Кумир

вишезначна одредница на Викимедији

Кумир (рус. кумир; енгл. idol) је кип рађен у дрвету или камену са ликом словенских божанстава. Постављани су или на централна места храмова или на она брда у околини насељених места која су била повезивана са словенским божанствима[1].

Дански бискуп Абсалон руши кумир бога Световида у Аркони, на острву Рујан 1168. године (слика данског сликара Лорица Туксена из 1894)

Кумире налазимо широм словенског света и они неретко омогућавају да се означе границе простирања средњовековних словенских држава [а]. Кумире божанствима тзв. кијевског пантеона словенске религије рађене од дрвета са украсима од племенитих метала је 980. године подигао кнез Владимир на брду крај Кијева[2].

Бројни кумири су били уништени од стране хришћана током крсташких ратова против западних Словена[3][4] или по покрштавању током средњег века.

Са повећањем популарности родноверја међу словенским народима, током XX века и почетком XXI века, подигнути су кумири у Русији, Украјини, Пољској, Словенији,[5], Србији[6] и другим словенским државама.

Напомене уреди

  1. ^ Камени кумир бога Триглава нађен је у Грејбергу крај Есбјерга у Данској

Извори уреди

  1. ^ Hod kroz godinu“, Vitomir Belaj, drugo izdanje, Golden marketing, Tehnička knjiga. . Zagreb. 2007. ISBN 978-953-212-334-0. 
  2. ^ Повест минулих лета
  3. ^ Saxo Grammaticus, Gesta Danorum
  4. ^ Helmold von Bosau, Chronica Slavorum
  5. ^ Perunov kip v Turnem Архивирано на сајту Wayback Machine (21. август 2011), Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ Kumir na Ravništu, RTS, 25. jun 2011., Приступљено 10. 4. 2013.