Кубањски лимани
Кубањски лимани (рус. Кубанские лиманы) заједнички је назив за пространо ујезерено подручје које чине бројни лимани, лагуне и наплавне равнице у делти реке Кубањ, у делу црноморско-азовског приморја Русије. Локалитет се налази у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада Темрјучком, Славјанском и Приморско-ахтарском рејону. Укупна површина акваторије је око 1.300 км2, а просечна дубина воде креће се између 0,5 и 2,5 метара.
| Кубањски лимани | |
|---|---|
 | |
| Координате | 45° 17′ 46″ С; 37° 30′ 53″ И / 45.296156° С; 37.514618° И 45° 17′ 46″ С; 37° 30′ 53″ И / 45.296156° С; 37.514618° И |
| Притоке | Кубањ |
| Земље басена |  Русија Краснодарска Покрајина |
| Површина | око 1.300 km2 |
| Прос. дубина | 0,5−2,5 m |
  Кубањски лимани | |
Настанак Кубањскх лимана у најјужој је вези са процесом формирања делте реке Кубањ. Језера се простиру од Анапе на југу па све до Приморско-Ахтарска на северу у дужини од више од 150 км.
Кубањски лимани деле се у три мање групе: Таманску, Централну и Ахтарско-Гривенску.
- Тамански лимани се налазе на Таманском полуострву и њихова укупна површина је око 390 км2. Највеćи лимани у овом делу су Ахтанизовски, Кизилташки и Витјазевски.
- Централни систем лимана чине лимани смештен углавном на подручју Славјанског рејона уз рукавац Протоку, и њихова акваторија је укупне површине око 450 км2 Највећи је Курчански.
- Ахтарско-гривенски лимански систем је најпространији и налази се у северном делу, а најзначајнији извор слатке воде у њима је река Кирпили. Највеćи лимани у овом делу су Ахтарски и Кирпиљски.
Кубањски лимани се доста користе као рибогојилишта, а поједини и као солане.
