Лиман (геологија)

Сателитски снимак лимана дуж обале Црног мора, начињен помоћу сателита Ландсат

Лиман је назив за тип естуара, најчешће карактеристичног за обале Црног и Азовског мора[1]. Настаје на обалама код којих није изражено дејство плиме и осеке, па је ток ријеке блокиран седиментима. По настанку може бити морски — када седимете доноси морска струја или ријечни — када седименте доноси већа ријека.

Назив лиман се углавном корисити за рељефне облике на западним и сјеверним обалама Црног мора, као и у Азовском мору. Примјери лимана су језеро Варна у Бугарској, језеро Разелм у Румунији и Дњестарски лиман у Украјини. Руски географи назив лиман користе и при описивању неких рељефних облика који нису везани за Црно море — нпр. Анадирски лиман (рус. Анадырский лимáн) у Чукотском аутономном округу.

ИмеУреди

 
Лиман настао на ушћу ријека Дњепра и Јужног Буга

Ријеч лиман долази из руског језика (рус. лиман). Поријекло ријечи је старогрчко (грч. λιμένας), што у преводу значи залив или лука. Ширњем Османског царства на западне и сјеверне обале Црног мора, ријеч су проширили Турци, да би напослијетку ушла у бугарски, румунски, украјински и руски језик.[2]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет
  2. ^ „лимáн“ Васмеров Етимолошки рјечник (на језику: руски)

ЛитератураУреди

  • Анђелић М. 1990. Геоморфологија. Београд: Војногеографски институт
  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Пешић Л. 2001. Општа геологија - Егзодинамика. Београд: Рударско-геолошки факултет

Координате: 46°18′N 30°14′E / 46.300° СГШ; 30.233° ИГД / 46.300; 30.233