Википедија

Корисник:TamaraAVT2920/песак

Мотилитет (моторни систем) омогућава кретање у простору, покретање појединих делова тела, одржавање положаја тела и појединих делова тела на које делују спољне и гравитационе сила.[1]

Подела мотилитета уреди

Централни/горњи моторни неурон (пирамидни систем) уреди

Пирамидни систем почиње у кори великог мозга у чеоном режњу, пружа се преко можданог стабла, укршта се у продуженој мождини и завршава на предњим роговима кичмене мождине. Одговоран је за вољне моторне импулсе који се преоси на периферни моторни неурон, а одатле се шире ка разним мишићима. Центри овог система не регулишу покретање појединих мишића, већ комплексне покрете читавих група мишића, уз учешће екстрапирамидног и церебралног система.[1]

Периферни/доњи моторни неурон уреди

Почиње у предњим роговима кичмене мождине, односно у моторним једрима можданих нерава у можданом стаблу, а завршава се дугим аксонима до одговарајућих мишића. Овај систем прима импулсе, директно или индиректно, од три система и преноси их до појединих мишића. Дакле, он покреће поједине мишиће, али није у стању да координира покрете, већ само преноси импулсе од осталих моторних система.[1]

Екстрапирамидни систем уреди

Ово је сложени механизам моторних путева који се назива екстрапирамидни зато што мимоилази пирамиде продужене мождине и имају га многе животињске врсте, али је најсавршенији код човека. Екстрапирамидни систем повезује субкортикална једра у белој маси мозга и многа једра можданог стабла са осталим деловима моторног система, као и са периферним моторним неуроном. Посредује при извођењу грубих покрета, а учествује и у невољним покретима, као и у регулисању рефлекса и мишићног тонуса.[1]

Моторни систем малог мозга/церебеларни систем уреди

Овај систем доводним и одводним путевима и везама прима или предаје импулсе из коре великог мозга, субкортикалних ганглија, једара можданог стабла и из кичмене мождине. Функционисање се одвија углавном по систему повратног спрега и подлеже контроли одређених ареала коре великог мозга.[1]

Поремећаји мотилитета уреди

Поремећаји моторике су врло бројни, али их је због разних етиолошких фактора и разних манифестација тешко класификовати. Према грубој подели, ти поремећаји могу бити:

Поремећаји мотилитета
 
Касна фаза парализе са атрофијом
СпецијалностиНеурологија
Симптомислабост и укоченост мишића,непокретност,подрхтавање делова тела,смањена осетљивост
Време појавенема одређеног животног доба
Трајањенеки од ових поремећаја могу трајати пар недеља до пар месеци, а неки су доживотни
Типовипарезе,парализе,хипокинезије,хиперкинезије
Узроциповреде,упале,инфекције,неуролошке и психијатријске болести
Дијагностички методнеуролошки преглед,снимање одређеног дела тела/кичме...
Лечењефизикална терапија,лекови за лечење узрока
Лековиузрочна терапија
  1. моторне парализе и парезе
  2. хипокинезије
  3. хиперкинезије
  4. сметње координације.
 
Фацијална парализа

Моторне парализе и парезе уреди

Представљају губитак или слабљење способности извођења активних покрета због моторног дефицита различитог степена.

Делимична слабост у извођењу активних покрета је пареза, а потпуна немогућност је парализа.[1]

Ови поремећаји се могу поделити на још 4 подгрупе:

  1. Монопареза/моноплегија - представља слабост или одузетост једног екстремитета (рука,нога..)
  2. Парапареза/параплегија - слабост или одузетост два екстремитета
  3. Хемипареза/хемиплегија - слабост или одузетост једне половине тела
  4. Квадрипареза/квадриплегија - слабост или одузетост сва четири екстремитета.
     
    Дечија парализа

Хипокинезије уреди

Под хипокинезијама се подразумева редуковање броја и квалитета хотимичних и изражајних покрета: оскуднна мимика, ретко трептање, проређено махање руку при ходу, успорен ход и активни покрети уопште. Хипокинезије се налазе код неуролошких или душевних болесника због великих доза неуролептичких лекова који им се да ју да би ублажили њихов психомоторни немир.[1]

Хиперкинезије уреди

Хиперкинезије су нехотични трзаји или покрети.

Разликује се више типова хиперкинезија:

  1. Тремор- ритмичне, нехотичне осцилације oko једне осовине које настају због наизменичне контракције једне групе мишића и њихових антагониста. Постоје органски и психогени тремори. Органски су:
    • Статични/положајни тремор: јавља се при испруженим рукама и најбоље се уочава када се прсти рашире. Може бити физиолошки, при одржавању истог положаја, или патолошки код неуроза, алкохолизма или тиреотоксикозе.[2]
    • Тремор у миру: јавља се код Паркинсонове болести.
    • Интенциони тремор (пред неким циљем): настаје код оштећења малог мозга. Најчешће се јавља код мултипле склерозе или хепато-церебралне дегенерације (Вилсонова болест).[2]
    • Алтернирајући/рубрални тремор: јавља се при заузимању неког положаја (нпр. руке када се испруже). Најчешће се среће код мултипле склерозе.[2]
  2. Хореички покрети- нехотични, несврсисходни, неритмички, брзи покрети различитих амолитуда. Настају код обољења екстрапирамидног моторног система.
  3. Атетозни покрети- црволики, успорени покрети доњих делова екстремитета. Најчешћи су на прстима.
  4. Тикови- једноставни или сложени неритмички покрети. Најчешћи су: тик трептања, гримасирања, климања главом итд. Могу бити органски или психогено условљени.

Сметње координације уреди

Због поремећаја сарадње мишићних група јављају се несигурни, неправилни, сувишни покрети или положаји. То отежава стајање, ход и уопште обављање моторних активности. Настају због органских обољења свих делова нервног система или су психогене етиологије.[1]

Узроци уреди

Постоји много различитих узрока моторних болести, да некад чак није ни могуће одредити тачан узрок.

Неки од узрока су: разне повреде (главе,кичме,кичмене мождине,нерава...), притисак на кичменну мождину и нерве због ствари као што су упале, тумори и слично, мождани удар, напади, мултипла склероза, Паркинсонова болест, алкохолизам, разне неурозе и психозе, церебрална парализа, дијабетес, инфекције и многе друге неуролошке или психијатријске болести.[3]

Симптоми уреди

Као што се из описа сваке болести може видети, неки од главних симптома су: слабост и укоченост мишића, смањен осећај у захваћеном подручју, успореност, разни тикови и подрхтавања делова тела (најчешће руку)...[3]

Лечење уреди

Није могуће излечити све ове болести, али је могуће олакшати живот овим болесницима.

Неке од мера лечења су:

  • Физикална терапија: вежбе и масаже како би се побољшала покретљивост и симулирали нерви и мишићи.[3]
  • Радна терапија: стратегије за лакше спровођење свакодневних активности током болести.[3]
  • Помоћни уређаји као што су: шетачи, штаке, инвалидска колица, специјализоване ручке и хватаљке и слично.[3]
  • Медикаментозна терапија (лекови): у случајевима када се зна тачан узрок, на пример: антимикробни лекови код инфекција, кортикостероиди код упала итд.[3]

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ е ж Букелић, Јован (2010). Неуропсихијатрија. Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16684-5. 
  2. ^ а б в „Tremor (drhtanje), Neurologija, bolest”. Stetoskop.info (на језику: српски). Приступљено 2022-05-10. 
  3. ^ а б в г д ђ Noah (2020-06-19). „Pareza: vrste, uzroci, simptomi i liječenje”. Zdravlje vašeg tijela (на језику: хрватски). Приступљено 2022-05-10. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:TamaraAVT2920/песак&oldid=24537821”