Корисник:Tijana Savčić/песак
Помагање и солидарност у турском друштву има упориште у традицији заједништва, која се негује и данас упркос убрзаној индустријализацији и технолошком напретку који резултирају разним облицима отуђења.[1]
Комшилук уреди
У турском друштву институција комшијских односа је толико важна да је њен значај исказан у пословицама и изразима из којих се види колико су суседи важни за миран и спокојан живот у кући и породици. Једна од познатих пословица која се среће и у другим балканским културама, па и у нашим крајевима, гласи: „Не купуј кућу већ комшију". Она поручује да су добросуседски односи једнако важни као и кућа у којој се живи. Сматра се да су први суседи они који ће притећи у помоћ у невољи и показати разумевање за проблеме са којима се сусрећемо.
Моба уреди
Моба на селу је и у данашње време један од честих облика помагања при обављању пољских радова, жетве, бербе, градње куће и других послова у сеоским домаћинствима. Моба се спроводи под истим условима код свих којима је помоћ потребна и то заједничким радом најмање неколико породица. Ова врста помагања је један од најраспрострањенијих облика солидарности у сеоским срединама.
Еснафско братство (Ахилик) уреди
Ахилик је назив за организовање и удруживање занатлија, власника радњи, еснафских радника и ратара, базираних на традицији старих турских обичаја и правила која потичу још из 12. века, а спроводила су се на тлу Анадолије. То је скуп правила и обичаја доброг пословања у циљу успостављања реда, рада и квалитета, помоћи почетницима у послу и спречавању злоупотреба и неправилности у пословању. Иако су набројани елементи часног пословања видљиви још у 12. веку, сматра се да је ахилик као строги кодекс еснафских удружења настао у 13. веку и да га је основао суфијски мислилац Ахи Евран. Због заједничких погледа на свет, а по неким истраживачима и заједничког туркменског порекла Ахи Евран је остварио искрено пријатељство са оснивачем суфијског дервишког реда бекташија Хаџи Бекташем Велијем. Стога морални принципи на којима се ха покрет ахилик почивају на суфијском учењу о пријатељству, поверењу и поштењу. Према правилнику друштва (Fütüvvetname), припадник удружења морао је бити поштен, поуздан, великодушан, скроман, сналажљив, спреман да подучава младе и да опрашта грешке. Ова правиле су веома брзо прихватила сва еснафска удружења и из градова су се проширила на сеоске средине целе Анадолије. Пословни и морални кодекс утемељен на принципу овог удружења задржао је своју традицију до савременог доба. Иако је у периоду убрзане модернизације у пословном свету еснафски начин пословања морао уступити место великим компанијама, овај кодекс части и поштења одржава се свуда где и даље постоје занатске активности. Може се реци да је ова пословна традиција уткала пут оснивању и раду данашњих установа и организација као што су синдикалне установе социјалног и пензијског осигурања. Ахилик треба да буде модел рада и пословања свих који раде и производе.[1]
Дадашлик уреди
Термин дадашлик се односи на карактеристике јединства и солидарности, које се организовано испољавају у граду Ерзуруму и околини. Иако има различитих објашњења у вези са настанком изначењем речи дадаш, која се односи на јунака овог региона. Речник турског лингвистичког друштва бележи значења: брат и јунак.[2] Дадаш је у традицији овог региона увек поседовао следеће особине и вештине: умешан у руковању оружјем, одлично јаше и игра џирит, са посебним умећем изводи регионалне народне игре, не придаје важност материјалном већ духовном богатству, негује искрена пријатељства, крајње је поштен и пожртвован, помаже нејакима и сиромашнима, не уступа пред злом и неправдом. Друштва под овим именом негују традиционалне вредности и помажу младима да стасају у поштене, одважне и карактерне особе и заслужно понесу назив дадаш.
Сејменлик уреди
Сеименлик је такоде облик удруживања, карактеристичан за област града Анкаре. Удружења сејмена су организована према хијерархији старосних група, на младе од 15 до 16 година, на чланове средњег доба до 35 годинаина старије чланове. Осим неговања традиционалног фолклора, васпитања младих и развијања моралних вредности, њихов циљ је одувек био заштита насеља и доследна примена правила у духу принципа покрета ахилик.
-
Удружење сејмена
Зејбеклик уреди
Зејбеклик је институција помагања у Егејској области Турске. Учесници се зову зејбек и познати су по својим играма, народним песмама које изводе и легендама које преносе новим генерацијама. Иако се у историјским изворима зејбеци спомињу као последњи припадници хајдучких група које су биле активне током 400 година у Западној Анадолији, они су се током периода Рата за независност борили за отаџбину и добили нов идентитет јунака. Зејбеци су организовани у чете. Зејбек који је командовао четом зове се „ефе", док је назив за остале припаднике чете „кизан“. Ефе има потпуну руководећу функцију, и у случају његове смрти врши се избор новог ефеа по строгим правилима и прихваченим ритуалима.[3] Традиција покрета зејбеклик је помагање сиромашнима и обесправљенима, јунаштво и храброст, очување обичаја, народне музике и ношње карактеристичне за Егејску област.
-
Група Зејбека -
Задужбине уреди
У складу с културном и историјском традицијом, задужбинарство је веома распрострањено у турском друштву. Основа задужбинарства се огледа у жељи успешних и богатих чланова друштва да својим потомцима оставе средства која ће им користити у хуманитарне, образовне, религијске и уметничке сврхе. Све задужбине своје делатности спроводе под управом Генералне дирекције вакуфа испуњавајући различите наменске активности по жељама задужбинара, од којих су неке усмерене на пројекте који су испланирани и за хиљаду година унапред. Осим истинске жеље за помагањем свом народу, задужбинари су своје богатство остављали и у вери да чињење добрих дела представља севан, односно доброчинство које Бог посебно наградује.
Удружења уреди
Различита удружења се оснивају ради пружања услуга и активности за добробит чланова друштва на одређеном пољу. Њихов основни циљ је пружање помоћи, неговање солидарности и остваривање дружења међу њиховим члановима. Удружења су новији облик организованих активности у турском друштву. Од савремених удружења формираних ради пружања помоћи у специфичним доменима, свакако су најважније хуманитарне организације Црвеног полумесеца и Зеленог полумесеца. Црвени полумесец основан је 1868. под другим именом и мењао је називе све до 1947. године када је добио данашњи назив. Задатак му је да помаже угроженом становништву у миру у рату. Зелени полумесец основан је 1920. године са циљем да пружа помоћ у борби од свих облика зависности.
-
Лого хуманитарне организације "Зелени полумесец" -
Лого хуманитарне организације "Црвени месец"
Референце уреди
- ^ а б Ksenija, Aykut (2017). Turski folklor. Beograd: Kolor Pres. стр. 139. ISBN 978-86-83801-69-5.
- ^ „TDK Sözlük”.
- ^ „Araştırma ve Eğitim Genel Müdürlüğü”. 18. 08. 2016.