Википедија

Корисник:Vesna Markovic/песак

Потрага за срећом
Филмски постер
МузикаАндреа Гуера
Продуцентска
кућа		Relativity Media

Overbrook Entertainment

Escape Artists
ДистрибутерSony Pictures Releasing
Година2006.
Трајање117 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе
Језикенглески
Буџет55 милиона долара
Зарада307,1 милиона долара

Филм ,,Потрага за срећом" (енг. The Pursuit of Happyness ) је амерички биографски драма филм из 2006. године, редитеља Габријела Мучина, У којем Вил Смит глуми Криса Гарднера, бескућног продавца. Смитов син, Џејден Смит, такође игра у филму, чинећи свој филмски деби као Крисов син, Кристофер Млађи. Сценарио Стивена Конрада базиран је на истоименом бестселеру из 2006. године који је написао Гарднер са Квинсијем Трупом. Прича је заснована на Гарднеровој борби са бескућништвом, која је трајала скоро годину дана.[1] Необично написан наслов филма потиче од мурала који је Гарднер видео на зиду обданишта где је његов син ишао. Радња филма је смештена у Сан Франциску 1981. године.

Филм је објављен 15. децембра 2006. године од стране Колумбиа пикчерс компаније и добио је умерено позитивне рецензије, при чему су Смитова изведба и емотивна тежина приче добили похвале. Смит је био номинован за Оскара и Златни глобус за најбољег глумца.[2]

Радња уреди

У 1981. години, продавац из Сан Франциска Крис Гарднер улаже своје целокупну животну уштеђевину у преносиве скенере густине костију, које Крис демонстрира лекарима и представља као практично унапређење у односу на стандардне рендгенске снимке. Скенери играју значајну улогу у Крисовом животу. Иако успева да прода већину њих, временски јаз између продаје и растућих финансијских трошкова изазива бес његове огорчене и отуђене супруге Линде, која ради као собарица у хотелу. Економска нестабилност све више нагриза њихов брак, упркос бризи о Кристоферу Млађем, њиховом сину који убрзо пуни пет година.

Док Крис покушава да прода један од скенера, упознаје Џеја Твисла, водећег менаџера и партнера у фирми Деан Виттер Реyнолдс, и импресионира га решавањем Рубикове коцке током вожње таксијем. Након што Џеј оде, Крис нема новца да плати вожњу и одлучује да побегне, што изазива бес таксисте који га јури у станицу БАРТ-а. Крис се укрцава на воз али притом губи један од скенера. Међутим, Крисова нова веза са Џејом му доноси интервју за позицију стажисте берзанског посредника.

Дан пре интервјуа, Крис са мржњом пристаје да окречи свој стан како би одложио деложацију због потешкоћа у плаћању кирије. Док кречи, Криса на прагу поздрављају два полицајца, који га одводе у полицијску станицу, тврдећи да Крис мора да плати бројне казне за паркирање које је накупио. Као део казне, Крису је наређено да проведе ноћ у затвору уместо тога, компликујући му распоред за интервју следећег дана. Крис једва стиже на време у канцеларију Деан Wиттера, иако је још увек у изношеној одећи прекривеном фарбом. Без обзира на свој изглед, Крис успева да импресионира интервјуере и добија шестомесечни неплаћени стаж. Он је међу 20 стажиста који се такмиче за плаћену позицију берзанског брокера.


Крисов неплаћени стаж није одушевио Линду, која на крају одлази за Њујорк, јер би могла да добије посао у новом ресторану сестриног дечка. Након што Крис отворено каже Линди да није способна да буде самохрани родитељ, Линда се слаже да ће Кристофер остати са Крисом. Крис је додатно погођен када Пореска управа заплени његов банковни рачун због неплаћеног пореза на доходак, и он и Кристофер бивају деложирани.

Крис завршава са само 21,33 долара на свом банковном рачуну. И као последица тога, Крис и Кристофер постају бескућници, и присиљени су у једном тренутку да бораве у тоалету на станици БАРТ-а. Другим данима, Крис и Кристофер проводе ноћи у прихватилишту за бескућнике, у БАРТ-у, или, ако Крис успе да обезбеди довољно новца, у хотелу. Касније, Крис проналази скенер густине костију који је изгубио на станици БАРТ-а раније. Крис га проналази оштећеног, међутим,  успева да га поправи продавањем своје крви и након тога га продаје лекару, чиме завршава све продаје својих скенера.

Ометен својим ограниченим радним сатима и знајући да је повећавање контаката са клијентима и профита једини начин да заради позицију брокера, Крис развија неколико начина да ефикасније обавља продајне позиве, укључујући контактирање потенцијалних битних клијената и занемаривање протокола. Један саосећајни потенцијални клијент, Валтер Рибон, један од бољих менаџера пензионог фонда , чак води Криса и Кристофера на утакмицу Сан Франциско 49ерса, где Крис склапа пријатељство са неким од Рибонових пријатеља, који су такође потенцијални клијенти. Без обзира на своје изазове, Крис никада не открива своје скромне околности својим колегама, чак иде толико далеко да позајми једном од својих надређених, господину Фрому, пет долара за такси, суму коју Крис не може да приушти. Такође учи за испит за брокерску лиценцу и положе га са одличним оценама.

Док Крис завршава последњи дан стажирања, позван је на састанак са партнерима. Господин Фром примећује да Крис носи кошуљу, на шта Крис објашњава да мисли да је прикладно да се обуче за ту прилику на свом последњем дану. Господин Фром му се захваљује и каже да Крис сутра треба да обуче другу, дајући му до знања да је добио жељену позицију са пуним радним временом и надокнађује му за претходну вожњу таксијем. Суздржавајући сузе, Крис се рукује са партнерима, па затим жури до Кристоферовог обданишта да га загрли. Потом шетају низ улицу и шале се међусобно и поред њих пролази прави Крис Гарднер у пословном оделу.

Епилог открива да је Гарднер основао своју мултимилионску брокерску фирму 1987. године, и да је 2006. продао мањински удео своје фирме током мултимилионског договора.

Глумци уреди

 
Тандиве Њутон
  • Крис Гарднер као Човек у пословном оделу (неименован, неакредитован)

Развој уреди

Крис Гарднер схватио је да његова прича има потенцијал за Холивуд након преплављујућег националног одговора на интервју који је дао за 20/20 у јануару 2003. године.[3] Гарднер је објавио своју аутобиографију 23. маја 2006. године, а касније је постао асоцијативни продуцент филма.

Филм је донео неке слободе са стварном причом Криса Гарднера. Одређени детаљи и догађаји који су се заправо одвијали током неколико година били су компримирани у релативно кратко време, и иако осмогодишњи Џејден игра Кристофера као петогодишњака, Гарднеров син тада је био само малишан. Према крају, Крис Гарднер има кратку некредитирану појаву пре одјавне шпице.

Продукција уреди

Глумци уреди

 
Крис Гарднер

Крис Гарднер инициално је мислио да је Смит, глумац најпознатији по својим улогама у филмским хитовима, погрешно одабран да га игра. Међутим, Гарднер тврди да је његова ћерка Џасинта рекла:,,Ако Смит може да игра Мухамеда Алија, може да игра и тебе!", реферирајући се на Смитову улогу у биографском филму ,,Али" (2001). [4]

Музика уреди

Варез Сарабанде је објавио саундтрак албум са музиком коју је компоновао Андреа Гуера 9. јануара 2007. године.


Такође, у филму се налазе кратки делови песама ,,Хигхер Гроунд" и ,,Јесус Цхилдрен оф Америца", које је изводио Стиви Вондер, и ,,Лорд, Дон'т Мове тхе Моунтаин" коју су изводили Махалија Џексон и Дорис Акерс, певане од стране Глиде Ансамбла.

Премијера уреди

Приход од продаје карата уреди

Филм је прво дебитовао на северноамеричком биоскопском тржишту, зарађујући 27 милиона долара током првог викенда приказивања и надмашујући високо промовисане филмове попут ,,Ерагона" и "Шарлота'с веб". То је био шести узастопни #1 отварање за Смита и један од његових узастопних блокбастера од 100 милиона долара.

Филм је укупно зарадио 163.566.459 долара у САД-у и Канади. У нади да ће Гарднерова прича инспирисати потлачене грађане Чатануга , Теннессее, (енгл. Chattanooga) да постигну финансијску независност и преузму већу одговорност за добробит својих породица, градоначелник Цхаттанооге организовао је пројекцију филма за бескућнике града.[5]


Сам Гарднер сматрао је да је императив поделити своју причу ради широко распрострањених друштвених проблема. ,,Када говорим о алкохолизму у домаћинству, породичном насиљу, злостављању деце, неписмености и свим тим проблемима - то су универзални проблеми; ти проблеми нису само ограничени на ЗИП код (поштанске бројеве)", рекао је.[6]


Кућна дистрибуција уреди

Филм је објављен на ДВД-у 27. марта 2007. године, а до новембра 2007. године, ДВД продаја (САД/Канада/Бермуда) износила је додатних 89.923.088 долара прихода, нешто мање од половине од онога што је зарадио у првој недељи приказивања филма.[7] Продато је око 5.570.577 јединица, доносећи приход од 90.582.602 долара.[8]


Приjем уреди

Критички одговор уреди

Критички одговор на филм био је углавном позитиван, а Вил Смит је добио широко признање за своју изведбу. Филмски сајт Ротен Томатоес (енг. Rotten Tomatoes) израчунао је укупну оцену одобрења од 67% на основу 177 рецензија, са просечном оценом од 6.40/10. Критички консензус сајта гласи: ,,Вил Смитов искрени наступ уздиже ,,Потрагу за срећом” изнад обичних мелодрама".[9] Метакритик је филму доделио пондерисану просечну оцену од 64 од 100, на основу 36 критичара, што указује на ,,углавном повољне рецензије".[10]

У Сан Францисцо Цхроницле-у, Мицк ЛаСалле приметио је: ,,Велико изненађење филма је што није кичаст... Лепота филма је у његовој искрености. У суштини, није ништа као уобичајена прича о успеху приказана на екрану, у којој, након разумног раздобља разочарања, успех долази упакован у машну и траку. Уместо тога, ова прича о успеху прати образац најчешћи у животу - она бележи низ душевно болних неуспеха и пораза, пропуштених прилика, сигурних ствари које се нису баш десиле, све праћено пратећим нагомилавањем једва приметних победа које се постепено претварају у нешто. Другим речима, све то делује стварно."[11]

Манохла Даргис из Њујорк тајмс-а (енг. The New York Times) назвала је филм ,,Бајком у реализму ... врста забаве која се лако конзумира док вам не запне у грлу... То је иста стара прича о самоподизању, амерички сан вешто испричан, вешто продат. Ради постизања тог циља, филмско стваралаштво је беспрекорно, неукрашено, прозирно, како би боље послужило топлом изражајном стилу господина Смита... Како ћете одговорити на дирљиву причу овог човека може зависити од тога да ли сматрате извођења господина Смита и његовог сина толико победоносним да прихватате идеју да је сиромаштво последица лоше среће и лоших избора, а успех резултат херојског рада и снова."[12]

Петер Траверс из Роллинг Стоне-а (енгл. Rolling Stone) доделио је филму три од могућих четири звездице и коментарисао: ,,Смит је на путу ка Оскару... Његова улога захтева озбиљност, памет, шарм, хумор и душу која није синтетичка. Смит то доноси. Он је права ствар."[13]

У Варајети, Бриан Лоwрy је рекао да је филм ,,више инспиративан него креативно инспирисан - обогаћен врстом уздизања, афтерсцхоол-специал квалитета које могу изазвати велики зубобол... Смитова искрена изведба лако је дивити се. Али болно озбиљан тон филма требало би да усмери привлачност на део публике који, признајмо, лансира многе иритантне ТВ филмове у хитове... На крају, [то] завршава мало попут одлучног продавца господина Гарднера: лако је навијати за њега, свакако, али није толико забавно проводити време с њим."[14]

Кевин Цруст из Лос Ангелес Тимес-а изјавио је: ,,Драматично му недостаје слојевитост као у филму ,,Крамер против Крамера”, са којим површно дели сличности... Иако је тема озбиљна, сам филм је прилично танак и ослања се на глумца да му да било какву енергију. Чак и у скромнијем тону, Смит је врло привлачан главни глумац, и он чини Гарднерову борбу привлачном... ,,Потрага за Срећом” је просечан филм са изузетним изведбама... Постоје гори начини за провођење празника, и, најмање, вероватно ће вас натерати да цените своје сопствене околности."[15]

У Ст. Петерсбург Тимес-у, Стив Персал оценио је филм са Б− и додао: "[То] је обавезна драма за добро расположење, сезоне празника и превише озбиљно схвата ту одговорност... филм поставља толико препрека и решења пред свог отпорног хероја да количина сентименталности и случајности чини да се осећа сумњиво... Ни Конрадов сценарио ни Муццинова редундантна режија не показују [шта] је подигло стварног Криса изнад боље образованих и искуснијих кандидата, али се то огледа у искреним изведбама двојице Смитова. Отац Вил ретко долази овако зрео на екрану; на крају, постиже меру осцаровске емотивности. Мали Јаден је чип са старог блока, необично опуштен пред камерама. Њихова стварна веза је непроцењива предност за однос ликова на екрану, иако Конрад никада заиста не тестира са било каквим сукобом."

Натионал Ревиеw Онлине (енг. National Review Online ) је филм ставио на седмо место на својој листи ,,Најбољих конзервативних филмова”. Линда Чавез из Центра за Једнаке Могућности написала је:  ,,овај филм пружа савршен лек против Вол Стрита и других холивудских дијатриби које приказују свет финансија као испуњен само похлепом."

Спољашње везе уреди

Потрага за срећом на сајту IMDb (језик: енглески)

Референце уреди

  1. ^ Pfeiffer, Antonia (2018). "The Pursuit of Happyness" – A Hollywood Interpretation Of How To Achieve The American Dream. стр. 7. 
  2. ^ Littleton, Cynthia (2016-01-21). „Will Smith Says He Won't Attend Oscars”. Variety. Архивирано из оригинала 30. 8. 2018. г. Приступљено 2018-08-30. 
  3. ^ Zwecker, Bill (17. 7. 2003). „There's a Way—and Maybe a Will—for Gardner Story”. Chicago Sun-Times. стр. 36. 
  4. ^ „Smith's Real Life Role Model Unimpressed With His Stardom”. Contactmusic.com. 14. 12. 2006. Архивирано из оригинала 14. 5. 2018. г. Приступљено 14. 5. 2018. 
  5. ^ The Associated Press State & Local Wire (15. 12. 2006). „News briefs from around Tennessee”. AP Newswire. стр. 788 words. 
  6. ^ Gandossy, Taylor (16. 1. 1222). „From sleeping on the streets to Wall Street”. CNN. Архивирано из оригинала 1. 1. 2007. г. Приступљено 14. 7. 2010. 
  7. ^ „The Pursuit of Happyness”. The Numbers. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 6. 4. 2022. 
  8. ^ „The Pursuit of Happyness – DVD Sales”. The Numbers. Архивирано из оригинала 11. 6. 2011. г. Приступљено 13. 2. 2011. 
  9. ^ „The Pursuit of Happyness Movie Reviews, Pictures”. Rotten Tomatoes. Архивирано из оригинала 14. 10. 2021. г. Приступљено 28. 10. 2021. 
  10. ^ „The Pursuit of Happyness”. Metacritic. Архивирано из оригинала 14. 7. 2017. г. Приступљено 22. 10. 2020. 
  11. ^ LaSalle, Mick (15. 12. 2006). „MOVIE REVIEWS / Down and out in San Francisco, but on a path paved with gold”. San Francisco Chronicle. Архивирано из оригинала 12. 2. 2015. г. Приступљено 6. 4. 2022. 
  12. ^ Dargis, Manohla (15. 12. 2006). „New York Times review”. The New York Times. Архивирано из оригинала 13. 3. 2010. г. Приступљено 6. 4. 2022. 
  13. ^ Travers, Peter (15. 12. 2006). „The Pursuit of Happyness”. Rolling Stone. Приступљено 6. 4. 2022. 
  14. ^ Lowry, Brian (7. 12. 2006). „The Pursuit of Happyness”. Variety. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 6. 4. 2022. 
  15. ^ Lowry, Brian (7. 12. 2006). „The Pursuit of Happyness”. Variety. Архивирано из оригинала 4. 2. 2022. г. Приступљено 6. 4. 2022. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Vesna_Markovic/песак&oldid=27799297”