Корисник:Devetawiki/песак

Кристијан Бомер Анфинсен јуниор

Кристијан Бомер Анфинсен јуниор (Christian Boehmer Anfinsen Jr.) (26. март 1916 – 14. мај 1995) био је амерички биохемичар који је добио Нобелову награду за хемију 1972. године заједно са Стенфордом Муром (Stanford Moore) и Вилијамом Хауардом Штајном (William Howard Stein) за рад о рибонуклеази.

Биографија

Анфинсен је рођен у  граду Монесену у Пенсилванији (Monessen, Pennsylvania), у породици норвешко-америчких имиграната. Био је син Софи (Sophie, рођенo Rasmussen) и Кристијан Бомер Анфинсена старијег (Christian Boehmer Anfinsen Sr.) који је по професији био машински инжењер.  Породица се преселила у Филаделфију 1920 - тих. Године 1933, уписао је Свортмор унивезитет (Swarthmore College),  где је дипломирао хемију 1937. Играо је фудбал као стартни универзитетски играч.

Године 1939, магистрирао је органску хемију на Универзитету Пенсилваније и добио стипендију  америчко-скандинавске фондације за развој нових метода за анализу хемијске структуре сложених протеина, односно ензима, у Карлсбершкој лабараторији у Копенхагену, у Данској. Године 1941, Анфинсен је добио универзитетску стипендију за докторске студије на одсеку  за биохемију у Харвардској медицинској школи, где је докторирао 1943. године. Током Другог светског рата радио је за Канцеларију научних истраживања и развоја.

Анфинсен је имао троје деце са својом првом женом, Флоренс Кененгер (Florence Kenenger), са којом је био у браку од 1941. до 1978. године. Године 1979, оженио је Либи Шулман Ели (Libby Shulman Ely), са којом је имао 4 пасторчади. Прихватио је ортодоксни Јудаизам и од тада је постао Јеврејин.

Његове радове је Либи Анфинсен донирала Националној медицинској библиотеци између 1998. и 1999. године.

Каријера

Године 1950, Национални институт за срце (National Heart Institute), који је део Националног института здравља (National Institutes of Health) у Бетесди (Bethesda) у Мериленду (Maryland), поставио је Анфинсена за шефа своје лабараторије за физиологију ћелија. Године 1954, стипендија Рокфелерове фондације (Rockefeller Foundation) омогућила је Анфинсену да се врати у Карлсбершку лабараторију на годину дана, а стипендија Гугенхајм фондације (Guggenheim Foundation) му је омогућила да студира на научном институту Вајцман (Weizmann Institute of Science) у Реховоту, у Израелу, од 1958. до 1959. године. Изабран је за члана Америчке академије уметности и наука 1958. године.

Анфинсен се 1962. године враћа у Харвардску медицинску школу као гостујући професор. Тада му је понуђено место шефа катедре за хемију. Потом је именован је за шефа лабараторије за хемијску биологију на Националном институту за артритис и болести метаболизма (данас Национални институт за артритис, дијабетес,  болести система органа за варење и болести бубрега), где је остао до 1981. Године 1981, Анфинсен је постао један од оснивача Светског културног савета. Од 1982. године до своје смрти 1995. године, Анфинсен је радио као  професор биологије и (физичке) биохемије на Универзитету Џонс Хопкинс.

Анфинсен је објавио више од 200 оригиналних чланака, углавном из области  структуре и функције протеина, као и књигу, Молекуларна основа еволуције (1959). Био је пионир идеја у области спајања нуклеинских киселина. Године 1961, показао је да се рибонуклеаза може поново спојити након денатурације, чиме се сугерише да су све информације потребне протеину за усвајање његове коначне информације кодиране у његовој амино-киселинској секвенци. Био је члан Националне академије наука (САД), Краљевске данске академије наука и књижевности и Америчког филозофског друштва.

Критијан Б. Анфинсенова награда

Награда је установљена је 1996. године. Додељује се сваке године истакнутим научницима за изврсност и изузетна достигнућа у мултидисциплинарним областима науке о протеинима, као и доприносима у области лидерства и образовања.