Корисник:Jovana Radaljac/песак
| O’Хигинс/Сан Мартин | |
|---|---|
 Изглед језера | |
| Координате | 48° 30′ С; 72° 22′ И / 48.50° С; 72.36° И |
| Притоке | Мајер |
| Отоке | Паскуа |
| Земље басена | Аргентина, Чиле Аргентина, Чиле |
| Површина | 1,013 km2 |
| Прос. дубина | 68 m |
| Макс. дубина | 836 m |
| Запремина | 68.88 km3 |
| Дужина обале1 | 525 km |
| Насеља | Сан Фернандо, Санта Круз, Чимбаронго, Лас Кабрас |
  O’Хигинс/Сан Мартин | |
| 1 Shore length is not a well-defined measure. | |
Jезеро познато као O’Хигинс у Чилеу и Сан Мартин у Аргентини се налази на кординатама 48°50′S 72°36′W у Патагонији, између региона Ајсендел и провинције Санта Круз. Ово језеро поседује дубину око 836 метара што га уједно и чини једним од најдубљих језера у Америци. Оно што га издваја од других је то да поседује сложен, канализирани облик формиран глацијалним типом који настаје у високо планинским пределима. Топљење глечера и данас наставља да подиже ниво воде у језеру O’Хигинс.
Опште информације уреди
Језеро има површину која износи 1.103 квадратних километара (391 квадратних миља), надморску висину од 250 метара (820 стопа) изнад средњег нивоа мора и дужину обале од 525 километара (326 миља). Ако ово језеро гледамо одозго из птичије перспективе, можемо видети да се оно састоји од низа поплављених долина у облику прста, од којих се 554 квадратна километра (214 квадратних миља) налази у држави Чиле и 459 квадратних километара (117 квадратних миља) у држави Аргентине. Извори се доста разликују по прецизној подели вероватно се на тај начин одржава варијабилности или променљивост нивоа воде. . Ово језеро је најдубље језеро у Америци са масималном дубином од 836 метара (2743 стопа) непосредно поред О’ Хигинс глечера[1], поседује специфичну млечно светлоплаву боју која потиче од каменог брашна суспендованог у његовим водама. Ово језеро се спаја са реком и другим токовима, а на њеном излазу река Паскуа, испушта воду из језера и шаље је ка Тихом океану брзином од 510 кубних метара у секунди што износи око 18.000 кубних стопа по секунди.
Глечер O’Хигинс је глечер који се налази у Националном парку Бернандо О'Хигинс у Чилеу. Он представља један од главних глечера јужнoг Патагонског леденог поља. Врх активног вулкана Лаутаро представља врх зоне акумулације глечера. Највећи део овог глечера је део платоа леденог поља. На истоку тече у језеро О’Хигинс и има ширину која износи око два километра. Пред овог глечера, ту је и глечер Чико. Заједнички чине део јужнопатагонског поља које се простире на око 350 километра у правцу север-југ западно од језера О’Хигинс/Сан Мартин.
Имигранти су се населили у сушном и ветровитом подручју око језера, привучени његовим необузданим пејзажима и обећањем нових почетака. Овај изазован, али упечатљив регион, са својим оштрим климатским условима и непрегледним пространствима. До 1910-их година, међу досељеницима су се истакли Британци, Скандинавци и Швајцарци, који су уочили потенцијал овог подручја за специфичну грану пољопривреде – узгој оваца за вуну. Упркос изазовима које је доносила сурова клима, они су изградили напредну заједницу, уводећи иновације у узгоју оваца и преради вуне. Ова нова индустрија није само подстакла економски развој региона, већ је и формирала културни идентитет заснован на издржљивости и инвентивности.
Најпопуларнија туристичка рута за посету овом прелепом језеру води између шармантног градића Ел Чалтена[2] у Аргентини и маленог, али живописног места Вила О'Хигинс[3] у Чилеу. Ова авантуристичка стаза не само да спаја две земље, већ и омогућава путницима да доживе неке од најспектакуларнијих пејзажа које Патагонија има да понуди.По доласку на чилеанску страну, једна од кључних тачака на овој рути је трајект преко језера. Пловидба овим мирним, тиркизним водама пружа јединствену прилику да се види нетакнута природа у свом најчистијем облику.
Имена уреди
Најнеобичније и можда најфасцинантније од свих језера у овој области је оно које се састоји од осам добро дефинисаних "кракова". Овај изузетан географски феномен често се описује под именом jезеро Сан Мартин, али његова прича је комплекснија него што прво око може да примети. Имена језера Сан Мартин и О'Хигинс настала су из богате историје и националног поноса две земље, Аргентине и Чилеа. Њихова порекла су проистекла из два велика хероја независности, Хосе де Сан Мартина из Аргентине и Бернарда О'Хигинса из Чилеа. Ова два војника и државника били су симболи борбе за слободу и јединства у Јужној Америци. Заједно су се борили за ослобођење Чилеа од шпанске власти, а њихов учинак је стекао легендарни статус који се задржао до данас. Имена језера Сан Мартин и О'Хигинс се понекад користе да се разликују делови језера, примарно као начин да се нагласи који део припада Аргентини, а који Чилеу. Ова дводелна номенклатура управо одаје поштовање према претходно поменутим историјским фигурама и њиховом значају у овим творевинама. Прегледајући ову делимичну поделу, путници стичу дубљи увид у национални дух и културно наслеђе ове области, уводећи их у свет образовања и историје која обележава дубоке везе између Аргентине и Чилеа.
Четири крака језера Сан Мартин, са његовом површином од 521 квадратних километара, носе импресивна историјска имена, која су своје корене у борбама и подвизима генерала Хосеа де Сан Мартина, једног од најважнијих хероја независности Јужне Америке. Први крак, Канча Рајада, преноси дух битке на свој начин. Овај део језера добио је име по историјској бици Канча Рајада, где су се аргентинске војске под командом генерала Сан Мартина суочиле са шпанским снагама. Овај крак се, највероватније, пружа ка планинама, симболизујући снажну одбрану и борбу за слободу. Други крак, Чакабуко носи име по бици код Чакабука, још једном месту где су се суочиле снаге генерала Сан Мартина и шпанских војника. Овај делове језера Сан Мартин можда пружа поглед на широке равнице или планинске преврте, подсећајући на државничку вештину и војни стратегије које је Сан Мартин показао у борби за слободу. Трећи крак, Маипу, име је добио по бици код Маипу, једном од кључних сукоба коју је водио генерал Сан Мартин. Овај део језера можда пружа спокојан поглед на водопаде или плодну земљу, али у историјском контексту, то је светиња војничке храбрости и државничке визије. Четврти крак, Де ла Ланча, носи име по бици код Де ла Ланча, још једној од многих сукоба у којима је учествовао генерал Сан Мартин.
Спољашње везе уреди
Види још уреди
Литература уреди
- Аутор: School of Geography Sciences, University of Bristol, чланак "Glacier Chico, Southern Patagonia Icefield, Chile" година издања мај 12, 2004 године
- Аутори: Neil F. Glasser, Krister N. Jansson, Stephan Harrison,Geoffrey A. T. Duller, Joy Singarayer, Max Holloway чланак "Glacial lake drainage in Patagonia and response of the adjacent Pacific Ocean" година издања 2016.
- Аутори: Johhanes J. Furst,David Farías-Barahona, Norbert Blindow, Gino Casassa, Guisella Gacitúa, Michèle Koppes, Emanuele Lodolo, Romain Millan, Masahiro Minowa, Jérémie Mouginot, Michał Pȩtlicki, Eric Rignot, Andres Rivera, Pedro Skvarca, Martin Stuefer, Shin Sugiyama, José Uribe, Rodrigo Zamora, Matthias H. Braun, Fabien Gillet-Chaulet, Philipp Malz, Wolfgang J.-H. Meier и Marius Schaefer, чланак "The foundations of the Patagonian icefields", година издања 2024.
Референце уреди
- ^ „Mass balance investigations at Glaciar Chico, Southern Patagonia Icefield Chile” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 2007-08-18. г. Приступљено 2006-10-16.
- ^ „Explorations El Chaltén” (PDF).
- ^ „COMO LLEGAR A VILLA O’HIGGINS” (PDF).