Отворите главни мени

Књига Самуила, 1. Самуилова и 2. Самуилова, је једна од канонских пророчких књига (Хеб. Невим נְבִיאִים „Пророци”) старог завета. Књига је писана од стране три старозаветних пророка Самуила, чије име носи књига, Гада и Натана[1].

Садржај

СадржајУреди

Књигу можемо поделити на 3 дела:

  • Доба судије Самуила[2]
  • Доба краља Саула[3]
  • Доба краља Давида[4]

Судије Илија и СамуилоУреди

На почетку књиге Израелце још увек воде судије. И упознајемо се са Самуиловом мајком Аном, која није могла да има деце. Због тога је обећала Богу, да ако добије дете даће га да служи Богу. Бог јој је подарио сина кога је она одвела код првосвештеника Илије који се бринуо за њега. Због покварености свештеника у Израелу, између којих су били и синови Илије, Бог је преко младог Самуила пренео осуду осталим пророцима. Казна је била напад Филистејаца, када су Израелци почели да губе донели су заветни ковчег у војни логор мислећи да ће им то помоћи. Али десило се супротно Филистејци су победили и однели ковчег са собом.

Након што су га однели Филистејци трпе страшне болести и заразе које је Бог послао, што доводи до тога да га Филистеји врате Израелцима. Након тога Бог је стално био на њиховој страни и Самуило је судио много година у израелу.

Краљ СаулУреди

Самуила је задесила иста не срећа као и Илију, његови синови су били корумпирани. Народ је почео да се буни, користећи Самуилове синове као изговор, тражили су да добију краља. Богу се није допало то што су желели да буду попут других народа и да одбаце начин на који их он води, али им је ипак допустио да добију краља. Самуило је зато поставио Саула из Венијаминовог племена које је било најмање, а Саул је био најпониѕнији и најскромнији међу њима. До те мере да се сакрио када је дошао Самуило. Тада је почело доба краљева у Иѕраелу. Саул је кроз године ратовања са околним народима утврдио своје краљевство али у многим приликама је био непослушан Богу, постао је поносан, не стрпљив и охол. Због тога је Бог послао Самуила код Јесаја, из Јудиног племена, да изабере наследника Саулу. Онај ког је изабрао био је млади пастир Давид, који је касније убио Голијата и донео победу Израелу. Он је растао на двору код Саула и био је успешан војсковођа. Због његове славе међу народом Саул га је замрзео и покушао да га убије док је свирао. Али он је преживео и успео да побегне, за њим је кренуло и мноштво ратника. Након тога Саул занемарује опасност околних непријатеља и јури Давида кроз Канан. За то време Филстејски кнезови су уједнили војске и кренули у напад. Саул се нашао у још једној битци са непријатељима, код горе Гелвуји, али овог пута Бог му није помогао да победи, већ су у битци страдали његова три сина и он је тешко рањен. Нако чега је извршио самоубиство, и Давид је постао нови краљ.

Краљ ДавидУреди

Вест да је Давид крунисан од стране Јудиних старешина није се свидела свима. Зато је Авенир заповедник Саулове војске поставио Исвостеја, Сауловог сина, за краља. Он је врло кратко владао све док га његове војсковође нису издале и убиле. А Авенир је прешао на Давидову страну али га је касније убио војсковођа Јоав као крвна освета за брата. Након убиства Исвостеја сва племена су Давида помазала за краља. Након тога је постао краљ уједињеног краљевства Израел. Пошто је Бог био на Давидовој страни, краљевство Израел напредује и бива све моћније. Напочетку владавине Давид заузима Јерусалим и начинио га је својом престоницом. Његова владавина није праћена миром него сталним ратовањима са околним народима, ти ратови су проузроковали враћање свих територија које су припадале Иѕраелу. Давид је такође хтео да сагради храм Богу и тамо смести заветни ковчег, али му је Бог преко пророка Натана рекао Давиду да је он ратник и да треба да пусти његовог потомака да саградити храм. Још једно обећање које је Бог пренео давиду преко Натана било је да ће његов дом заувек бити чврст, тј. да ће месија доћи из његове лозе. Након свих ових догађања и успешног владања Давид почиње да греши Богу. Пожелео је жену његовог војника Урије и зато је наредио да се он стави на место где је највећи жар борбе. Урија је погинуо а Давид му је узео жену, Витсавеју. Са њом је имао два сина први је умро по рођењу јер је настао из прељубе, а други је био будући краљ Соломон. Давид се јако покајао за своје грехове и Бог му је опростио грехе. Али мир није пратио његов дом, његов најстарији син Амнон је силовао своју полусестру Тамару и због тога га је његов полубрат Авесалом убио. Авесалом у страху од краља бежи и скирва се 3 године све док Давид није показао милост Авесалому. Упркос Давидовој доброти, по повратку Авесалом почиње да кује заверу против Давида како би му узео престо. Убрзо Авесалом диже попобуну и тера Давида на скривање. Многе Давидове верне слуге су остале уз Авесалома и криво га саветовали. Авесалом је владо све док се није сусрео са Давидовом војском, по савету мудраца, и изгубио. Док је бежао са бојишта запео је о уско грање дрвећа, када га је заповедник Јоав пронашао оглушио се о наредбу да му се поштеди живот и убио га. Давидова владавина и касније није била мирна догодила се још једна велика побуна Саулових присталица и непрекидни ратови са Филистејима.

Књига се овде завршава, наставак причи о краљевима се наставља у књизи Цареви.

Историска позадинаУреди

Ова књига се сматра највреднијим историским извором овог периода у Израелу. Дешавања ове књиге као што су битке, побуне итд. су поткрепљени многим материјалним и писаним доказима. Ликови који су описани су стварне историске личности и имали су велики утицај на историју јевереја. Неки од тих доказа су стела из Тел Дана и стела Моавског краља Меше које помињу Давида и његов дом тј. породицу.[5][6] Дешавања из ове књиге се дешавају у Израелу. Књига описује раздобље од завршетка владавине судија у Израелу до раздобља пред смрт другог Израелског краља Давида. Што се тиче временских оквира постоје многа не слагања по питању када су живели ови историски ликови, али се сви могу сложити да се радња одвијала у периоду од 12. до 10. века п. н. е. .[7]

 
Стела Меше у Лувру


Књига кроз историјуУреди

ЕтимологијаУреди

Ова књига је добила назив по свом првобитном писцу Самуилу и ако су је писали и други. Првобитно била је само један свитак тј. једна књига што доказују Масоретске белешке. У Септуагинти је ова књига подељена на 1. и 2. Царевима , а друге две књиге о Царевима као трећа и четврта. С преводом на латински, Вулгата је наследила исту поделу што се задржало до дан данас. У неким Библијама су ове две књиге и даље једна.

У религијиУреди

Ова књига је део канонског старог завета. Канонизовали су је Католици, Православци и Протестанти од хришћанских религија. Она је такође саставни део збирке хебрејских светих списа, познат као Танах. Надаље ови текстови су поштовани и међу муслиманима. Ислам препознаје Самуила и Давида као пророке.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ 1. Дневника(Летописа) 29:29
  2. ^ 1. Самуилова од прве до седме главе
  3. ^ 1. Самуилова од осме главе до тридесет и прве
  4. ^ 2. Самуилова
  5. ^ Schmidt, B. 2006. “Neo-Assyrian and Syro-Palestinian Texts I: the Tel Dan Inscription” in Chavalas, W. The Ancient Near East: Historical Sources in Translation.
  6. ^ Tsumura, D. 2007. The First Book of Samuel.
  7. ^ Чланци са википедије на Енглеском Давид и Саул