Корисник:Pavle B Janković/песак
Утицај турских освајања на рударство у другој половини XV века уреди
Увод уреди
Рударске области у Србији биле су постепено освајане од стране Турака током читавог XV века. Први велики рударски центар који је пао под турску власт било је Кратово, 1395. године. Убрзо затим, освојен је и велики рудник гвожђа Глухавица. Турско присуство у области Трепче још тада било је осетно како у материјалним стварима и власништву над деловима постројења, тако и у самој власти у том делу земље.
Историјат уреди
У време офанзиве Мурата II (1438-1439. године) велики број рудника у Србији дошао је у непосредну опасност да падне под власт освајача. Ново Брдо је још у то време представљало највећи рударски центар и као такво било од посебног интереса за обе зараћене стране. Годинама је долазило до сукоба око овог рударског центра, да би он коначно пао под турску власт 1455. године. О значају овог догађаја сведоче и бројни записи византијских и турских писаца из тог времена.
О другим рударским областима нема толико информација. Постоје белешке о биткама код Сребренице, али се не зна тачна година када је ова област изгубљена. Сматра се да се то догодило током освајања уграског краља Матија Корвина, 1476. године.
Из појединих ретких докумената може се закључити да су рудници давани у закуп пословним људими који су организовали посао. Међутим, нису сви рудници давали очекиване приходе, тако да је одређен број рудника био напуштен. Тачне узроке ових неуспеха није могуће одредити из доста оскудних извора из тог периода. Међутим, поред самог разарања рудника и расељавања становништва, један од најбитиних фактора који су утицали на ову привредну грану била су строга ограничења на трговину рудама која су Турци наметнули у свим освојеним областима, као и потпуна забрана извоза злата и сребра. Многи предузентици и трговци су управо из тих разлога и престали са улагањима у читаву област рударства. Мада, из очуваних докумената може се видети да су у Дубровник у другој половини XV века стизале извесне количине злата и сребра, али су оне биле занемарљиво мале у односу на количине које су у град долазиле у претходним периодима.
У другој половини XV века Османлије су под својом влашћу имале све рударске центре на Балкану, али је читава грана остала битно запостављена. Сви приходи које су рудници остваривали служили су непосредно за државне потребе, као што су били финансирање војске и унајмљивање ратника. Неки од рудника запали су и под власт поједних породица или ратника, који су им били додељени од султана.
Положај рудара уреди
Положај рудара у овом периоду тешко је тачно дефинисати. У појединим рударским областима, као што су Крешево, Фојница, Сребреница и Сасе у Босни, рудари су били повлашћени и ослобођени бројних турских намета, тако што су на годишњем нивоу плаћали један дукат од куће. Али, зато су морали да плаћају десетину на земљорадничке производе и стоку коју су гајили.
У другим областима где није било ових повластица, плаћање харача и такси било је неминовном као и десетине на на све производе, укључујући и руде које су произвели. Иако разлика у приходима није била велика, рудари су тежили да буду у повлашћеном статусу.
Рудници под турском влашћу уреди
Информације о развоју рударства и стању рудника у првом периоду турског царстава налазимо у записима Јакопа де Промонторија де Камписа из 1475. године, који су настали на основу његовог дуготрајног боравка у земљи. Он је изразио посеван интерес за султанове финансије, звог чега је морао да истражи област рударства у његовом царсту.
Као рударски центри из којих дотичу султанови приходи, наводе се: Ново Брдо, Сребреница, Кратово, Приштина, Серез, Солун и Софија. Султанов годишњи приход од свих рудника износио је, према истом писцу, 120.000 дуката. Ови списи су од посебног значаја и зато што омогућавају поређење са неким ранијим, али и каснијим периодима рударства на овим просторима. У односу на почетак XV века, приходи од рудника широм Балкана били су значајно мањи, што говори о заостајању и пропадању ове области под турском влашћу, али је у исто време и представљало помак у односу на неке раније године из средина овог века.
Кратак осврт Јакопа де Промонторија на руднике потврђује податке из неких других записа о томе да су велики рудници представљали један од темеља материјалне моћи Османског царства, као и да су напори њихових господара били усмерени углавном ка санирању штета настале током ратова и непосредног освајања самих рударских области током читавог XV века.
Референце уреди
Спољашње везе уреди
Литература уреди
Ћирковић С, Ковачевић-Којић Д, Ћук Р, "Старо српско рударство", Вукова задужбина, Београд 2002. године.