Лапот
Лапот је легендарна пракса сеницида међу тимочким Румунима данашње источне Србије, тј. убијање родитеља или старијих чланова породице, онда када њихово издржавање постане превелики терет за породицу.
Према Т. Р. Ђорђевићу, који је 1918. писао о источноj висоравни Србије, у Зајечарском крају, убијање је извршено секиром или мотком, а цело село је било позвано да присуствује. На неким местима је жртви стављана кукурузна каша на главу како би изгледало као да је убица кукуруз, а не породица.[1]
Порекло
уредиЂорђевић сугерише да је ова легенда можда настала у причама о римској окупацији локалних утврђења.
Римљани су били веома ратоборни људи. Њихов вођа је наредио да сви носиоци тврђаве до четрдесет година буду активни борци, од четрдесет до педесет да буду чувари тврђаве, а после педесет да се побију, јер немају војну вредност. Од тог периода старци су убијани.[2]
Антрополог Сенка Ковач у једној студији о старењу помиње да се у Источној Србији именом “лапот” назива обичај убијања старих.[3]
Мит или стварност
уредиУ студији објављеној 1999. године Бојан Јовановић тврди да су претходни антрополози попут Тројановића, Ђорђевића и Чајкановића помешали мит са стварношћу и да је добро позната прича о унуку који је сакрио свог деду да би га заштитио од лапота после лоше жетве, враћајући га потом у село где је мудрост старог човека помогла да се преживи, служила управо као основа за утемељење мишљења да стари људи треба да буду поштовани због свог знања и због мудрих савета.[4]
У популарној култури
уредиОвај обичај је био тема документарне ТВ драме „Легенда о Лапоту” Горана Паскаљевића, у коме после лоше жетве старији човек бива ритуално убијен пошто не може више да ради.[5][6][7]
Роман “Лапот” из 1992. године је добио НИН-ову награду.[8][9] 2004. године италијанска агенција АНСА известила је из Београда да је покушај српске владе да усвоји закон који ограничава бесплатно дељење лекова грађанима преко 60 година старости, окарактерисан као покушај лапота од стране српских медија.[10]
Референце
уреди- ^ Georgevitch, T. R. (3. 9. 1918). „The Killing of the Khazar Kings”. Folk-Lore. London: Folk-Lore Society. 29 (3): 238—247. JSTOR 1255454. doi:10.1080/0015587X.1918.9719061.
- ^ Georgevitch, T. R. (3. 9. 1918). „The Killing of the Khazar Kings”. Folk-Lore. London: Folk-Lore Society. 29 (3): 238—247. JSTOR 1255454. doi:10.1080/0015587X.1918.9719061.
- ^ Ковач, Сенка (2006). "Знакови старења" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. април 2018)
- ^ Требјешанин, Жарко (18. мај 2000). "Лапот: научни мит или стварност"
- ^ Андерсон, Џон (9.јануар 2008). "Горан Паскаљевић - Филмови". New York Times
- ^ "Легенда о Лапоту (1972) "
- ^ Галагер Кален (17. јануар 2008). "Сан зимске ноћи"
- ^ Живојин Павловић (1992). Лапот
- ^ "Добитници". НИН
- ^ Отавиано, Беатрис; Петровић, Драган (10. август 2004). "Serbia: Sanita' allo Sfacio, Spazio agli Stregoni /ANSA ; Tempi Biblici per Cure Ospedaliere, Proliferano Guaritori" Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. март 2016)
Литература
уреди- Anzulovic, Branimir (1999). Heavenly Serbia: From Myth to Genocide. Pluto Press. стр. 47. ISBN 978-1-86403-100-3.
