Отворите главни мени

Косанчић (Бојник)

Косанчић је насеље у Србији у општини Бојник у Јабланичком округу. Према попису из 2011. било је 362 становника (према попису из 2002. било је 416 становника).

Косанчић
Косанчић-споменик - Kosančić - monument.jpg
Косанчић - споменик у средишту насеља
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЈабланички
ОпштинаБојник
Становништво
 — 2011.362
Географске карактеристике
Координате43°05′10″ СГШ; 21°47′01″ ИГД / 43.086° СГШ; 21.783666° ИГД / 43.086; 21.783666Координате: 43°05′10″ СГШ; 21°47′01″ ИГД / 43.086° СГШ; 21.783666° ИГД / 43.086; 21.783666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина218 м
Косанчић на мапи Србије
Косанчић
Косанчић
Косанчић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број16206
Позивни број016
Регистарска ознакаLE

ИсторијаУреди

Име је насеље добило по српском средњевековном јунаку Ивану Косанчићу. Ту су се 1880. године населили колонисти Срби из Војводине, на позив српске владе.[1] Село Косанчић је 1901. године било седиште Косанчићке општине у чији су састав још ушла околна села.[2]

Постављен је 1894. године за учитеља Петар Ђаковић. Учитељ ученика сва четири разреда у месту 1896-1898. године је Танасије Јовановић, који је дошао из Дубова.[3] Почела градња школске зграде у Косанчићу 1902. године.[4] Постављен Добривоје Тасић за учитеља у школи 1904. године, иако нема завршни испит. Милутин Здравковић учитељ у Косанчићу је 1906. године тражио премештај у Житни Поток. Село има 1908. године дворазредну мушку основну школу.[5] Отишао из села 1909. године учитељ Димитрије Маринковић у Сијарину. Прешао је 1910. године Лазар Матић из места у Александровац. Учитељица Јелисавета Бранковић је те године била разрешена. Постављена је 1911. године као вршиоц у месној школи учитељица Зорка Бабамовић. Стигао је 1912. године нови учитељ Константин Мирковић из Горње Комарице.

У Косанчићу је 1929. године отворено треће одељење основне школе.

ДемографијаУреди

У насељу Косанчић живи 338 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,7 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 160 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,60.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
 
Демографија[6]
Година Становника
1948. 681
1953. 707
1961. 674
1971. 615
1981. 535
1991. 430 400
2002. 416 464
2011. 362
Етнички састав према попису из 2002.[7]
Срби
  
357 85,81 %
Роми
  
49 11,77 %
Југословени
  
7 1,68 %
Црногорци
  
2 0,48 %
Македонци
  
1 0,24 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

РеференцеУреди

  1. ^ "Време", Београд 7. децембар 1940. године
  2. ^ "Полицијски гласник", Београд 1901. године
  3. ^ "Државни календар Краљевине Србије", Београд 1898. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1902. године
  5. ^ "Просветни гласник", Београд 1908. године
  6. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  7. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  8. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везеУреди