Википедија

Корисник:BoBozovic/песак

Краљевска игра Ура
Једна од пет табли које је пронашао Сер Леонард Вулеј у Краљевској гробници Ура. Тренутно се налази у Британском музеју[1]
Активни периодНајстарије табле потичу из 2600 – 2400 године пре нове ере за време раног династичког периода[а]; такође су се играле у периоду Касне антике на Средњем Истоку у Индији, граду Кочију током 1950их
Жанр(ови)
Играчи2
Време поставке10–30 секунди
Време играња20–30 минута
Насумичка шансаСредња (бацање коцкице)
Потребне вештинеСтратегија, taktika, вероватноћа

Краљевска игра Ура је друштвена игра за два играча настала у античкој Месопотамији за време трећег миленијума п.н.е. Игра је била популарна широм Средњег Истока међу људима свих друштвених слојева, а плоче за играње пронађене су и на локацијама удаљеним од Месопотамије као што су Крит и Шри Ланка. Једна табла, коју чува Британски музеј, потиче још из 2600 – 2400 године п.н.е. што је чини једном од најстаријих табли за игру на свету.[2]

Краљевска игра Ура се често поистовећује са још једном античком друштвеном игром, Игром Двадесет Поља, због међусобних сличности у правилима и дизајну (детаљније испод).

На врхунцу своје популарности, игра је добила духовни значај, а веровало се да догађаји у игри могу предвидети будућност играча као и преносити поруке од божанстава или других натприродних бића. Игра Ура је остала популарна све до касне антике, када је престала да се игра, еволуирајући у физички лакшу варијанту која је могла да се игра на столу. На крају је свуда заборављена изузев код јеврејске популације индијског града Кочи, која је наставила да игра своју верзију под називом „Аша” све до 1950-их када су почели да емигрирају у Израел.[3]

Краљевску игру Ура је именовао енглески археолог Сер Леонард Вули који ју је открио током својих ископавања на Краљевском гробљу у Уру између 1922. и 1934. године. Сличне копије игре су касније пронашли други археолози широм Блиског истока. На вавилонској глиненој плочи коју је исклесао писар Ити-Мардук-балату, сачуван је делимичан клинописни опис правила игре Ура која се играла у другом веку пре нове ере.

На основу ове плоче која је претстављала правила игре и облика табле на којој се играло, кустос Британског музеја Ирвинг Финкел реконструисао је основна правила како се игра највероватније играла. Циљ игре је пребацити све своје фигуре на други крај табле и истовремено уклањати противничке фигуре са табле. Налик популарној игри бекгамон, игра комбинује елементе стратегије и среће.

Историја уреди

 
Графитна верзија игре из палате Саргона Другог (Британски музеј у Лондону)[4][5]
 
Кутија за игру Сенета и Двадесет Поља, 1635–1458 п.н.е.

Краљевска игра Ура је била популарна широм Блиског истока[4][6] и њене плоче су пронађене у Ираку, Ирану, Сирији, Египту, Либану, Шри Ланки, Кипру и на Криту.[4][6][7] У гробници Тутанкамона пронађене су четири табле за игру које су веома сличне Краљевској игри Ура.[8] Ове табле су пронађене заједно са малим кутијама за чување коцкица и фигура за игру[8] и многе су имале плочу за играње Сенета на полеђини тако да се иста табла могла користити за играње обе игре у зависности од стране на коју је окренута.[8]

Игра је била популарна међу свим друштвеним слојевима.[4] Графитна верзија игре исклесана оштрим предметом, највероватније бодежом, откривена је на једном од камених бикова стражара са људском главом на капији Саргона Другог (721–705 пне) у Хорсабаду.[4][5]

Игра Ура је на крају стекла сујеверни значај.[4][9] Ити-Мардук-балату плоча исписује необична предвиђања будућности играча уколико њихове фигуре стану на одређена поља,[4][9] попут предвиђања „Стећи ћеш пријатеља", „Постаћеш моћан као лав", или „Окусићеш фино пиво".[4][9] Људи су повезивали успех играча у игри са његовим успесима у стварном животу.[4][9] Наизглед случајни догађаји, попут стајања фигуре на одређени квадрат, тумачени су као поруке божанстава, духова преминулих предака или из сопствене душе играча.[9]

Студија из 2013. године о скоро стотину прастарих табли за игре широм Блиског истока указује на значајне промене у распореду поља на табли у периоду од 1.200 година.[7] Ово указује на то да правила и ток игре нису били статични, већ су се мењали током времена. Студија даље показује да је игра пренета из Месопотамије на Левант око 1800. године пре нове ере, са Леванта у Египат око 1600. године п.н.е. где је покупила мале иновације у дизајну плоча (додатна поља), и на крају из Египта или Леванта на Кипар и Нубију. Појављује се и неколико неуспешних иновација у дизајну плоча (тј. из археолошких записа позната је само једна варијанта дизајна табле која се учестало користила).[7]

Нејасно је шта је довело до драстичног опадања интересовања за Игру Ура током касне антике.[9] Једна теорија сматра да је игра еволуирала у бекгамон;[9] док друге сматрају да су рани облици бекгамона због своје популарности довели до тога да играчи на крају забораве на стару игру Ура.[4][9] У неком тренутку пре него што је игра изгубила сву популарност на Блиском истоку, група јеврејских трговаца ју је довела у индијски град Кочи.[4][9]

Припадници јеврејске популације Кочија су још увек играли варијацију игре Ура, коју су звали „Аша”,[3] у време када су почели да емигрирају у Израел 1950-их после Другог светског рата.[4][9] Кочи верзија игре је имала двадесет квадрата, баш као и првобитна месопотамска игра, али сваки играч је имао дванаест фигура, а не седам, и положај двадесет квадратних поља је био мало другачији.[4]

Модерна реконструкција уреди

Британски археолог Сер Леонард Вуlej открио је пет плоча игре Ура током свог ископавања Краљевског гробља у Уру између 1922. и 1934. године.[6][8][9] Пошто је игра први пут откривена на Краљевском гробљу у Уру, постала је позната као „Краљевска игра Ура“, али су касније археолози открили друге копије игре са локација широм Блиског истока.[9] Плоче које је открио Вулej датирају из периода 2.600–2.400 године п.н.е.[2][10][б]

Свих пет табли су имале идентичан скуп правила, али су биле направљене од различитих материјала и различитих декорација.[6][8] Вулеј је репродуковао слике две од ових плоча у својој књизи „Прве фазе“ из 1949. године.[6][8] Једна од њих је садржала релативно једноставан скуп правила са позадином састављеном од шкољки са плавим или црвеним срединама постављеним у битумен прекривен дрветом.[6][8] Друга је сложенија и потпуно прекривена плочама од шкољки, са уметнутим црвеним кречњаком и лапис лазулијем.[6][8] Остале табле су често биле угравиране сликама животиња.[4][6][8]

Игра уреди

Реконструкција уреди

 
Таблица са правилима из 177. године п.н.е. (Британски музеј [11])

Када је игра Ура први пут откривена, нико није знао како се игра.[6][8][9][12] Затим је раних 1980-их Ирвинг Финкел, кустос Британског музеја, превео глинену плочу коју је исклесао вавилонски писар Ити-Мардук-балату 177. године пре нове ере и она описује како се игра играла током тог временског периода, на основу ранијег описа правила другог писара који се звао Идин-Бел.[9][12] Ова плоча је написана за време пада вавилонске цивилизације,[9] много векова након што је игра Ура први пут одиграна.[8]

Откривена је 1880. у рушевинама Вавилона и продата Британском музеју.[12] Финкел је такође користио фотографије друге плоче која описује правила, она се налазила у личној колекцији грофа Ајмара де Лидекерке-Бофора, али је уништена током Првог светског рата.[12]

Другој плочи се не зна тачна година настанка, али археолози верују да је написана неколико векова пре плоче коју је исклесао Ити-Мардук-балату и да потиче из града Урука.[12] На полеђини обе плоче приказани су дијаграми табле за игру, који јасно описују исту игру.[4][12] На основу ових правила и облика табле за игру, Финкел је успео да реконструише правила игре.[8][9][12]

Основна правила уреди

 
Могуће путање кретања фигура, при чему су "безбедна" поља обојена плавом а "борбена" поља зеленом бојом.[8][12]
 
Друга варијантна кретања фигура у којој се играчи пресецају на четири поља на средини табле, продужавајући време трајања партије. Приметимо да је свака ружа удаљена тачно четири поља од следеће - што је максималан број кретања фигура.

Игра Ура је тркачка игра[8][9][12] и најстарији познати предак данашњих друштвених игара попут бекгамона.[8][9] Игра Ура се игра помоћу два пара од по седам фигура, сличних онима који се користе у мицама или дамама.[8] Један комплет фигура је бео са пет црних тачака, а други црн са пет белих тачака.[6][8] Табла за игру се састоји од две дугуљасте кутије, од којих једна садржи три реда са по четири кутије, а друга три реда са по две кутије, повезане „уским мостом" сачињеним од две кутије.[12]

Игра укључује у сразмерној мери елементе среће и стратегије.[8] Покрети се одређују бацањем две четворостране коцкице у облику тетраедра.[6][8] Два од четири угла сваке коцкице су обележена, а друга два нису, дајући свакој коцкици једнаку шансу да падне на страну са обележеним или необележеним углом окренутим нагоре.[6][8] Број означених крајева окренутих нагоре након бацања тетраедра показује колико места играч може да помери фигуру током свог потеза.[12] Једна партија може трајати до пола сата и бити веома узбудљива.[8] Игре су често непредвидиве и неизвесне до самог краја.

Циљ игре је да играч помери свих својих седам фигура дуж путање (две варијанте кретања су приказане на слици поред) до краја табле пре противника.[8] На свим сачуваним плочама, две стране табле су увек идентичне једна другој, што сугерише да једна страна табле припада једном играчу, а супротна другом играчу.[6] Када је фигура играча на сопственој страни табле, то значи да је она безбедна од уклањања.[8]

Уколико се фигура налази на једном од осам поља у средини табле, противничке фигуре имају прилику да је уклоне тако што ће одиграти своју фигуру на исто поље, уклањајући фигуру са табле тако да мора поново да започне путању од почетка.[8] То значи да постоји шест „безбедних" поља и осам „борбених" поља.[8] Никада не сме бити више од једне фигуре на истом пољу у било ком тренутку, што значи да превише фигура на табли може ограничити могућности играча.[8]

Када играч добије број бацајући коцку, може изабрати да помери било коју своју фигуру на табли за добијени број поља или да дода нову фигуру на таблу ако још увек има фигуре које су ван табле. [8] Од играча се не очекује да уклони фигуру сваки пут када има шансу.[8] Од играча се захтева да увек померају фигуру кад год је то могуће, чак и ако то резултира неповољним исходом.[8] Све откривене плоче за игру имају неколико обојених ружа на заједничком делу табле.[6][12]

Према Финкеловој реконструкцији, ако се фигура налази на пољу са ружом, она је безбедна од уклањања. Финкел такође тврди да када фигура стане на било коју од три руже, играч добија додатно бацање.[12] Да би стигао до краја табле, играч мора да помери фигуру за тачно онолико поља колико јој је остало до краја табле (укључујући и празно поље на крају табле).[8] Ако играч добије број већи или мањи од овог броја, не може померити ту фигуру до циља тј. краја табле у тренутном потезу.[8]

Клађење уреди

Једно археолошко ископавање открило је двадесет и једну белу куглу поред табле Краљевске Игре Ура.[8] Верује се да су ове кугле коришћене за клађење.[8] Према правилима са плоче Ити-Мардук-балатуа, сваки пут када играч прескочи једно од поља означених ружом, мора додати куглу у тренутни улог.[12] Ако играч стане на ружу, може узети куглу из тренутног улога.[12]

Игра Двадесет Поља уреди

Игра двадесет поља је још једна древна друштвена игра слична Краљевској игри Ура. Египатске кутије за игре су често имале таблу за ову игру на супротној страни од плоче на којој су играли њима познатију игру Сенет. Потиче отприлике из периода између 1500. године пре нове ере и 300. године пре нове ере и познато је да се играла у пределима Вавилона, Месопотамије, Персије, као и Египта. Табла се састоји од два различита дела; правоугаоника од 3 × 4 квадрата, као у игри Ура, и реда од 8 квадрата који излази из централног дела првог правоугаоника. Има пет ружа. Правила нису тачно позната али се претпоставља да су играчи започињали путању својих 5 фигура на једном крају дужег правоугаоника и покушавали да их доведу до другог краја, такмичећи се са противником на средњем заједнићком широм правоугаонику.[13]

Напомене уреди

  1. ^ На пример, једна од табли коју је Вујел пронашао и која се сада налази у Британском музеју.[2]
  2. ^ Неки ранији извори датирају плоче у 3.000 пне, али најновији извори, укључујући и Британски музеј, датирају их у 2.600–2.400 пне.

Извори уреди

  1. ^ „game-board | Британски музеј”. The British Museum (на језику: енглески). Приступљено 18. 11. 2021. 
  2. ^ а б в game-board: Museum number 120834 at britishmuseum.org. Retrieved 31 December 2022.
  3. ^ а б S, Priyadershini (1. 10. 2015). „Traditional board games: From Kochi to Iraq”. The Hindu. Архивирано из оригинала 4. 10. 2015. г. Приступљено 6. 7. 2019 — преко www.thehindu.com. 
  4. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Green, William (19. 6. 2008). „Big Game Hunter”. Time (на језику: енглески). London. ISSN 0040-781X. Архивирано из оригинала 25. 5. 2019. г. Приступљено 31. 5. 2018. 
  5. ^ а б Collon, Dominique (1. 7. 2011). „Assyrian guardian figure”. BBC History (на језику: енглески). BBC. Архивирано из оригинала 2007-07-13. г. Приступљено 2019-09-23. 
  6. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ Bell, Robert Charles (1979) [1960]. Board and table games from many civilizations (Revised изд.). New York: Dover Publications. стр. 16, 17, 21, 25. ISBN 1306356377. OCLC 868966489. 
  7. ^ а б в Alex de Voogt; Anne-Elizabeth Dunn-Vaturi; Jelmer W. Eerkens (април 2014). „Cultural Transmission in the Ancient Near East: Twenty Squares and Fifty-Eight holes”. Journal of Archaeological Science. 40 (4): 1715—1730. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб ав Botermans, Jack (2008). The book of games : strategy, tactics & history. Fankbonner, Edgar Loy. New York: Sterling. стр. [1]. ISBN 9781402742217. OCLC 86069181. 
  9. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о Donovan, Tristan (2017). It's all a game : the history of board games from Monopoly to Settlers of Catan (First изд.). New York: Thomas Dunne Books. стр. 13—16. ISBN 9781250082725. OCLC 960239246. 
  10. ^ Christ et al. (2016), p. 72.
  11. ^ „tablet | British Museum” (на језику: енглески). The British Museum. Приступљено 18. 11. 2021. 
  12. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м Becker, Andrea (2007). „The Royal Game of Ur”. Ур.: Finkel, Irving. Ancient Board Games in Perspective: Papers from the 1990 British Museum Colloquium, with Additional Contributions. London, England: British Museum Press. стр. 16. ISBN 9780714111537. OCLC 150371733. 
  13. ^ Parlett (2018), pp. 65–66.

Литература уреди

Спољашње везе уреди

 
BoBozovic/песак на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:BoBozovic/песак&oldid=25748085”