Сава Лозанић (Меленци, 1882Цеље, 1952) био је српски индустријалац и добротвор.[1]

Сава Лозанић
Датум рођења1882
Место рођењаМеленци
 Аустроугарска
Датум смрти29. јул 1952.(1952-07-29) (69/70 год.)
Место смртиЦеље
 НР Словенија, ФНР Југославија
Религијаправославни хришћанин
Занимањеиндустријалац
ДеловањеЛивница „Меркур“ у Београду, црквена звона широм Југославије, добротворни рад
СупружникЈелена (дев. Рајковић)
ДецаЦвета, Радмила, Ружица и Милица
РодитељиДраго и Марија Лозанић

Његова ливница „Меркур“ у Београду је направила многа црквена звона у Краљевини Југославији, укључујући и она у старој цркви у Јасеновцу (срушиле је усташе 1941), Дечанима, Милешеви итд.

Биографија уреди

Лозанић је рођен у насељу Меленци у Банату, као једино дете оца Драга и мајке Марије. Остао је сироче још у детињству. Егзистенција га је у младићком добу довела у Београд где је радио као мајстор у фабрикама.

Венчава се 1906. са Јеленом Рајковић, девојком из боље стојеће куће, са којом ће имати четири кћери: Цвета, Радмила (касније супруга сликара Косте Хакмана), Ружица и Милица. Током Првог светског рата цела породица је учествовала у одбрани земље.

Лозанић је имао надимак „Мајка Србија“ јер је, осим својих радника, материјално помагао сиромашне и болесне грађане, штићенике Дома слепих у Земуну, хорске певаче КУД „Абрашевић“, фудбалске играче БСК, уметнике, еснафске колеге-занатлије и друге.

Ливница „Меркур“ је уништена 6. априла 1941. у немачком бомбардовању Београда. После Другог светског рата Лозанићева имовина је национализована од стране нове власти. Такође је покушано да се Лозанић неправедно оптужи за ратно профитерство под окупацијом, али су радници „Меркура“ одбранили свог бившег газду од ове оптужбе, те је Лозанић поштеђен казне стрељањем или робијом.[2]

Радио-телевизија Србије је 2017. снимила документарни филм Звона Саве Лозанића (2017),[3] [4] , у режији Драгана М. Ћирјанића, премијерно емитован на Божић, 7. јануара 2018.

Референце уреди

  1. ^ Петровић, Љиљана. „Остала су писма и сећања“ (чланак), Политика, уметак „Магазин“ бр. 984, Београд, 7. август 2016, pp. 27.
  2. ^ „Veliki dobrotvor Sava Lozanić iz Melenaca dobio nadimak "Majka Srbija". Zrenjaninski (на језику: српски). 2020-01-20. Приступљено 2023-01-28. 
  3. ^ Петровић, Љиљана. „Звона добротвора Саве”, Политика (е-издање), Београд, 9. јануар 2018.
  4. ^ Звона Саве Лозанића, најава телевизијске премијере 7. јануара 2018, сајт РТС

Види још уреди

Спољашње везе уреди