови, гдје је пристигао нешто раније него што је, 1506. године, преминуо велики раноренесансни сликар Андреа Мантења. Вјерује се да је Коређо довршио декорацију капеле Мантењине породице у цркви св. Андреја из Мантове, након умјетникове смрти. Двије кружне слике (тонди) Сахрана Христова и Богородица са светитељима, изгледа да је за капелу насликао млади Коређо. Иако су његова рана дјела под утицајем Мантење, његов умјетнички темперамент је био ближи Леонарду[1], који је утицао на скоро све сликаре са сјевера Италије. Тамо гдје је Мантења користио чврсто контролисану линију за опис форме, Коређо, као Леонардо, користи кјароскуро, суптилну манипулацију свјетла и сјене којом омекшава контуре стварајући атмосферу у слици. Такође се мисли да је као младић посјетио Рим и био под утицајем фрески Микеланђела и Рафаела.[1]

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ Janson 1975, стр. 380.

Литература

уреди
 
Успење Богородице, детаљ
  • Janson, H. W. (1975). Istorija umetnosti – Pregled razvoja likovnih umetnosti od praistorije do danas (Umetnost). Beograd, Jugoslavija: Prosveta. 
  • Roberto Longhi, Il Correggio e la Camera di San Paolo a Parma, Genova 1956
  • Roberto Longhi, Le fasi del Correggio giovine e l'esigenza del suo viaggio a Roma, in "Paragone", maggio 1958, pp. 34–53, ripubbl. in Da Cimabue a Morandi, saggi di storia della pittura italiana scelti e ordinati da Gianfranco Contini, Milano 1978, pp. 711–726
  • M. Di Giampaolo - A. Muzzi, Correggio. I disegni, Torino 1988.
  • P.Piva, E. Dal Canto, Dal Correggio a Giulio Romano. La committenza di Gregorio Cortese, Mantova 1989
  • D. Ekserdjian, Correggio, Silvana Editoriale, Milano 1997.
  • Pierluigi De Vecchi ed Elda Cerchiari, I tempi dell'arte, volume 2, Bompiani, Milano 1999. ISBN 978-88-451-7212-0
  • M. Di Giampaolo, Correggio disegnatore, Milano 2001
  • E. Riccomini, Sette saggi sul Correggio, Milano 2003
  • F. Tonelli, Per Correggio, Parmigianino, Anselmi, Bedoli e l'architettura, in Parmigianino e la scuola di Parma, atti del convegno, Viadana 2004
  • M. Spagnolo, Correggio, geografia e storia di una fortuna, Correggio 2005
  • E. Riccomini, Correggio, Milano 2005
  • Giuseppe Adani, Correggio pittore universale, Silvana Editoriale, Correggio 2007. ISBN 9788836609772
  • AA.VV, Correggio e le sue cupole, Parma 2008
  • P. Mendogni, Antonio Allegri Il Correggio, Parma 2008
  • AA.VV., Aurea Parma, Parma 2009, n.1
  • Correggio e l'antico, catalogo della mostra a cura di A. Coliva, Roma Galleria Borghese, Milano 2008.
  • Correggio, catalogo della mostra a cura di L. Fornari Schianchi, Parma Galleria Nazionale, Milano 2008.
  • M.C. Chiusa, Gli affreschi di Correggio, Milano 2009

Спољашње везе

уреди