Културолошки хришћани
Културолошки хришћани или секуларни хришћани су секуларне особе изнад било које религије, али које цене хришћанску културу и негују хришћанске обичаје на основу породичног порекла, личних искустава или друштвеног и културолошког окружења у којем су одрасле.[3]
Културолошки хришћани или секуларни хришћани могу имати различите интимне ставове секуларности, као што су: слободоумност, атеизам, агностицизам, скептицизам, секуларни хуманизам, научни скептицизам, рационализам, ирелигиозност, неинституционални теизам без религије (деизам, пантеизам и сл.), али негују хришћанске обичаје на основу породичног порекла, културолошког или друштвеног окружења у којем су одрасли.
У односу на термине "културолошки хришћанин" или "секуларни хришћанин", супротни изрази су "библијски хришћанин",[4] "активни хришћанин"[5] или "верујући хришћанин".[6]
Израз "културолошки хришћанин" може се даље класификовати према хришћанској деноминацији, нпр. "културолошки православни хришћанин", "културолошки католички хришћанин", "културолошки англикански хришћанин" и тако даље.[7][8][9]
Рано модерно доба уреди
Деисти из 18. и почетка 19. века, попут француског лидера Наполеона и разних очева оснивача Сједињених Америчких Држава, сматрају се делом хришћанске културе, упркос њиховој сумњи у божанску природу Исуса.[10][11][12][13][14]
Модерна Европа уреди
У 21. веку, отворени британски атеиста, хуманиста и биолог, Ричард Докинс, у неколико интервјуа назива себе "културолошким хришћанином" и "културолошким англиканским хришћанином".[1][2][15][16]
Француска уреди
Председник Француске, Емануел Макрон, идентификовао се као културолошки хришћанин тако што је за себе изјавио да је католички хришћански агностик.[17][18]
Немачка уреди
Немачки канцелар, Олаф Шолц, идентификовао се као културолошки хришћанин, тако што је изјавио да има секуларне ставове, али да цени хришћанску културу.[19]
Хрватска уреди
Председник Хрватске, Зоран Милановић, идентификовао се као културолошки хришћанин, тако што је изјавио да је атеиста, али да негује хришћанске обичаје.[20][21]
Белорусија уреди
Председник Белорусије, Александар Лукашенко, идентификовао се као културолошки православни хришћанин тако што је за себе изјавио да је православни хришћански атеиста.[22]
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б „Dawkins: I'm a cultural Christian”. BBC News. 10. 12. 2007. Приступљено 01. 03. 2008.
- ^ а б „Q&A with Richard Dawkins: ‘I guess I’m a cultural Christian’”. Charleston City Paper. 04. 03. 2013. Архивирано из оригинала 07. 03. 2013. г. Приступљено 04. 03. 2013.
- ^ James D. Mallory, Stanley C. Baldwin, The kink and I: a psychiatrist's guide to untwisted living, 1973, p. 64
- ^ Patrick Morley, The Man in the Mirror: Solving the 24 Problems Men Face (1997), Biblical Christian or Cultural Christian?
- ^ Richard W. Rousseau, Christianity and Judaism: the deepening dialogue (1983), p. 112
- ^ Postmodern theology: Christian faith in a pluralist world, Harper & Row, 1989 [1]. Joseph C. Aldrich, Life-style evangelism: crossing traditional boundaries to reach the unbelieving world , 1983 [2]
- ^ Rautio, Pekka (15. 8. 2017). „Lutheranism has provided the foundations of the Nordic welfare state” (на језику: енглески). University of Helsinki. Приступљено 27. 7. 2020.
- ^ Rachel Zoll, What would 'cultural Catholic' Sotomayor mean for Supreme Court?, Associated Press, 6/3/2009
- ^ Stoyan Zaimov (4. 3. 2013). „Richard Dawkins: I Guess I'm a Cultural Christian”. The Christian Post. Приступљено 2013-03-05.
- ^ Jayne, Allen (2000), Jefferson's Declaration of Independence: Origins, Philosophy and Theology traces TJ's sources and emphasizes his incorporation of Deist theology into the Declaration.
- ^ Franklin 1958, стр. 52
- ^ Olson, Roger (19. 10. 2009). The Mosaic of Christian Belief: Twenty Centuries of Unity and Diversity. InterVarsity Press. „Other Deists and natural religionists who considered themselves Christians in some sense of the word included Thomas Jefferson and Benjamin Franklin.”
- ^ Boller, Paul F (1996), Not so!: popular myths about America from Columbus to Clinton, стр. 31
- ^ Boller, Paul F (1963), George Washington & religion, Google Books, стр. 16, Приступљено 05. 03. 2011, „...the father of his country... died as he had lived, in dignity and peace; but he left behind him not one word to warrant the belief that he was other than a sincere deist”
- ^ „Richard Dawkins: I Guess I'm a Cultural Christian”. Christian Post. 04. 03. 2013. Приступљено 05. 03. 2013.
- ^ Richard Dawkins calls himself a Cultural Christian!. YouTube. Приступљено 2009-04-07.
- ^ „France's new president is a 'zombie Catholic'”. Catholic News Agency.
- ^ „Meeting with Pope puts Macron's religious views in spotlight”. The Local. 25. 6. 2018.
- ^ „Scholz: Christliche Prägung unserer Kultur wertschätzen”. Архивирано из оригинала 20. 9. 2021. г. Приступљено 26. 9. 2021.
- ^ https://www.jutarnji.hr/vijesti/milanovic-krsten-sam-i-ozenjen-u-crkvi-ali-vjernik-nisam.-kao-i-svaki-covjek-tragam-za-smislom-2051835
- ^ https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/milanovic-ima-sve-sakramente-a-tvrdi-da-je-ateist-20130210
- ^ „Belarus president visits Vatican”. BBC News. 27. 4. 2009. Приступљено 2010-06-26.
Литература уреди
- Olson, Roger (19. 10. 2009). The Mosaic of Christian Belief: Twenty Centuries of Unity and Diversity. InterVarsity Press. „Other Deists and natural religionists who considered themselves Christians in some sense of the word included Thomas Jefferson and Benjamin Franklin.”
- Franklin, Benjamin (1958) [1771]. Autobiography and other writings. Cambridge: Riverside. стр. 52.