Корисник:Mirkezaxd/песак

Биљана Сикимић (1956.) је преводилац, доктор наука и истраживач пореклом из Београда.

Читаво време свог стручног и научног рада бавила се многим проблемима порекла, живота, језика и културе народа који живе у Републици Србији, да забележи, објашњава и саопшти нова знања до којих је дошла научним и стручним истраживањима. Њени радови су запажени и уважавани.

Биографија

Биљана Сикимић је рођена у Београду 17. јуна 1956. године од оца Војислава, доктора медицинских наука, и мајке Љиљане, доктора медицинских наука, пореклом из села Дебелица, недалеко од Књажевца.

Основну школу и гимназију завршила је у Београду са одличним успехом.

Матурирала је 1975. године. После завршетка средње школе уписала је Филолошки факултет, групу за шпански језик и књижевност, који је завршила 1979. године са високом средњом оценом.

Као одличан студент, одмах је после завршетка основних студија уписала постдипломске студије на истом факултету у Београду, одсек за романске језике, које је завршила 1993. године.

Научни рад

Уз рад као преводилац и истраживач на Институту за српскохрватски/српски језик припремила је магистарски рад, који је одбранила 1990. године на тему под насловом Кримичка библиографија српскохрватско-румунских језички узајамних позајмљеница и тако добила звање магистра.

Одмах после тога пријавила је докторску тезу, радила је и одбранила 1993. године на истом факултету на тему под насловом Мемоболоија етимолошких истраживања народних језичких умотворина. Наставила је да ради као истраживач на Институту у САНУ, а од 2001. године је на сталном раду на Балканолошком институту САНУ у Београду. Научне области на којима је радила на Балканолошком институту су: балканологија, етнолингвистика, антрополошка лингвистика, ромологија, језик фолклора, етимологија и језичка документација.

Друштвено политички рад

Биљана Сикимић се поред свог стручног и научног рада бави и богатом друштвеном активношћу. Представник је Србије у Балканској лингвистичкој комисији при Међународном славистиком комитету, председник удружења фолклора Србије, пуноправни члан Европске академске мреже ромских студија, члан је управног одбора фондације за румунску етнографију и фолклор у Новом Саду, члан је савета друштва младих лингвиста у Београду, члан је комисије за књижевност МНТР, председник је издавачког савета и члан научног савета завода за културу Румуна Војводине, члан је уређивачких одбора око 17 научних часописа у САНУ, Новом Саду, Скопљу, Темишвару, Београду, Букурешту и Румунији.

Признања

За свој плодан рад у струци, науци и друштвеној активности носилац значајних признања. Међу њима су признања: Почасни грађанин румунске културе у Војводини, коју је доделио Административни савет институт за културу Румуна у Војводини у два наврата (2013. и 2018) и повеља Пријатељ Филолошког факултета, коју јој је доделио Филолошки факултет у Бања Луци, Република Српска (2016).

Библиографија

За свој радни век је објавила многе научне и стручне радове из области којом се бави. Њена библиографија се налази у библиотеци Балканологије у САНУ, као и у многим библиотекама широм Србије, јер готово и да нема подручја о коме није забележила своја истраживања, а посебно у њеној личној библиотеци.