Википедија

Коста Хакман

српски сликар и ликовни педагог

Коста Хакман (Босанска Крупа, 22. мај 1899 — Опатија, 9. децембар 1961) био је српски сликар и ликовни педагог.

Коста Хакман
Коста Хакман сликар
Лични подаци
Датум рођења(1899-05-22)22. мај 1899.
Место рођењаБосанска Крупа, Аустроугарска
Датум смрти9. децембар 1961.(1961-12-09) (62 год.)
Место смртиОпатија, ФНРЈ

Биографија уреди

 
Коста Хакман: Мостарски мост (1930)

Коста Хакман је рођен 22. маја 1899. у Босанској Крупи. Основну школу завршио је у Тузли, граду од око 2.500 становника, који је почетком века био важан административни, културни и верски центар Источне Босне. Године 1908. уписан је у тузланску гимназију, тада сматрану за једну од најбољих школа у Босни, познату и по слободарским идејама које су неговали њени професори и ђаци.[1] Припадник је ослободилачког покрета „Млада Босна”, па је 1914. ухапшен. Након завршетка Првог светског рата Коста се опредељује за студије сликарства. После једне године студија у Прагу код Буковца (1919—1920) и пола године проведене у Бечу, Хакман своје сликарске афинитете открива у Кракову (1920—1924) где студира у класи Станислава Вајса. Савлађивање заната и спознаја суштине пејзажа помогли су му да већ тада дефинише свој сликарски кредо: „Нема линија, нема обликовања, постоје само контрасти […] не црним и белим већ колористичком импресијом”. Радови изложени у Београду по завршеном школовању децембра 1925. године, обележавају уводну фазу рада (1924—1925). Одлазак у Париз (1926—1929) за Хакмана значи остварење животног сна, слике настале у том периоду, са погледима на париске улице и мртве природе излаже 1929. године, по повратку у Београд, у којем ће провести остатак живота посвећен сликању и педагошком раду. Поново је боравио у Паризу, 1937, где је добио златну медаљу на Светској изложби.

Уочи Другог светског рата био је предавач на Београдском Универзитету. Други светски рат је провео у конц-логору у Дортмунду да би се после слома Трећег рајха вратио у земљу. Године 1947. се оженио Радмилом Лозанић (кћерком индустријалца и добротвора Саве Лозанића) и добија кћерку Милицу 1949. године. Универзитетску каријеру започету пред рат, наставља као један од редовних професора Академије ликовних уметности у Београду. Међу његовим ђацима стасали су Љуба Поповић, Момо Капор, Милић од Мачве[2] и многи други.[3] Био је један од најзначајнијих југословенских уметника. Као сликар припада неоимпресионизму на граници са експресионизмом.

Умро је 9. децембар 1961. у Опатији.

Самосталне изложбе уреди

 
Хакманова слика Пејзаж

У току свог живота Коста Хакман је учествовао на преко 80 групних изложби а самостално је почео да излаже већ од 1925. године. Овде је наведен преглед самосталних изложби:

  • 1925 — Београд, Основна школа код Саборне цркве, 13. децембра.
  • 1929 — Београд, уметнички павиљон, 17-30. новембар.
  • 1931 — Београд, уметнички павиљон (са С. Стојановићем) 8. фебруара.
  • 1936 — Београд, уметнички павиљон, 16. фебруара.
  • 1955 — Београд, Галерија УЛУС-октобар-новембар.
  • 1956 — Тузла, Гимназија, јула.
  • 1957 — Сарајево, Умјетнички Павиљон, 16-24. децембра.
  • 1958 — Загреб, Изложбене просторије на Корзу (са С. Кучинским) 1. априла.
  • 1963 — Београд, уметнички павиљон, 11-20. октобра (Посмртна).
  • 1980 — Сарајево, Галерија југословенског портрета, 1. октобар — 1. децембра.
  • 1987 — Париз, Centre culturel de la R. S. F. de Yugoslavie, 17. November — 10. December.
  • 2022/23 — Београд, Народни музеј, 17. новембар 2022 - 15. јануар 2023.[4]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Сликар Коста Хакман (1899—1961), Приступљено 9. април 2013.
  2. ^ Милић Станковић, „У класи професора Косте Хакмана”, Повјесница Милића од Мачве, ауторско издање, Београд, 1985.
  3. ^ Сликар Коста Хакман (1899—1961), Приступљено 9. април 2013.
  4. ^ Димитријевић, Милица (17. 11. 2022). „Колористичке импресије Косте Хакмана”. Политика. Приступљено 19. 11. 2022. 

Литература уреди

  • „Отварање изложбе слика Г. Косте Хакмана”, Време, Београд, 14. децембар 1925.
  • Протић, Б. Миодраг (1970). Српско сликарство XX века, Том 2. - Библиотека „Синтезе“ (на језику: (језик: српски)). YU-Београд: Нолит. стр. 533 страна. 
  • Лазар Трифуновић, „Српско сликарство XX века”, Савременик, Београд, октобар 1961, год. VII, књ. XIV, бр. 10, стр. 286—296.
  • Жарко Домљан, Ликовна енциклопедија Југославије, том 1, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа”, Загреб, (1984.) Стр. 660.
  • Алекса Челебоновић, Савремено сликарство у Југославији, „Југославија”, Београд, 1965,
  • Љиљана Пилетић Стојановић, Коста Хакман, Музеј савремене уметности, Београд, 1994,
  • Ото Бихаљи-Мерин, „Хакман, Коста”, Мала енциклопедија Просвета: општа енциклопедија, Том 3, „Просвета”, Београд, (1978.),
  • Ма. Х. (Мелиха Хусеџиновић), „Хакман, Коста”, Ликовна енциклопедија Југославије, књ. 1, Југославенски лексикографски завод „Мирослав Крлежа”, Загреб, 1984, стр. 514.
  • Милић Станковић, „У класи професора Косте Хакмана”, Повјесница Милића од Мачве, ауторско издање, Београд, 1985, стр. 171—177.
  • Миодраг Коларић, „Хакман, Коста”, Енциклопедија ликовних умјетности, књ. 2, Лексикографски завод ФНРЈ, Загреб, 1962, стр. 496.
  • „Умро Коста Хакман”, Политика, Београд, 9. децембар 1961.

Спољашње везе уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Коста_Хакман&oldid=27551826”