Лабораторијски прибор

Лабораторијски прибор, опрема у хемијским, физичким, биолошким и другим лабораторијама којим се изводе анализе, мерења, провере и експерименти.[1] Лабораторијски прибор може бити једноставна као и сложена специјализована опрема направљен од стакла, поруцелана, пластике, метала, дрвета.[2] Већа и компликованија опрема се обично назива инструмент.[3][4][5][2]

Медицинска лабораторија коју води Дипломски институт за биологију рака Кинеског медицинског универзитета (Тајван)
Лабораторија за технику молекуларне биологије на Биолошком факултету Универзитета Адам Микиевиц у Познању
Радни сто у хемијској лабораторији

ПрегледУреди

Организација и садржај лабораторија одређују се различитим захтевима стручњака који раде у њима. Лабораторија за физику може да садржи акцелератор честица или вакуумску комору, док металуршка лабораторија може имати апарате за ливење или рафинацију метала или за испитивање њихове чврстоће. Хемичар или биолог може користити влажну лабораторију, док лабораторија психолога може бити соба са једносмерним огледалима и скривеним камерама у којима се посматра понашање. У неким лабораторијама, попут оних које обично користе компјутерски научници, рачунари (понекад суперкомпјутери) се користе или за симулације или за анализу података. Научници у другим областима користе и друге врсте лабораторија. Инжењери користе лабораторије и за пројектовање, изградњу и тестирање технолошких уређаја.

Научне лабораторије се могу наћи као истраживачке собе и простори за учење у школама и универзитетима, индустрији, владиним или војним објектима, па чак и на бродовима и свемирским летелицама.

 
Лабораторија, Школа за девојчице округа Брекон

Упркос основном схватању лабораторије као ограниченог простора за стручњаке,[6] термин „лабораторија“ се такође све више примењује на радионичке просторе као што су Ливинг Лабс, Фаб Лабс или Хакерспејс, у којима се људи састају да би радили на друштвеним проблемима или да праве прототипове, радећи заједно или делећи ресурсе.[7][8][9] Овај развој је инспирисан новим, партиципативним приступима науци и иновацијама и ослања се на методе дизајна усмерене на корисника[10] и концепте као што су отворена иновација или корисничка иновација.[11][12] Једна препознатљива карактеристика рада у Опен Лабса је феномен превођења, вођен различитим позадинама и нивоима стручности људи који су укључени.[13]

ИсторијаУреди

Ранији примери „лабораторија“ забележених на енглеском укључивали су алхемију и припрему лекова.[14]

Појава велике науке током Другог светског рата повећала је величину лабораторија и научне опреме, уводећи акцелераторе честица и сличне уређаје.

Ране лабораторијеУреди

Најранија лабораторија према садашњим доказима је кућна лабораторија Питагоре са Самоса, познатог грчког филозофа и научника. Ова лабораторија је настала када је Питагора спровео експеримент о тоновима звука и вибрацијама жице.[15]

На слици Луја Пастера сликара Алберта Еделфелта из 1885. године, Луј Пастер је приказан како упоређује белешку у својој левој руци са флашом напуњеном чврстим материјалом у десној руци. Он не носи никакву личну заштитну опрему.[16]

Истраживање у тимовима почело је у 19. веку, а многе нове врсте опреме развијене су у 20. веку.[17]

Подземна алхемијска лабораторија из 16. века случајно је откривена 2002. године. Веровало се да је власник Рудолф II, цар Светог римског царства. Лабораторија се зове Speculum Alchemiae и чува се као музеј у Прагу.[18]

ТехникеУреди

Лабораторијске технике су скуп поступака који се користе у природним наукама као што су хемија, биологија, физика за извођење експеримента, све оне прате научну методу; док неке од њих укључују употребу сложене лабораторијске опреме од лабораторијског стакленог посуђа до електричних уређаја, а друге захтевају специфичнији или скупљи прибор.

Опрема и приборУреди

Лабораторијска опрема се односи на различите алате и опрему коју користе научници који раде у лабораторији:

Класична опрема укључује алате као што су Бунзенови горионици и микроскопи, као и специјалну опрему као што су оперантске коморе за кондиционирање, спектрофотометри и калориметри.

Хемијске лабораторије
Лабораторије за молекуларну биологију + Лабораторије за природне науке

Лабораторијска опрема се углавном користи за извођење експеримента или за мерење и прикупљање података. Већа или софистициранија опрема се генерално назива научним инструментом.

БезбедностУреди

 
Станица за испирање очију у лабораторији.
 
Генетичар Рин Там носи заштитни лабораторијски мантил

У многим лабораторијама постоје опасности. Лабораторијске опасности могу бити: отрови; инфективни агенси; запаљиви, експлозивни или радиоактивни материјали; покретне машине; екстремне температуре; ласери, јака магнетна поља или високи напон. Због тога су мере предострожности од виталног значаја.[19][20] Постоје правила како би се ризик појединца свео на минимум, а сигурносна опрема се користи да заштити кориснике лабораторије од повреда или да помогне у реаговању у хитним случајевима.

Администрација за безбедност и здравље на раду (OSHA) у Сједињеним Државама, препознајући јединствене карактеристике радног места у лабораторији, креирала је стандард за професионалну изложеност опасним хемикалијама у лабораторијама. Овај стандард се често назива „Лабораторијски стандард“. Према овом стандарду, лабораторија је обавезна да изради План хемијске хигијене (CHP) који се бави специфичним опасностима које се налазе на њеној локацији и приступу њима.

Приликом утврђивања одговарајућег плана хемијске хигијене за одређени посао или лабораторију, неопходно је разумети захтеве стандарда, процену тренутних безбедносних, здравствених и еколошких пракси и процену опасности. CHP се мора ревидирати једном годишње. Многе школе и предузећа запошљавају стручњаке за безбедност, здравље и животну средину, као што је службеник за хемијску хигијену (CHO) да развијају, управљају и процењују своје CHP. Поред тога, преглед треће стране се такође користи за пружање објективног „спољашњег погледа“ који пружа нови увид у области и проблеме који се могу узети здраво за готово или превидети због навике.

Инспекције и ревизије се такође редовно спроводе ради процене опасности услед руковања и складиштења хемикалија, електричне опреме, биолошких опасности, управљања опасним отпадом, [[|Chemical waste#Laboratoryхемијског отпада]], одржавања домаћинства и спремности за хитне случајеве, радијационе безбедности, вентилације, као и респираторног тестирања и квалитета ваздуха у затвореном простору. Важан елемент таквих ревизија је преглед усклађености са прописима и обука појединаца који имају приступ лабораторији или раде у њој. Обука је кључна за континуирано безбедан рад лабораторијског објекта. Наставници, особље и менаџмент морају бити ангажовани на раду на смањењу вероватноће несрећа, повреда и потенцијалних судских спорова. Улажу се напори да се осигура да су видео снимци о безбедности у лабораторији релевантни и ангажовани.[21]

ПоделаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Laboratory Structure and Function
  2. ^ а б Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.
  3. ^ Нешић, С. & Вучетић, Ј. 1988. Неорганска препаративна хемија. Грађевинска књига: Београд.
  4. ^ Рајковић, М. Б.; et al. (1993). Аналитичка хемија. Београд: Савремена администрација. 
  5. ^ R. Mihajlović, Kvantitativna hemijska analiza (praktikum), Kragujevac, 1998.
  6. ^ Latour, Bruno (1987). Science in action: How to follow scientists and engineers through society. Cambridge: Harvard University Press. 
  7. ^ Flaherty, Joe (14. 5. 2012). „Ford + TechShop: Getting Employees to Tinker”. Wired. 
  8. ^ Burress, Charles (22. 12. 1997). „A Tinkerer's Paradise in Berkeley / Young, old inventors are offered tools, techniques and inspiration”. SF Chronicle. 
  9. ^ Carlson, Adam (5. 9. 2013). „Top 8 Tools for Building a Personal Prototyping Laboratory”. EE Times. 
  10. ^ ISO 13407:(1999), titled Human-centred design processes for interactive systems, is an ISO Standard providing Guidance on human-centred design activities throughout the life cycle of interactive computer-based systems.
  11. ^ Von Hippel, E. (1986). Lead users: a source of novel product concepts. Management Science 32, 791–805.
  12. ^ Chesbrough, H.W. (2003). Open Innovation: The new imperative for creating and profiting from technology. Boston: Harvard Business School Press.
  13. ^ Fritzsche, A (2018). „Corporate Foresight in Open Laboratories - A Translational Approach”. Technology Analysis & Strategic Management. 30 (6): 646—657. S2CID 46887116. doi:10.1080/09537325.2017.1380180. 
  14. ^ „laboratory”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005.  (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.): "Originally: a room or building for the practice of alchemy and the preparation of medicines. Later: one equipped for carrying out scientific experiments or procedures, esp. for the purposes of research, teaching, or analysis; (also) one in which chemicals or drugs are manufactured."
  15. ^ „World's Oldest Laboratory”. Analytical Chemistry. 62 (13): 701A. 30. 5. 2012. doi:10.1021/ac00212a716. 
  16. ^ Schummer, Joachim; Spector, Tami I (јул 2007). „The Visual Image of Chemistry: Perspectives from the History of Art and Science”. Hyle: International Journal for Philosophy of Chemistry (1): 3—41. 
  17. ^ Lowe, Derek (27. 5. 2015). „Laboratory history: The chemistry chronicles”. Nature. 521 (7553): 422. Bibcode:2015Natur.521..422L. doi:10.1038/521422a . 
  18. ^ „Museum of Alchemy”. Speculum Alchemiae (на језику: енглески). 
  19. ^ Otto, Thomas (2021). „Safety for Particle Accelerators”. Particle Acceleration and Detection (на језику: енглески). ISBN 978-3-030-57030-9. ISSN 1611-1052. doi:10.1007/978-3-030-57031-6 . 
  20. ^ Cossairt, J. Donald; Quinn, Matthew (2019). Accelerator Radiation Physics for Personnel and Environmental Protection (на језику: енглески) (1 изд.). Boca Raton, FL : CRC Press, Taylor & Francis Group, [2019]: CRC Press. ISBN 978-0-429-49163-4. S2CID 189160205. doi:10.1201/9780429491634. 
  21. ^ Michael L. Matson; Jeffrey P. Fitzgerald; Shirley Lin (1. 10. 2007). „Creating Customized, Relevant, and Engaging Laboratory Safety Videos”. Journal of Chemical Education. 84 (10): 1727. Bibcode:2007JChEd..84.1727M. doi:10.1021/ed084p1727. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди