Википедија

Корисник:Andrijana1507/песак

Италијанска мода

уреди

Италија је једна од водећих земаља у модном дизајну, заједно са Француском, Сједињеним Државама и Уједињеним Краљевством. Мода је одувек била важан део културног живота и друштва у земљи, а Италијани су добро познати по својој пажњи према облачењу; la bella figura, или добар изглед, задржава свој традиционални значај.

Италијанска мода постала је истакнута током 11. до 16. века, када је уметнички развој у Италији био на врхунцу. Градови попут Рима, Палерма, Венеције, Милана, Напуља, Фиренце и Вићенце почели су да производе луксузну робу, шешире, козметику, накит и богате тканине. Од 17. века до почетка 20. италијанска мода губи на значају и сјају и главни иноватор у Европи постаје Француска, уз велику популарност француске моде; то је било због луксузних хаљина које су биле дизајниране за дворјане Луја XIV. Међутим, од 1951–53 модних ревија које је одржао Ђовани Батиста Ђорђини у Фиренци, „италијанска школа“ је почела да се такмичи са француском високом модом, а етикете као што су Ферагамо и Гучи почеле су да се боре са Шанел-ом и Диор-ом. Године 2009, према Глобалном Монитору Језика (енгл. Global Language Monitor), Милано, италијански дизајнерски центар, био је рангиран као највећа светска престоница моде, док је Рим био на четвртом месту, иако су оба града пала у следећем рангирању, 2011. Фиренца је ушла као 31. светска престоница моде. Милано се генерално сматра једном од 'велике четворке' модних престоница света, заједно са Њујорком, Паризом и Лондоном; Рим се понекад укључује у „велику петорку“.

Италијанска мода је повезана са најопштијим концептом "Произведено у Италији"(енгл. "Made in Italia"), заштитним знаком који изражава изврсност креативности и занатства. Италијански луксузни производи познати су по квалитету текстила и елеганцији и префињености њихове конструкције. Многи француски, британски и амерички врхунски луксузни брендови (као што су Chanel, Dior, Balmain и водећа линија Ралф Лорена) такође се ослањају на италијанске занатске фабрике, лоциране у високо специјализованим областима у градској области Напуља и у центру северне Италије (Тоскана, Марке, Венето и Пијемонт), за производњу делова своје одеће и додатака.

Непрофитно удружење које координира и промовише развој италијанске моде је Национална комора италијанске моде (итал. Camera Nazionale della Moda Italiana), коју сада води Карло Капаса. Основано је 1958. године у Риму, а сада се налази у Милану и представља све највише културне вредности италијанске моде. Ово удружење спроводи политику организационе подршке у циљу упознавања, промоције и развоја моде кроз догађаје високог профила у Италији и иностранству. Таленат младе, креативне моде промовише се и у Италији, као на годишњем такмичењу младих модних дизајнера ITS (енгл. International Talent Support Awards) у Трсту.

Италијанске модне куће, дизајнери и луксузни брендови

уреди

Примери великих италијанских модних кућа фокусираних на мушку и женску одећу, као и на додатке:

  • Етро (итал. Etro, режија Марко де Вићенцо)
  • Ферагамо (итал. Ferragamo, дизајнирао Максимилијан Дејвис)
  • Ајсберг (итал. Iceberg, режија Џејмс Лонг)
  • Jil Sander основао је истоимени немачки дизајнер, али са седиштем у Италији
  • Марни (итал. Marni, који је основала Консуело Kастиљони, a сада режира Франческо Рисо)
  • Москино (итал. Moschino, раније режирао Џереми Скот)
  • Прада (итал. Prada, Раф Симонс се придружио Миуцциа Прада као ко-креативни директор)
  • Тод'с (итал. Tod's, дизајнирао Валтер Цхиаппони)
  • Валентино (итал. Valentino, основао га је Валентино Гаравани, а сада режира ПиерПаоло Пицциоли)
  • Версаће (итал. Versace, основао га је Гианни Версаће, a сада режира Донатела Версаће)

Примери великих модних брендова који су углавном специјализовани за женску одећу (а такође и за женску галантерију) су Agnona, Laura Biagiotti, Blumarine (креирала Anna Molinari), Capucci (предвођена Mario Dice), Alberta Ferretti, Gattinoni, Genny (дизајнирала Сара Цавазза Фаццхини), Giamba (креирао дизајнер Гиамбаттиста Валли), Krizia (оснивач Мариуцциа Манделли, а сада уметнички директор Zhu Chongyun), La Perla, Luisa Spagnoli, Max Mara (креирао Иан Гриффитхс), Miu Miu (основао и води Миуцциа Прада), Philosophy (предводи Лоренцо Серафини), Emilio Pucci (креатор Цамилле Мицели), Mila Schon и Twin-set Milano, док су најзначајније луксузне куће које се фокусирају само на мушку одећу и мушке додатке Brioni, Canali, Corneliani, Lardini, Stefano Ricci, Ermenegildo Zegna (предвођен Алессандро Сартори) и Pal Zileri.

Луксузна спортска одећа и улична одећа постали су општи модни трендови, мешајући високи и ниски, формални и активни стил у једном изгледу, а и у овом сегменту Италија, осим великих луксузних брендова фокусираних на конфекцијску одећу (или моду), развијају сопствене линије или уличне ствари као што су Гучи, Фенди, Москино и Прада или врхунски брендови са јаким спортским наслеђем као што је Бикембергс, постоји неколико врхунских компанија фокусираних на овај стил као што су ГЦДС, ОФФ Вајт које је основао Американац Виргил Аблох, али са седиштем у Милану. У спортској одећи неке од најистакнутијих кућа су Диадора, Фила, и Капа.

Неколико италијанских дизајнера управља (или је управљало) неким важним модним брендовима ван Италије. Рикардо Тиши је дванаест година радио за француску луксузну кућу Живанши (фр. Givenchy) до 2017. године, а 2018. је именован за креативног директора британског Бурберија до 2022. године, Мариа Гразиа Цхиури након што је заједно са Пјером Паолом Пициолијем била на челу Валентина, сада је прва жена креативни директор чак и у Диору, француски модни бренд Роцхас је неколико година водио Алессандро Делл'Ацкуа, Марцо Цолагросси је био на челу Унгаро након неколико година под Фаусто Пуглиси, Никола Формикети је уметнички директор у Муглеру, Нино Церрути је основао своју модну кућу са седиштем у Паризу, главне конфекцијске линије за одећу Гиамбаттиста Валли'а линије високе моде су постављене у Паризу, а Стефано Пилати је скоро осам година био главни дизајнер Сен Лорана.

Међу најновијим етикетама или млађим дизајнерима, најистакнутији су Голден Гоосе Делуксе Бранд (Golden Goose Deluxe Brand) и Стела Џин (Stella Jean).

Друге луксузне марке које су углавном фокусиране на производњу кожне галантерије као додатак, посебно обуће (али не само обуће), су Бaлдинини (Baldinini), Бaлин (Ballin), Бoнтони (Bontoni), Рене Каовила (Rene Caovilla), Бруно Марли (Bruno Magli), Кeсaрe Пaциoти (Cesare Paciotti), Пoлини (Pollini), Сeргиo Рoси (Sergio Rossi), Ђусепe Занoти (Giuseppe Zanotti), док модни брендови или етикете које производе првенствено ташне, торбе, кофере су Брaциaлини (Braccialini), Фурлa (Furla), Maндaринa Дак (Mandarina Duck), Пикуaдрo (Piquadro), Вaлeкстрa (Valextra).

Италија је такође дом многих модних часописа, као што су Vogue Italia, Vanity Fair, Elle, Glamour, Grazia.

Други италијански брендови прибора и накита као што су Лукотицца (итал. Luxottica, власник, међу неколико брендова луксузних наочара, Рај-Бан и Персол), Сафило (итал. Safilo), Буццеллати (Buccellati), Дамиани (Damiani), Верниер (Vhernier), Помелато (Pomellato), Морелато (Morellato), Оффицине Панераи (Officine Panerai) и Булгари (Bvlgari).

Историја моде

уреди

Мода у Италији почела је да постаје најмодернија у Европи од 11. века, а моћни градови тог времена, попут Венеције, Милана, Фиренце, Напуља, Вићенце и Рима почели су да производе хаљине, накит, текстил, обућу, тканине, украсе и сложене хаљине. Италијанска мода достигла је врхунац током ренесансе. Како је Италија надалеко позната као колевка и родно место ренесансе, цветале су уметност, музика, образовање, финансије и филозофија, а заједно са њом, италијански модни дизајн је постао веома популаран (нарочито они који су носили Медичи у Фиренци). Мода краљице Катарине Француске де Медичи важио је за једну од најмодернијих у Европи.

Након пада у 17. до средине 20. века, Италија се вратила као водећа нација у моди, а Фиренца је била модна престоница Италије 1950-их и 1960-их од прве параде високе моде у Палаззо'с Сала Бианца Пиети 1952. године са именима, као Емилио Шуберт (Emilio Schuberth), Емилио Пучи (Emilio Pucci), Вићенцо Фердинанди (Vincenzo Ferdinandi), Роберто Капучи (Roberto Capucci), Сореле Фонтана (Sorelle Fontana), Германа Маручели (Germana Marucelli), Мила Шен (Mila Schön), Фаусто Сарли (Fausto Sarli), док је Милан предњачио 70-их и 80-их, са тада новим етикетама, као што су Армани (Armani), Енрико Ковери (Enrico Coveri), Долче & Габбана (Dolce & Gabbana), Ђанфранко Фере (Gianfranco Ferré), Ромео Гигли (Romeo Gigli), Кризиа (Krizia), Мисони (Missoni), Москино (Moschino), Луциано Сопрани (Luciano Soprani), Трусарди (Trussardi) и Версаће (Versace), отворили су и поставили своје прве бутике и продавнице. Све до 1970-их, италијанска мода је углавном била дизајнирана за богате и славне, мање-више налик француској "Haute Couture". Међутим, 1970-их и 80-их година, италијанска мода је почела да се концентрише на конфекцијску одећу, као што су капути, јакне, панталоне, кошуље, фармерке, џемпере и миниће. Милано је постао приступачнији и модернији за купце, а Фиренца је деградирана са позиције италијанске модне престонице и замењена је Римом, који је постао важнији као стуб високе моде у земљи захваљујући креацијама Валентино, Фенди, Роберто Капучи, Ренато Балестра и Гатинони (Gattinoni).

Данас су Милано и Рим модне престонице Италије и главни су међународни центри за модни дизајн, који се такмиче са другим градовима као што су Токио, Лос Анђелес, Лондон, Париз и Њујорк. Такође, важни центри су и други градови као што су Венеција, Фиренца, Напуљ, Вићенца, Болоња, Ђенова и Торино. Главна трговачка подручја у земљи су модни кварт Виа Монтенаполеоне (Via Montenapoleone) и Галериа Виторио Емануеле (Galleria Vittorio Emanuele, Милано), Виа деи Кондонти(Via dei Condotti, Рим), и Виа де Торнабуони (Via de' Tornabuoni, Фиренца).

Градови

уреди

У италијанској моди доминирају Милано, Рим и, у мањој мери, Фиренца, а прве две су уврштене у топ 30 светских модних престоница. Међутим, постоји много других градова који играју важну улогу у италијанској моди.

Милано

уреди

Милано је 2014. године сматрао светском престоницом моде (на основу учесталости помињања у светским медијима), чак је надмашио Њујорк, Париз, Рим и Лондон. У 2011. Милан је био четврти, иза Лондона, Њујорка и Париза. Многи од највећих италијанских модних брендова, као што су Валентино (Valentino), Версаће (Versace), Прада (Prada), Армани (Armani), Долче и Габана (Dolce & Gabbana), Марни (Marni), Ејсберг (Iceberg), Мисони (Missoni), Трусарди (Trussardi), Москино (Moschino), Дирк Бикемберг (Dirk Bikkembergs), Етро (Etro) и Зегна (Zegna), тренутно се налазе у граду. Међународне модне марке такође имају продавнице у Милану, укључујући водећу продавницу Аберкромб и Фич (Abercrombie & Fitch) који је постао главна атракција за потрошаче. Милано је такође домаћин недеље моде два пута годишње, као и други међународни центри у Паризу, Лондону и Њујорку. Главна богата модна четврт Милана је „quadrilatero della moda“ („модни четвороугао“), дом најпрестижнијих трговачких улица у граду. Галериа Виторио Емануел (The Galleria Vittorio Emanuele) II, Пиаза дел Дуомо (Piazza del Duomo), Виа Данте (Via Dante) и Kорсо Буенос Аирес (Corso Buenos Aires) су друге важне трговачке улице и тргови.

Фиренца

уреди

Неки сматрају да је Фиренца родно место и најранији центар модерне (после Другог светског рата) модне индустрије у Италији. Фирентинске "соарее" раних 1950-их, које је организовао Ђовани Батиста Ђорђини, били су догађаји на којима је неколико сада познатих италијанских дизајнера учествовало на групним изложбама и прво привукло међународну пажњу. Фиренца је служила као дом италијанске модне компаније Салваторе Ферагамо од 1928. Основани су и Ђанфрансо Лоти, Гучи, Роберто Кавали, Ерманно Сцервино, Стефано Рици, Патрициа Пепе, Енрико Ковери и Емилио Пући, од којих већина и даље живи у Фиренци. Други велики играчи у модној индустрији као што су Прада и Шанел имају велике канцеларије и продавнице у Фиренци или њеним предграђима. Главна трговачка улица у Фиренци је Виа де Торнабуони (Via de' Tornabuoni), где велике луксузне модне куће и брендови накита, као што су Армани и Булгари, имају своје елегантне бутике. Виа дел Парионе (Via del Parione) и Виа Рома (Via Roma) су друге улице које су такође познате по својим врхунским модним продавницама.

Рим

уреди

Рим је надалеко познат као модна престоница света. Иако није толико важан као Милано, Рим је четврти најважнији светски модни центар у свету, према Глобал Лангуаге Монитор (Global Language Monitor), од 2009. године, после Милана, Њујорка и Париза, и победивши Лондон. Главне италијанске луксузне модне куће и ланци накита као што су Валентино (Valentino), Булгари (Bulgari), Фенди (Fendi), Лаура Биаготи (Laura Biagiotti), Гатинони (Gattinoni) и Бриони (Brioni), да споменемо само неке, имају седиште или су основани у граду. Такође, друге велике марке као што су Шанел (Chanel), Прада (Prada), Долче и Габана (Dolce & Gabbana), Армани (Armani) и Версаће (Versace) имају луксузне бутике у Риму, првенствено дуж његове престижне и луксузне Виа де Кондоти (Via dei Condotti). Римска недеља моде је важна светска изложба.

Други градови

уреди

Иако се Милано, Рим и Фиренца обично сматрају водећим градовима италијанске моде, други градови, као што су Венеција, Вићенца, Прато, Торино, Напуљ и Болоња, такође су важни центри за италијански дизајн и индустрију одеће. Венеција је, на пример, дом италијанске модне куће Роберта ди Камерино (Roberta di Camerino), која је основана 1945. године. Бренд је познат по својим торбама, а највише се везује за стварање торбе, облика торбе који је препознатљив по статусном симболу. Брендови као што су Макс Мара (Max Mara) и Бенетон (Benetton), иако су главни италијански брендови, немају седиште у Милану, Риму или Фиренци, али се први налази у Ређо Емилији, а други у Понцано Венету. Италијански холдинг OTБ Ренцо Росо, власник разних конфекцијских брендова као што је Дизел, као и модних кућа као што је Марни, холандска марка Виктор & Ролф и белгијска Мајсон Маргиела (Maison Margiela) налази се у селу у близини Вићенце у региону Венето, италијанске компаније Цесаре Пациоти, а такође и Toд'с, у власништву бизнисмена Диего Делла Валле (која производи луксузне ципеле, другу кожну галантерију, као и одећу под етикетама самог Toд'с, Роџер Вивиер, Хоган, Феј и бренда високе моде Скјапарели), Сантони, Бонтони се налазе у регији Марке, веома важном производном округу за обућу и кожне компоненте на јадранској обали. Дом модних кућа Фабиана Фипи и Брунело Цуцинелли је регион Умбрије, а луксузни брендови Китон и Хармонт & Блаине се налазе у Напуљу, што је такође још једна истакнута област земље за производњу одеће и додатака ( посебно обућа и кожна галантерија уопште око области Солофра).

Модне ревије и сајмови

уреди

Миланска недеља моде се одржава два пута годишње након Лондонске недеље моде и пре Париске недеље моде. Предвиђена је као трећа од четири најважније и глобалне међународне конфекцијске недеље моде у календару током такозваног месеца моде. Неке од локација на којима се одржавају модне ревије су миланска Палацo Реале (Palazzo Reale), Пaлaцo Сeрбeлoни (Palazzo Serbelloni), Пaдиглиoнe Висконти (Padiglione Visconti), Спaзиo деле Кaвaлeризe (Spazio delle Cavallerizze) у Музеју Лeoнaрдo Дa Винчи и многе друге. Још једна истакнута платформа за мушке колекције и нове пројекте у модној индустрији је Пити Имaгинe (Pitti Immagine) у Фиренци у Фoртeзa дa Бaсo (Fortezza da Basso), која се одржава два пута годишње неколико дана пре Миланске недеље моде.

Референце

уреди
  1. "Nicole Kipar's late 17th century Clothing History - Baroque Costumes". Archived from the original on 2009-12-01. Retrieved 2010-01-06
  2. "The birth of italian fashion". Archived from the original on 2011-10-16. Retrieved 2011-10-21.
  3. "The Global Language Monitor » Fashion". Archived from the original on 2009-11-01. Retrieved 2011-10-21.
  4. You searched for fashion capital – The Global Language Monitor
  5. Get to Know the Young Winners of the 2020 International Talent Support Awards - Vogue 28.10.2020.
  6. "Italian Fashion: Designers and Brands - Made-In-Italy.com". www.made-in-italy.com. 5 January 2011. Archived from the original on 14 July 2012. Retrieved 15 October 2009.
  7. "Italian Fashion, Beauty and Style Magazines". Made-In-Italy.com. 7 January 2011.
  8. "ITALIAN FASHION >> Italian Fashion Tips | ITALIAN FASHION Guide!". Archived from the original on 2011-08-16. Retrieved 2011-10-21.
  9. "WebMuseum: The Italian Renaissance (1420-1600)". www.ibiblio.org.
  10. "HISTORY OF THE RENAISSANCE". www.historyworld.net.
  11. "Italian Renaissance Fashion". www.renaissance-spell.com.
  12. "Epoca n.95/1952" (PDF).
  13. Fallaci – Mame Fashion Dictionary
  14. "Archived copy". Archived from the original on 2012-05-14. Retrieved 2014-09-26.
  15. "The Global Language Monitor » Fashion". Languagemonitor.com. 2011-08-20. Retrieved 2011-11-20.
  16. "the birth of italian fashion". Gbgiorgini.it. Archived from the original on 16 October 2011. Retrieved 5 May 2009.
  17. "Travel Guide to Florence". 11 November 2009. Archived from the original on 8 September 2017. Retrieved 26 November 2011.
  18. "The Global Language Monitor » Fashion". Languagemonitor.com. 2009-07-20. Archived from the original on 2009-11-01. Retrieved 2009-10-17.
  19. Patner, Josh (2006-02-26). "From Bags to Riches". The New York Times.
  20. http://www.hoovers.com/company/Max_Mara_Fashion_Group_Srl/hksyhi-1.html
  21. "Benetton Group - Corporate Website". www.benettongroup.com.
  22. Limited, Mario Corporation. "Italian Fashion Wholesale clothing - apparel supplier in Italy". www.mariocorp.com.
  23. "Italian brands distribution supply wholesale designer fashion luxury clothes - Italian Fashion buying house". www.italianbrandsdistribution.com

Додатна литература

уреди
  • Martin, R. (1997). Gianni Versace. New York: The Metropolitan Museum of Art. ISBN 9780870998423.
  • Dagmar Reichardt, Moda Made in Italy. Il linguaggio della moda e del costume italiano, edited and with a preface by Dagmar Reichardt and Carmela D'Angelo (Ed.), presenting an interview with Dacia Maraini, Firenze, Franco Cesati Editore, (Civiltà italiana. Terza serie, no. 10), 2016, (ISBN 978-8876675768), 230 pp.

Спољашње везе

уреди
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Andrijana1507/песак&oldid=25748318”