За друге употребе, погледајте Кришна (вишезначна одредница).

Кришна (санскрит: कृष्ण kṛṣṇa - црни, свепривлачни)[12] је хиндуистичко божанство,[13] које се најчешће поштује као осма инкарнација (аватар) бога Вишну, док га већина вишнуиста сматра за изворну божанску личност која је такође и извор Вишнуа.[13] По вишнуистима Кришна је Бог у свом најинтимнијем издању. Он се безбрижно забавља, окружен особама које га чисто и немотивисано воле.[14][15][16] То су дечаци пастири, пастирице, његови родитељи и старији житељи божанског села Вриндавана. Те љубавне размене су лишене страхопоштовања и формалности, сматрају се најузвишенијм циљем духовне самоспознаје.[17][18] Ведски списи га описују као бога боје свежег олујног облака. Са собом увек носи свиралу (бансури), док у коси има перо пауна. Иако се то научно не може утврдити, хиндуисти верују да је био историјска личност. Кришнин рођендан сваке године прослављају хиндуси на Кришна Џанмаштами према лунисоларном хинду календару, који пада крајем августа или почетком септембра по грегоријанском календару.[19][20]

Кришна
Бог заштите, саосећања, нежности и љубави;[1] Јогешвара – господар јоге или јогија;[2][3] парабрахман, Свајам Багаван (кришнизам-вишнуизам)
Припадник Дашаватар
Sri Mariamman Temple Singapore 2 amk.jpg
Статуа Кришне у Шри Маријаман храму, Сингапур.
Деванагариकृष्ण
Санскритска транслитерацијаKṛṣṇa
Affiliation
МантраХаре Кришна
Оружје
БиткеКурукшетрански рат
ПланинаГаруда
Лична информација
Рођен
Умро
Супружници[note 2]
Деца
[note 1]
ДинастијаЈадуванши-Чандраванши

Анегдоте и приче о Кришнином животу углавном се називају Кришна Лила. Он је централни лик у Махабхарати, Багавата Пурани, Брахма Вајварта Пурани и Багавад Гити, и помиње се у многим хиндуистичким филозофским, теолошким и митолошким текстовима.[21] Они га приказују у различитим перспективама: као богодете, шаљивџију, узорног љубавника, божанског јунака и универзално врховно биће.[22] Његова иконографија одражава ове легенде и приказује га у различитим фазама његовог живота, као што је дете које једе путер, дечак који свира флауту, дечак са Радом или окружен поклоницама; или пријатељски кочијаш који даје савете Арџуни.[23]

Име и синоними Кришне се налазе у књижевности и култовима из 1. миленијума пре нове ере.[24] У неким под-традицијама, Кришна се обожава као Свајам Багаван (Врховни Бог), а понекад је познат и као кришнизам. Ове подтрадиције су настале у контексту Бакти покрета средњег века.[25][26] Литература везана за Кришну инспирисала је бројне представе као што су плес Баратанатијам, Катакали, Кучипуди, Одиси и Манипури.[27][28] Он је панхиндуски бог, али је посебно поштован на неким локацијама, као што су Вриндаван у Утар Прадешу,[29] Дварка и Џунагад у Гуџарату; Џаганата аспект у Одиши, Мајапуру у Западном Бенгалу;[25][30][31] у облику Витобе у Пандарпуру, Махараштри, Шринатџи у Натдвари у Раџастану,[25][32] Удупи Кришни у Карнатаки,[33] Партасарати у Тамил Наду, Партасарати у Аранмули, Керали и Гурувајорапану у Гурувајору у Керали.[34] Од 1960-их, обожавање Кришне се такође проширило на западни свет и Африку, углавном захваљујући раду Међународног друштва за свест о Кришни (ISKCON).[35]

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Number of Krishna's children varies from one interpretation to another. According to some scriptures like the Bhagavata Purana, Krishna had 10 children from each of his wives (16,008 wives and 160,080 children)[9]
  2. ^ Radha is seen as Krishna's lover-consort. On the other hand, Rukmini and others are married to him. Krishna had eight chief wives, who were referred to as the Ashtabharya. The regional texts vary in the identity of Krishna's wife (consort), some presenting it as Rukmini, some as Radha, all gopis, and some identifying all to be different aspects or manifestation of Devi Lakshmi.[10][11]

РеференцеУреди

  1. ^ Bryant & Ekstrand 2004, стр. 20–25, quote: "Three Dimensions of Krishna's Divinity (...) divine majesty and supremacy; (...) divine tenderness and intimacy; (...) compassion and protection.; (..., p. 24) Krishna as the God of Love".
  2. ^ Swami Sivananda (1964). Sri Krishna. Bharatiya Vidya Bhavan. стр. 4. 
  3. ^ „Krishna the Yogeshwara”. The Hindu. 12. 9. 2014. 
  4. ^ Bryant 2007, стр. 114.
  5. ^ K. Klostermaier (1997). The Charles Strong Trust Lectures, 1972–1984. Crotty, Robert B. Brill Academic Pub. стр. 109. ISBN 978-90-04-07863-5. »(...) After attaining to fame eternal, he again took up his real nature as Brahman. The most important among Visnu's avataras is undoubtedly Krsna, the black one, also called Syama. For his worshippers he is not an avatara in the usual sense, but Svayam Bhagavan, the Lord himself.« 
  6. ^ Raychaudhuri 1972, стр. 124
  7. ^ Diana L. Eck (2012). India: A Sacred Geography. Harmony. стр. 380—381. ISBN 978-0-385-53190-0. , Quote: "Krishna was shot through the foot, hand, and heart by the single arrow of a hunter named Jara. Krishna was reclining there, so they say, and Jara mistook his reddish foot for a deer and released his arrow. There Krishna died."
  8. ^ Naravane, Vishwanath S. (1987). A Companion to Indian Mythology: Hindu, Buddhist & Jaina (на језику: енглески). Thinker's Library, Technical Publishing House. 
  9. ^ Sinha, Purnendu Narayana (1950). A Study of the Bhagavata Purana: Or, Esoteric Hinduism (на језику: енглески). Library of Alexandria. ISBN 978-1-4655-2506-2. 
  10. ^ а б John Stratton Hawley, Donna Marie Wulff (1982). The Divine Consort: Rādhā and the Goddesses of India. Motilal Banarsidass Publisher. стр. 12. ISBN 978-0-89581-102-8. 
  11. ^ Bryant 2007, стр. 443.
  12. ^ "Krishna". Random House Webster's Unabridged Dictionary.
  13. ^ а б „Krishna”. Encyclopædia Britannica Online. 
  14. ^ Ben-Ami Scharfstein (1993). Ineffability: The Failure of Words in Philosophy and Religion . State University of New York Press. стр. 166. ISBN 978-0-7914-1347-0. 
  15. ^ Edwin Bryant & Maria Ekstrand 2004, стр. 21–24.
  16. ^ Edwin Bryant & Maria Ekstrand 2004, стр. 20–25, quote: "Three Dimensions of Krishna's Divinity (...) divine majesty and supremacy; (...) divine tenderness and intimacy; (...) compassion and protection.; (..., p.24) Krishna as the God of Love".
  17. ^ „Krishna Hindu deity”. Britannica. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  18. ^ „Krishna”. Ancient History Encyclopedia. Приступљено 22. 1. 2021. (језик: енглески)
  19. ^ „Krishna”. World History Encyclopedia. 
  20. ^ James G. Lochtefeld (2002). The Illustrated Encyclopedia of Hinduism: A-M . The Rosen Publishing Group. стр. 314–315. ISBN 978-0-8239-3179-8. 
  21. ^ Richard Thompson, Ph.D. (децембар 1994). „Reflections on the Relation Between Religion and Modern Rationalism”. Архивирано из оригинала на датум 4. 1. 2011. Приступљено 12. 4. 2008. 
  22. ^ Mahony, W. K. (1987). „Perspectives on Krsna's Various Personalities”. History of Religions. 26 (3): 333—335. JSTOR 1062381. S2CID 164194548. doi:10.1086/463085.  Quote: "Krsna's various appearances as a divine hero, alluring god child, cosmic prankster, perfect lover, and universal supreme being (...)".
  23. ^ Knott 2000, стр. 15, 36, 56
  24. ^ Hein, Norvin (1986). „A Revolution in Kṛṣṇaism: The Cult of Gopāla”. History of Religions. 25 (4): 296—317. JSTOR 1062622. S2CID 162049250. doi:10.1086/463051. 
  25. ^ а б в Hardy 1987, стр. 387–392.
  26. ^ Ravi Gupta and Kenneth Valpey (2013), The Bhagavata Purana, Columbia University Press, ISBN 978-0231149990, pp. 185–200
  27. ^ Bryant 2007, стр. 118.
  28. ^ ML Varadpande (1987), History of Indian Theatre, Vol 1, Abhinav, ISBN 978-8170172215, pp. 98–99
  29. ^ Hawley 2020.
  30. ^ Miśra 2005.
  31. ^ J. Gordon Melton (2011). Religious Celebrations: An Encyclopedia of Holidays, Festivals, Solemn Observances, and Spiritual Commemorations. ABC-Clio. стр. 330—331. ISBN 978-1-59884-205-0. 
  32. ^ Cynthia Packert (2010). The Art of Loving Krishna: Ornamentation and Devotion. Indiana University Press. стр. 5, 70—71, 181—187. ISBN 978-0-253-22198-8. 
  33. ^ Bryant 2007, стр. 3.
  34. ^ Lavanya Vemsani (2016). Krishna in History, Thought, and Culture. ABC-CLIO. стр. 112—113. ISBN 978-1-61069-211-3. 
  35. ^ Selengut, Charles (1996). „Charisma and Religious Innovation:Prabhupada and the Founding of ISKCON”. ISKCON Communications Journal. 4 (2). Архивирано из оригинала на датум 10. 7. 2012. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди