Ксеногласија или ксеноглоси[1][2] је наводно паранормална појава у којој особа наводно може да говори, пише или разуме страни језик којим иначе не говори.. Термин потиче од старогрчког xenos ( ξένος), „странац“ и glōssa ( γλῶσσα), „језик“.[3] Термин је први употребио француски парапсихолог Шарл Рише 1905. године. Наводи о ксеноглосији налазе се у Новом завету, а савремене тврдње су изнели парапсихолози и истраживачи реинкарнације као што је Ијан Стивенсон. Изражене су сумње да је ксеноглосија стварни феномен и не постоје научно прихватљиви докази који подржавају било који од наводних примера ксеноглосија.[4][5]

Француски парапсихолог Шарл Робер Рише сковао је термин ксеноглосија 1905. године.

Разликују се две врсте ксеноглосије. Рецитативна ксеноглосија је неразумљива употреба неусвојеног језика, док се респонзивна ксеноглосија односи на способност да се разумљиво користи ненаучени језик као да га особа говори.[6]

Хришћанство уреди

Овај феномен се помиње у Делима Апостолским, глава 2, када су први ученици Исуса Христа, окупљени, њих сто двадесет, и огњени језици слетели на сваког од њих.[7][8] Неколико извештаја о чудесним способностима појединих људи да читају, пишу, говоре или разумеју страни језик, као што се помиње у Библији, је навођено у сличним наводима хришћанса у средњем веку.[9] Сличне тврдње изнели су и неки пентекостални теолози 1901.[10]

Спиритуализам уреди

Тврдње о медијумима који говоре стране језике износили су духовници у 19. веку. Новије тврдње о ксеноглосији потичу од истраживача реинкарнације који су тврдили да су појединци били у стању да се присете језика који су говорили у прошлом животу.[5] Тврди се да се ксеноглосија појављује током егзорцизма.[11]

Објашњење уреди

Већина случајева рецитативне ксеноглосе тумачи се као примери криптомнезије, где сећања на језик стечена раније у животу поново улазе у свест под одређеним изузетним околностима.[12][13]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Cf. analogously pronounced entry xenophobia in Jones, Daniel (2003) [1917], Peter Roach; James Hartmann; Jane Setter, ур., English Pronouncing Dictionary, Cambridge: Cambridge University Press, ISBN 3125396832 
  2. ^ „xenoglossia”. Dictionary.com Unabridged. Random House. 
  3. ^ γλῶσσα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  4. ^ Zusne, Leonard; Jones, Warren. (1989). Anomalistic Psychology: A Study of Magical Thinking. Lawrence Erlbaum Associates. pp. 145–146. ISBN 978-0805805079
  5. ^ а б Melton, J. Gordon (1. 1. 2007), The Encyclopedia of Religious Phenomena, Visible Ink Press, стр. 359—, ISBN 978-1578592098 
  6. ^ Matlock, James G. (2019-06-15). Signs of Reincarnation: Exploring Beliefs, Cases, and Theory (на језику: енглески). Rowman & Littlefield. ISBN 978-1538124802. 
  7. ^ Mal Couch, A Bible Handbook to the Acts of the Apostles, Kregel Academic, USA, 1999, p. 38
  8. ^ Bill Lockwood, 'Gift of tongues' involved speaking foreign languages, timesrecordnews.com, USA, December 10, 2016
  9. ^ Christine F. Cooper-Rompato (2011), The Gift of Tongues: Women's Xenoglossia in the Later Middle Ages, Penn State Press, стр. 1-2, ISBN 978-0271036151 
  10. ^ Craig S. Keener, Spirit Hermeneutics, Wm. B. Eerdmans Publishing, USA, 2016, p. 64
  11. ^ Florian Loisy (12. 9. 2022). „"Esprit de mort, sors de cette femme": des séances d'exorcisme à Paris pour "délivrer" des personnes en détresse”. Le Parisien. 
  12. ^ Research, American Society for Psychical (1973). Proceedings of the American Society for Psychical Research (на језику: енглески). H.B. Turner. 
  13. ^ Draaisma, D. (2015-01-01). Forgetting: Myths, Perils and Compensations (на језику: енглески). Yale University Press. ISBN 978-0300207286. 

Литература уреди

Спољашње везе уреди